PRIČA O KAPITENU ŠVAJCARSKE, ILITI KAKO SMO IPAK, PRVACI EVROPE U KOŠARCI I VELESILA U HOKEJU NA LEDU?

Pa nije. Da se ne lažemo, teško nam je pao. Što zbog naših, što zbog njihovih. Albanci su se radovali, Srbi su tugovali. A Švajcarci? Pa oni su se isto radovali, valjda... Što se ne bi radovali, pa dali su gol u nadoknadi vremena.

Radovali su se i to gestikuliranjem kapitena Lihtštajnera u čast crnog albanskog orla sa zastave Albanije. Lihtštajner postao je Ljihtštajneri naočigled celog sveta u jednoj sekundi, čoveče!

Švicina zastava je laka za pantomimu, možda i najlakša od svih na svetu! Mogao je da prekrsti ona dva lucernska kažiprsta, da simboliše Švicinu zastavu, zar ne? Ali nije. Navukli ga Granit i Đerdan, tu su majstori, nije im prvi put, voleli bi i mi nekad nekog da navučemo, priznajemo. Često u životu jeftina fora bolje prolazi od neke suptilnije...

Šaćiri i Džaka prošli bez suspenzije, kažnjen FSS!

Pa i šibicari na "Zelenjaku" su, verovatno, navukli nekad nekog profesora univerziteta da pogodi gde je kuglica, koja, u stvari, nije nigde. Ali ne svakog profesora, samo onog naivnog (nismo rekli glupog!). E moj Ljihtštajneri, pa zar sa onakve fensi alpske krave na kozu, pa zar s konja na magarca?!

To je pravi kapiten, kapiten jedne ponosne nacije, koja je i u najtežim trenucima ljudske istorije ostala - neutralna! Znate onu scenu u kraju kad dođe neki stariji zlikovac, već mu porasli i brčići, pa mlati nekog klinca normalca, a ti ponosno gledaš sa strane i ne radiš ništa? Posle se još hvališ po kraju kako si u jednoj tako "delikatno" situaciji ostao neutralan. Al' imaš lovu, jbg, (uglavnom tuđu) pa su svi u fazonu: "Bravo, ostao si neutralan", a ti ponosan, znaš da si bolji od drugih, jer si - neutralan. Da zaključimo, što više analiziramo, to je sve manje čudno što ti kapiten pokazuje tuđu zastavu, a može svoju...

Inače, nadimak Ljihtštajnerija (na "švajcarskom" jeziku nekada bio "Lichtsteiner") je, ko bi rekao, Forest Gamp. Al' stvarno. Ozbiljno, proverite na Guglu!  Čoveka zovu Forest Gamp. Stvari postaju sve jasnije, i nama i Albancima, i Švajcarcima i Nemcima (sudija Brih je Nemac). Svima. Osim, naravno, Forestu Gampu. Dečko nije Ajnštajn. Slabo konta, al' zna brzo da radi nogama.

Što se nas tiče, mi smo Albaniju pobedili u oktobru 2015. Ložili su se da je konačno došao dan da pobede Srbiju u fudbalu. Nisu. Nalupali smo ih sa 2:0 usred Elbasana. Prvo Kolarov, onda Ljajić u 93. minutu. U petak nas je pobedila Švajcarska. Ruku na srce, uz pomoć gomile ljudi sa Balkana, jednog Nemca (vole ljudi Balkan, to im je "im blut") i Ljihtštajnerija. Trener Švajcarske Petković nije pokazivao albanskog wu-tang orla, mada kako se radovao, možda je malo i falilo - ništa nas ne bi čudilo od nas samih.

Srbi su dobri treneri. Trener srpske nacionalnosti je i Kokoškov. Dončić takođe. Dragić isto srbenda. Ipak, pobedili su nas u finalu. Ili nisu? Čekaj, bre, je l smo mi to u stvari postali prvaci Evrope za zelenim stolom, odnosno, u ovom slučaju, u petak na zelenom terenu? Da li to znači da je Srbija te noći 2017. godine ipak pobedila i mi smo sada prvaci Evrope u basketu? Proverićemo odmah! Na Wikipediji, piše da je Slovenija prvak Evrope. Hmmm...

Nije loša ideja da se to promeni, to je bar lako na Wikipediji. Možda dopišemo da smo i velesila u hokeju na ledu, ima neki Srbin Milan Lučić, igrao za Boston, osvojio čovek Stenli Kup. SRBIJA DO VANKUVERA, NEK SE SPREME KANAĐANI!

E da, što se tiče VAR-a, dobra ideja - to rekosmo i u prošloj kolumni. Pod uslovom da nisi Srbin, a da ti sudi pošteni, pravični, vredni, disciplinovani i nadasve, dosledni Nemac.

Mitrović o penalu: Mi Srbi smo navikli na nepravde

P.S. Da li ima pravde na ovom svetu? Videcemo, mi apsolutno verujemo da ljubav pobeđuje. A ako ljubav pobeđuje, onda ce biti pravde, na ovom ili na onom svetu. Saznaćemo.

(Svaka sličnost sa stvarnim likovima  i događajima je slučajna)