Pred jednu od (potencijalno) najboljih utakmica grupne faze u Svetskom prvenstvu - fantastična atmosfera. Potpuno je drugačije od Moskve, "fudbalskije" a naš reporter Nikola Janković objašnjava i zašto!
/od reportera MONDA iz Rusije/
Kada zamišljate dan utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu i atmosferu koja joj prethodi - OVO je to - baš ovo što se dešava u Nižnjem Novgorodu, gradu na ušću Oke u Volgu!
Prelep junski dan, prvi dan leta, i atmosfera koja počinje da "kuva" u širokim ulicama koje vode ka stadionu. I ovaj, baš poput onog "čuda" u Samari, deluje kao da ga je neko spustio iz svemira na jedan "stadiodrom" i prilično odudara od ostatka krajolika.
Navijači Argentine u rekama prilaze stadionu, pevaju svoje pesme, već se u njihovom navijanju i glasovima može čuti taj "pesak" od besomučnog navijanja!
Ima i navijača Hrvatske, ali kao da su se zavukli da odmore negde i oni ipak štede snagu i glas za meč. Argentinci se ne štede... Oni su došli u svim generacijama, ima klinaca od 7-8 godina do starijih ljudi, takoreći gospode koja je u poznim godinama, ali ne propušta ništa, nema teorije da ne pogledaju sve mečeve nacionalnog tima u dalekoj Rusiji, zaista je neverovatna njihova energija koju retko ko ima...
Hrvata ima mnogo u prepoznatljivim bojama, ali oni putuju više "balkanski", što znači da je više muškaraca srednjeg doba, dok kod Argentinaca su putovali "porodično".
Nema ni nagoveštaja jednog incidenta, veliki je grad i ne mogu iz ove uloge da pretpostavim baš sve, i većina, uključujući i mene, se kreće glavnim putem kuda nas usmeravaju volonteri, ali sve deluje kao savršeno organizovano i pre svega se misli na FUDBAL.
Tačno se videlo jutros kada sam putovao vozom iz Moskve u Nižnji da je prethodna noć bila burna, da se izlazilo po moskovskim barovima, da su svi spavali, o čemu svedoči i današnji snimak koji ste mogli da vidite na MONDU.
U jednom trenutku sam pokušao da nađem sve te navijače u centru grada, svi su se zavukli negde, i onda sam ušao u jedan tržni centar i shvatio da je veliki broj navijača došao ovde bez smeštaja bez ičega, kao i ja. Nižnji je jedan od retkih gradova za koje vam ne treba ceo dan puta, putovali smo "samo" četiri sata brzim vozom i to je premija u odnosu na udaljenost Sočija, Kalinjingrada i Samare.
Sve je bilo mirno, uzeli bi ručak, pojeli, popili, a onda spustili glavu na taj isti sto i dremali. Neki su spavali u uglovima restorana, neki su se presvlačili poput mene u toaletima, što je u suštini život navijača koji ili ne namerava da troši više ili nema uslova da iznajmi stan, sobu...
Neki su došli dan ranije i delili nam savete, ali najveći deo onih koji će biti na tribinama stadiona došao je ovde i provešće noć budni, a onda će nastavliti svoje putešestvije.
Sve to je napravilo vakuum od atmosfere, špansku sijestu od dva-tri sata gde nikoga nije bilo na ulicama, a kako je sunce počelo da zalazi tako su počeli da se pojavljuju plavo-beli i crveno-beli što ne možete da osetite recimo u Moskvi. Metro stanice se u Moskvi nalaze ispod stadiona, za razliku od Nižnjeg gde od stanice imate još dodatnih 15-20 minuta peške do stadiona i taj deo gde se prolazi peške se pravi atmsofera!
Potpuno je drugačije u Moskvi gde dok ne dođete pred sam "gejt" - vi i ne vidite neku grupu navijača. Ovde je prava ona fudbalska atmosfera, znate da je Svetsko prvenstvo i da uskoro počinje jedna od najboljih utakmica prve faze: Argentina - Hrvatska!
Bićemo na tribinama i pokušaćemo da vam dočaramo sve ono što ne možete da vidite na televiziji, ostanite uz MONDO i čitamo se i dalje...