Kako je Srbija konačno shvatila da određeni kvaliteti nisu mane ako se koriste na pravi način, zašto je tandem Sergej-Mitrović najveće osveženje ove reprezentacije i zašto do sada nisu bili ovako agresivni? Još "samo" golovi i smelost!
"Nije bila neka igra, ali videlo se zajedništvo".
Ovo su reči nikoga drugog do Mladena Krstajića još "vruće glave" nakon pobede Srbije na startu Mundijala u Rusiji protiv Kostarike (1:0), a koje perfektno opisuju nastup naših fudbalera pre 24 sata u Samari - nakon čega je zavladala prava euforija.
"Tikosi" su izuzetno neugodna ekipa protiv koje se teško igra fudbal, a posebno ne leže timu poput našeg koji "ne umire u lepoti" i nije navikao da ima loptu 60% i više vremena.
Srbija se tako najneprijatnije na terenu osećala kada je morala "iznova i iznova" da kreće napade iz poslednje linije dok su naši vezni fudbaleri bili dobro pokriveni za pas, a to zna da bude izuzetno frustrirajuće za ekipu koja nije navikla na ovu vrstu strpljenja i čekanja trenutka u kom će protivniku popustiti koncentracija.
Najkomotnije smo se osećali iza lopte, posle vođstva, pošto je i naš blok bio nestvarno jak i nije omogućavao Kostarikancima i da poluozbiljno priprete.
Tako su i procenti poseda lopte drastično pali i na kraju bili "fifti-fifti".
NAJBORBENIJI DO SADA - KAKO SMO DOMINIRALI VAZDUHOM...
U odnosu na neke prethodne mečeve naš blok, i čitav nastup, bio je pojačan i za nivo borbenosti više - baš ono što je potrebno protiv Latinosa - što se može očitati i kroz statistiku.
Ako se zaboravili skok Duška Tošića za "ničiju loptu" posle našeg kornera kada je pretrčao 15-20 metara da bi dobio vazdušni duel pošto bi u slučaju toga da je pala na tle - Kostarikanci otvorili kontru, ili ako vam je u magnovenju to da je Aleksandar Mitrović "navukao" prekršaj na idealnu poziciju za Aleksandra Kolarova tako što je na leđima nosio upornog "tikosa" koji je pre toga skrivio najmanje tri faula - tu je statistika koja broji ovakve stvari.
Prema podacima "InStata", Srbija je kao malo ko parirala i odnela pobedu u duel igri protiv Kostarikanaca - pošto još je pripalo 110 od ukupno 198 na meču (56%).
Ta razlika bila je još veća u prvom poluvremenu kada su naši igrači dobili 55 od 90 duela (61%), dok je taj procenat malo pao u nastavku meča. Ono gde je Srbija posebno bila dominantna jesu vazdušni dueli i dobila je neverovatnih 39 od 64, a možda ovaj podatak dobija još više na značaju kada se uzme u obzir da su Kostarikanci u većini njih nastupili iz defanzivne uloge - i nisu ga dobili.
Apsolutno igrač dana kada su dueli u pitanju bio je Aleksandar Mitrović (15/30) - od toga polovina u vazduhu (8/15) - dok ga je pratio Sergej Milinković-Savić, njegov gotovo partner u napadu, koji je imao manji procenat uspešnosti (13/29), ali više dobijenih duela na zemlji (9/20).
Na zemlji, u direktnim duelima jedan na jedan, sjajan je bio i Dušan Tadić (12/29) pošto je veći deo utakmice morao da igra "izolacije" protiv odbrane Kostarike.
Poređenja radi, najbolji duel igrač Kostarike bio je Kalvo (14/21) koji je igrao na poziciji levog bočnog igrača, u ofanzivni praktično krilnog fudbalera. Ulazio je sa boka ulazio u sredinu i bio veoma neprijatan po naše igrače dobrim driblinzima, čime je prikupio "poene" u ovoj kategoriji.
U vazduhu - nijedan igrač Kostarike nije dobio više od pet duela...
Posebno slabo izdanje imali su defanzivni vezni Guzman i Borhes između kojih se SMS odlično pozicionirao za duge lopte, dok su oni na zemlji obavili dobar zadatak, zajedno sa ofanzivnijim Ruizom, na blagom presingu i pokrivanju Nemanje Matića od koga su naši napadi, bar kada je lopta na zemlji, trebalo da počinju.
Matić je u prvom poluvremenu pogrešio u tek jedno dodavanje (34/35), u nastavku meča je imao manje loptu u nogama (12/13) pošto je lopta brzo završavala kod Sergeja Milinković-Savića, dok je naša druga "šestica" Luka Milivojević takođe imao pristojne procente (83%).
Ono što se može videti prema grafikonima "InStata" jeste da su se Luka i Nemanja možda i prečesto odlučivali za dodavanja po širini, dok je premalo bilo onih po dubini.
Čak se i Sergej Milinković-Savić pozicionirao tako da okrenut bokom golu prima loptu, dok su dodavanja za Ljajića, koji je ceo meč išao ka sredini terena, bila retkost. U tom segmentu je nedostajalo možda malo više smelosti kod naših igrača, a možda najviše je imao Duško Tošić (92%) koji je znao da pošalje upotrebljiv pas kroz linije.
I njegov štoperski par Milenković imao je ozbiljan procenat dodavanja (92%), a za razliku od Duška on se više bazirao ka pasovima na stranu (Ivanoviću) uz nekoliko dugih lopti.
Imao je i 7 presečenih dodavanja...
MOŽE LI NAŠA LEVA STRANA BOLJE?
Ako se može naći jedna mana u našoj igri - onda je to način na koji smo koristili Kolarova.
Adem Ljajić se pozicionirao više ka sredini terena, nije igrao poput Tadića koji je bio taj koji je držao širinu na desnoj strani pošto je "njegovom beku" Ivanoviću bila namenjena opreznija rola, a svojim kretanjem trebalo je da "čisti" stranu za našeg kapitena.
Ipak, bilo je premalo pravovremenih pasova veznih igrača kada bi Ljajić s pozicije polulevo krenuo ka sredini, a možda su falile i dijagonale s desna na levo - Kolarovu.
Fudbaler Torina često na terenu deluje "kao da pati" kada nema loptu u nogama, ali je shodno zadacima koje su mu namenili Krstajić i saradnici, bio uporan u tome da se pozicionira između linija, a ne da po svaku cenu ide duboko u loptu čime bi se narušavala naša koncepcija - i sam Kolarov bi tada ostao izolovan na levoj strani.
To automatski povlači i to da bi Kostarikanci lakše mogli da se pregrupišu, imali bi slobodu da više njih "opkoli" Mitrovića, da "iskoče" na SMS-a i tako dalje...
Ovo je bilo daleko od Ljajićeve najbolje partije u dresu Srbije, ali je sigurno bilo taktički najdisciplinovanije u odbrani gde je pomogao u zatvaranju Ruiza, a često i "rotirao" sa Kolarovim i u slučaju pritiska na njihovog beka - odlazio bi na mesto štopera.
To je i bila glavna ideja našeg tima kada Kostarikanci imaju loptu da ih usmeravamo ka bočnim pozicijama gde bi tandem bek/krilo imao dva na dva sa njima zbog toga što su u završnicu napada dolazili sa malim brojem igrača, a za razliku od nas nisu mogli to da kompenzuju saradnjom dvojice napadača kakvu su u Samari imali SMS i Mitrović.
U tek drugom nastupu u kom imaju partnerstvo polušpic-špic, njih dvojica su, osim ranije pomenutih duela, lepo kombinovala i za šanse, pa je Sergej imao čak 5 ključnih dodavanja.
Najupečatljivije bilo je ono kada je SMS nakon Mitrovićevog skoka pored dvojice Kostarikanac poslao pas preko njihove čitave odbrane, ali Navas je odlično reagovao.
Iz ovog meča saznali smo i poziciju Milinković-Savića u reprezentaciji...
Ovaj takozvani "link-up" mogao bi da bude velika prednost Srbije i u narednim mečevima, a poput Sava Miloševića nadamo se da će Mitar sledeći put pogoditi mrežu. Ovo partnerstvo je tek na početku i može ozbiljno da naraste...
"Samo" još golovi!