Preko noći je postao poznat. Beograđanin koji će uskoro u modernu gladijatorsku arenu u Velikoj Britaniji. Među lavove. Pročitajte intervju sa fudbalerom Voždovca... pardon Votforda, Filipom Stuparevićem.
Potraga za Filipom Stuparevićem kako bismo sa njim uradili intervju završena je u Beleku, gde je ekipa Voždovca na pripremama za prolećni deo sezone.
Sa ekipom zmajeva" i mladi Beograđanin, koji je nedavno napravio transfer života.
Filip Stuparević, koji je bio poznat samo u okvirima srpskog fudbala, pre svega zbog toga što je postao najmlađi igrač koji je debitovao u Superligi Srbije, ove zime postao je "vest broj 1" što se tiče srpskog fudbala.
Stuparević je postao novi član engleskog premijerligaša Votforda, što je najveći transfer u istoriji Voždovca i pokazatelj da beogradski klub radi kvalitetno i da je verovao u Stuparevića kada čak ni "večiti rivali" nisu u njemu videli potencijalnog igrača za svoje timove.
Koliko god to bilo dobro za mladog igrača, toliko srpski fudbal može samo da setno gleda prema granicama ove zemlje. Jer, "Stupi" je još jedan u nizu golobradih mladića bez kojih ostaje srpski fudbal.
Započinjemo razgovor sa novim igračem Votforda, baš o tom klubu - kako se pojavio Votford, kako je došlo do prvog kontakta?
"Prvu informaciju da je Votford zainteresovan dobio sam od svog menadžera. Iskreno, nisam ni znao da su me već pratili neko vreme, a možda je i bolje jer bih sebi stvorio nepotreban pritisak, ovako se sve odigralo najbolje što je moglo. Kada su mi javili za interesovanje, malo je reći da sam bio oduševljen. Emocije su me preplavile, javila se još veća želja i volja da napredujem. Ubrzo nakon toga dogodili su se i pregledi u Udinezeu, jer Votford i Udineze ima istog vlasnika, i kada je sve prošlo u redu, transfer je završen. U tim trenucima ne mogu ni da se setim šta mi je sve prolazilo kroz glavu, sećam se samo nekakvog stanja šoka, jer se sve odigralo munjevito. Često sam razmišljao o engleskom fudbalu i srećan sam što ću imati prilike da i zaigram tamo", odgovara mladi Stuparević.
Prva podrška došla je naravno od najbližih, a i Filip ističe koliko je bitna porodica u životu profesionalnog fudbalera.
"Prva poruka nakon potpisivanja došla je, naravno, od porodice. Bili su veoma srećni, kao što bi i svako bio. Ono što meni značilo jeste to što su zaista bili ponosni na mene. Porodica je baza iz koje crpim snagu za dalje napredovanje i to je ono gde nalazim najveću podršku. Ništa ne bih mogao da ostvarim bez njih i zahvalan sam im do neba".
Pokušavamo da okrenemo razgovor i da proverimo da li se nešto drastično promenilo u životu mladog Stuparevića, ali on, ipak, ostaje dosledan svojoj skromnosti.
"Nije baš da se ništa nije promenilo, evo, vi iz MONDA me niste pre nikada zvali (hahahaha). Šalu na stranu, promenile su se malo stvari, najviše u tome kako javnost gleda na mene, ali ja zaista ništa nisam promenio. Živim miran i povučen život i ne volim da izlazim u javnost. Želim da sačuvam svoj mir i svoju intimu, jer je to bitno da bi čovek ostao psihički stabilan. Neki kažu: 'Sada si zvučno ime', ali ja to ne gledam tako. Samo želim da budem kao svi ostali i da se ne razlikujem".
Razgovaramo o engleskom fudbalu i našim trenerima i fudbalerima koji tamo igraju (ili su igrali). Slaviša Jokanović je bio trener Votforda, možda je mogao da udeli neki dobar savet, možda Aleksandar Mitrović, Nemanja Matić, Marko Grujić, Lazar Marković, Luka Milivojević... imaju koji savet da podele sa mladim Stuparevićem?
"Iskreno nisam imao prilike da razgivaram sa 'Jokanom', niti sa našim fudbalerima koji igraju tamo, a ima ih sada dosta. Jednostavno, nije se namestilo, ali se nadam da ću tokom karijere imati prilike da budem sa njima u kontaktu, bilo u reprezentaciji, ili u nekom klubu".
U Engleskoj se gaji fizički jak stil fudbala i nekada nije lako za fudbalera iz kontinentalnog dela Evrope da se privikne na uslove igre na Ostrvu. Komentarišemo i njegovog budućeg saigrača, Troja Dinija, koji, da ne zameri, izgleda poput izbacivača iz diskoteke (ovo da dočaramo njegovu fizičku snagu).
Stuparević je opet samouveren:
"Engleski fudbal je zaista mnogo jak i agresivan. Zahteva dosta fizičke snage, ne samo zbog trčanja, već i zbog 'tuče'. Mislim da je baš zbog toga engleski fudbal jedan od najtežih. Neće biti lako da se priviknem, ali znam da ću morati mnogo da radim i da se trudim, na meni je sve i samo od mene zavisi, a ja ću dati sve od sebe da se što pre priviknem".
Kao i svi mladi fudbaleri koji su ostvarili velike transfere i on trpi komentare dežurnih "hejtera" i "fudbalskih znalaca" na internetu.
Taj "topli zec", koji je još aktivniji otkako postoje društvene mreže, neizbežan je za sve javne ličnosti, pa i za mladiće koji se bave fudbalom i koji iskoče iz uobičajenog. Najčešći komentari su: "Ma neće uspeti, eto njega nazad ubrzo", "I ovaj će da završi kao neki pre njega", "Već ga vidim kako ide na pozajmice" i slični.
Međutim, Filip i za to ima adekvatan odgovor:
"Nažalost, to je Srbija. Nekada izgleda kao da će ljudima biti draže da neko ne uspe u onome što radi, nego da uspe. Najveći primer nam je Novak Đoković. Mnogo njih je jedva dočekalo mali pad u njegovoj igri i odmah su počeli negativni komentari. A Novak je uradio više za promociju naše zemlje oslednjih godina nego bilo ko. Tako da se ne obazirem na to, ne čitam komentare i fokusiran sam samo na svoju igru i na svoj razvoj".
Nema zaletanja, ne ide se odmah u Premijer Ligu, već je napravljen dogovor da Filip ostane u Voždovcu narednih 6 meseci:
"Drago mi je da ostajem još jednu polusezonu u Voždovcu. Postojala je opcija da odem i u Udineze na pozajmicu, ali mislim da je ovako ipak najbolje. U Voždovcu sam doživeo punu afirmaciju kao igrač i najviše napredovao. Mislim da mogu i za narednih 6 meseci da napredujem. Jednostavno, ovo je sjajan klub koji pruža sve uslove za napredak mladog igrača".
Zanima nas i ko je najteži rival sa kojim je igrao u srpskom fudbalu i ostali smo zatečeni odgovorom koji je dao osamnaestogodišnjak:
"Najveći rival sam sam sebi. Uvek želim da budem bolji nego što sam bio juče i želim da napredujem i da svakog dana pobeđujem sebe. Svestan sam da je dug put ispred mene i da moram još mnogo da radim".
Prelazimo na temu obrazovanja, koje često trpi kod fudbalera zbog profesionalnih obavezaiI pitamo ga da li mu je neko pričao: "Ma, batali fudbal, uči školu”, da li radi na sebi u slobodno vreme...
"Iskreno, do nedavno bilo je takvih komentara. Nadam se da sam se sada izborio da ih više ne bude (hahaha). Obrazovanje i škola su veoma bitni i to ne sme da se zanemari. Kada imam vremena pročitam neku dobru knjigu i radim na sebi koliko mogu. Savetujem to svim mladim ljudima koji se bave nekim sportom, moraju da rade na sebi".
Privodimo kraju razgovor i nezaobilazne teme jesu privikavanje na englesku kulturu, stil života, ljude. Da li je imao dodira sa engleskom književnošću, muzikom, kulturom?
"Iskren da budem, nisam do sada imao priliku da istražim englesku kulturu, nekako mi nije bilo u fokusu. Ali, eto sada prilike da se malo više posvetim tome, ne sumnjam da ću se u budućnosti mnogo bolje upoznati sa svime što Engleska nosi sa sobom".
(Zahvaljujemo se Marketing menadžeru FK Voždovac Jovanu Simiću na nesebičnoj pomoći da ovaj intervju bude urađen).