Sve što je Kum trebalo da uradi je da ubedi generala Varinija da pristane i da iznenadi Floskija, kako bi Duče što kasnije saznao za njegovo "ne".
Olindo Biteti je čuo priču sa rimskih kaldrma, ali se nadao da dopis sa potpisom Itala Foskija neće stići na "Rondielju".
Ne samo zbog toga što je i sam Duče sa porodicom često dolazio na "Vinograd" da bodri Lacio, već i zbog toga što je njegov klub - a, kad kažemo njegov, to i mislimo, jer bio je osnivač, funkcioner, fudbaler, ekonom, sve... - uveliko bio ime, sa brojnom publikom, osnovan 18 godina ranije, obojen antičkim bojama i čuvan militantnim srebrnim orlom.
Bilo mu je jasno zbog čega Musolini želi da prestonica ima jedan jak klub, koji će biti u stanju da se suprotstavi uveliko dominantnom severu, ali mu nije bilo jasno zašto to nije Lacio.
Kada je ugledao zloslutni papir, Biteti je shvatio da je Foski već bio obavio lakši deo posla i u jednu asocijaciju uveo klubove Roman, Alba-Audače i Fortitudo Pro, obojio ih rimskom žutom koja simbolizuje Vatikan i rimskom crvenom, koja je podsećala na Imperiju, da je novom klubu za zaštitnike dodelio Vučicu i Marsove sinove, Romula i Rema, posle čega mu je ostalo "samo" da nastajućoj Romi pripoji i najpopularniji od osam prestoničkih klubova – Lacio.
ZAŠTO KAŽEŠ "FUZIJA", A MISLIŠ NA "GAŠENJE"
Čim je dobio Bitetiju poziv da hitno dođe u Prati, deo rima uz granice sa Vatikanom u kom je 9. januara 1909. godine osnovano društvo pod imenom Societa Podistica Lazio, Đorđo Vakaro je znao da je nešto ozbiljno.
Najmoćniji Lacijal svog vremena posle Benita Musolinija, lidera partije čiji je i sam bio visoki činovnik, Vakaro je često koristio uticaj i zasluge stečene na frontu tokom Prvog svetskog rata kako bi pomagao sportskom društvu u povoju, ali nije imao zvaničnu funkciju u klub.
Jednostavno, voditi Dučeovu miliciju u Rimu bio je preozbiljan posao i Vakaru je dozvoljavao taman da toliko vremena da vikendom odgleda nebesko plave na "Rondielji" protiv Albe, Fortituda i ostalih kasnije "okupljenih" pod imenom Associazione Sportiva Roma i potom popije kafu sa istomišljenicima u Prati.
Svestan Foskijevog uticaja i moći kroz razne sastanke vrhu Nacionalne fašističke partije, Vakaro nije podizao glas, niti paničio, sve dok Biteti nije naglasio da je Laciju dat rok od 48 sati da se pripremi za "fuziju".
"Misliš za gašenje?", uzvratio je pitanjem i potom, sudeći prema Bitetijevim zapisima, konstatovao više za sebe…
"Znam zašto hoće i nas, mi jedini imamo stadion".
ROK OD 48 SAT: POSTOJI NAČIN!
Biteti je u monografiji posvećenoj klubu u kom je proveo život naveo kako je tekao kompletan razgovor sa Vakarom, okončan odlukom koja je direktno dovela do toga da Lacio ne postane Roma i da danas, 92 godine kasnije, postoje dva velika prestonička kluba i jedan rivalitet, najveći u Italiji.
"Naravno da u dva dana možemo malo toga...", pisao je Biteti, prisećajući se Vakarovog zabrinutog pogleda i jarko crvene boje lica, koje nije moglo da sakrije bes.
Ali i strah.
"Postoji jedan način!", uzviknuo je Vakaro posle nekoliko minuta mukle tišine u prostorijama kluba koji se te 1927. spremao za ono što se dugo najavljivalo u Italiji, razapetoj između dva svetska rata - jedinstveni šampionat u kom će učestvovati svi, bogati sever, raskošna Toskana i siromašni jug.
Odnosno Rim.
"Izabraćemo generala Varinija za predsednika, ja ću biti potpredsednik. Nećemo čekati Itala, idemo kod njega", uzviknuo je Vakaro, prema Bitetijevim zapisima i naredio mu da momentalno zakaže Skupštinu S. P. Lacija.
Vakaro je znao kako stvari funkcionišu u Dučeovim strukturama i koliko su oni najlojalniji lideru vladajućih fašista zapravo bili moćni kada lider ne bi bio tu. Od starta mu je bilo jasno da sportisti neće moći protiv političara i da je trenutak da pogazi sve ono za šta se zalagao od prvog dana - da klubom rukovode oni koji za njega žive.
Zato su ga i zvali Kum.
DA LI ĆE VARINI HTETI? DA LI ĆE MUSOLINI ČUTI?
Znali su da će, iako iz senke, imati prave reči i predložiti dobre odluke. Koliko je ova bila dobra? To ni sam Vakaro nije mogao da pretpostavi, ali je znao da Varini i on zajedno imaju kakve-takve šanse.
Trebalo je da se postara za još dve "sitnice" - da Varini prihvati da bude momentalno izabran za predsednika i da ne dozvoli Foskiju da u razgovore uvede i velikog vođu.
"Sazovi Skupštinu, zakaži mi ove sastanke i potom dođi kod mene. Ja ću u međuvremenu obaviti nekoliko poziva", rekao je Kum i krenuo prema vratima, kada se Bitetiju otelo pitanje…
"Ali, Varini? Da li će on želeti?"
"To ćemo mu reći tek na kraju", namignuo je Vakaro, koji je i nameravao kolegi sa fronta prvo da objasni koliko je situacija napeta, pa mu tek onda saopšti glavnu vest.
Bitetiju se raspoloženje donekle popravilo. Znao je da dvojica generala, možda, imaju šanse protiv jednog od najbližih Musolinijevih saradnika, ali da će to biti đavolski težak posao za njih.
"Ništa u poređenju sa frontom", pomislio je za sebe i krenuo na posao.
"SKUPŠTINA, SKUPŠTINA... PREKINITE SVE ŠTO RADITE"
Sazvati Skupštinu kluba u ono vreme otprilike je značilo da je da Biteti na jednom mestu mora da sakupi što veći broj članova kluba, a to su bili svi koji su u to vreme imali bilo kakve veze sa Lacijom - igrači, treneri, redovni navijači, funkcioneri, svi su bili i članovi i sve ih je valjalo okupiti na isto vreme.
Pisao je posle da su ga sumnjičavo gledali kada je upao na trening i vikao:
"Skupština! Skupština! Skupština! Prekinite sve što radite, počinje Skupština!"
Ugledni rimski advokat Mikoci ustupio je mesto predsednika generalu Etoreu Variniju, koji prema Vakarovim rečima nije pomislio da odbije. Šef rimske milicije, Vakaro, izabran je za potpredsednika, dok je Biteti postavljen za generalnog sekretara.
Lacio nije čekao da rok istekne, naprotiv. Već narednog jutra, Kum je otišao kod Itala Foskija, rešen da ga iznenadi i pokuša da spase klub po cenu da njegovo "ne" stigne i do Musolinijevih kancelarija.
FLOSKIJEVA PONUDA KOJU JE KUM MORAO DA ODBIJE
Biteti je kasnije pisao da je Vakaro pristojno i polako ušao u Floskijevu kancelariju, nakon čega je usledilo direktno i neprijatno pitanje:
"Dobar dan. Zbog čega si ovde?"
"Pozvali ste me", odgovorio je general.
"Ja? Kada?", odgovorio je zbunjeno Foski.
"Kako to? Pa evo poziva", rekao je Vakaro, vadeći "zloslutni" papir iz džepa.
"A, to... Jeste, ali se odnosi na Lacio. Pozvao sam predsednika kluba".
"Upravo to", čekao je Vakaro priliku da poentira.
"Od juče uveče predsednik kluba je general Varini, a ja sam izvršni u njegovom odsustvu".
Biteti je potom naveo da Foskiju nije u prvi mah bilo poptuno jasno šta to, konkretno, znači. Uglednom činovniku i kolegi iz partije strpljivo je predstavio Musolinijev projekat i šta je na realizaciji istog postigao.
"Sa vama bismo bili kompletni, jer imate odličnu organizaciju i lep stadion", rekao je Floski.
Vakaro je igrao svoju igru…
"Sve je moguće", odgovorio je.
"Kakvi su uslovi?"
SVE JE BILO SPREMNO: ZVAĆE SE ROMA!
U delu koji za Lacijale predstavlja nešto poput Biblije, Biteti je naveo da je Vakarov pristup potpuno otvorio i razoružao Floskija, uverenog da će posao obaviti lakše nego što je i zamišljao, odnosno da će Duče biti ponosan.
"Za predsednika ćemo izabrati generala Iljorija", rekao je Floski, upućujući na još jednog zaslužnog oficira u Musolinijevoj političkoj državi.
"A, boje?", uzvratio je Vakaro pitanjem.
"Logično, uzećemo boje našeg grada, bićemo 'đalorosi'", rekao je.
To je bio trenutak u kom je Vakaro, spremno i smišljeno, drastično promenio stav, izraz lica i ton u glasu.
Nakon što se nagnuo nazad, sa dozom nepoverenja postavio je još jedno pitanje…
"Razumem. I, kako će se zvati novi klub?"
"A kako biste vi da se klub zove? Jednostavno je, zvaće se Roma", samouvereno je odgovorio Floski, i sam zbunjen tokom razgovora.
Posle nekoliko sekundi tišine, koja je mogla da se čuje i van prostorija Floskijevog ureda, Kum je konstatovao…
"U suštini, Lacio prestaje da postoji? Klub će nositi crvenu i žutu, zvaće se Roma i igraće na stadionu Lacija?", nabrajao je.
"Dobro", navodno je rekao Vakaro.
FLOSKI JE PRIHVATIO "NE" I FORMIRAO BOLJI KLUB
"Dragi Italo, zaboravili ste jedan detalj. Lacio postoji već dugo i ima svoje navijače. Utoliko, mislim da je ujedinjenje nešto o čemu bi trebalo razmišljati", konstatovao je i posle prepričao Bitetiju da rečenicu nije nastavio dok nije primetio osmeh na Foskijevom licu.
"To je moguće samo ako ime Lacio ostaje, naročito zbog toga što je Roma centar Lacija. I zbog toga što je plavo boja neba".
Znajući da će svakako biti odbijen, general je nastavio.
"Lično sam protiv spajanja dva kluba, jer smatram da je grad dovoljno veliki da se u njemu razvije rivalstvo, uz koje će i jedni i drugi biti bolji. U srži sporta je rivalitet, mogli bismo da ga imamo ovde. Na kraju, Lacio ima najviše navijača u gradu, u našem klubu nastupa veliki broj sportista i moramo da mislimo na njih, moramo da ih zaštitimo", dodao je.
Biteti je pisao da je Floski, posle ovakvog generalovog stava, rekao samo jednu rečenicu pre nego je zatvorio dokument na stolu.
"Savršeno mi je jasno da tako ništa nećemo postići".
Iako agilan i odan, Floski je dobro znao istoriju Rimskog carstva i kako su prolazili svi koji bi se, ma koliko moćni, zamerili generalima...
Prema Bitetiju, pritisak na Lacio da promeni odluku i "pristuši" gotovo da nije ni postojao. Uveren da gradi nešto veliko, kao i da mu na tom putu nije potrebna konfrontacija sa Musolinijevim vojskovođama, Floski je učinio sve što je bilo do njega pa je već 7. juna 1927. vodio Osnivačku skupštinu A. S. Rome i, ispostaviće se, formirao bolji od dva prestonička kluba.
Glasine o formiranju jedinstvenog šampionata ispostavile su se kao tačne, pa su Lacio i Roma kao učesnici prvog šampionata u sezoni 1929/30 odigrali i prve derbije koji će kasnije izrasti u kult nazvan "Derby Della Capitale".
DUČEOVA IDEJA OSTALA UTOPIJA: "SKUDETO" SVAKIH 18 GODINA
Roma je 6. decembra 1929. posle svega godinu i po dana postojanja dobila prvu zvaničnu utakmicu sa Lacijom - 0:1, a potom slavila i kao domaćin – 3:1.
Mlađi rival pobedio je 11 i izgubio samo tri puta u prvih 20 dmečeva, a ispostaviće se da Roma ima bolju seriju rezultata i pred jubilarni 150. prvenstveni "derbi prestonice" zakazan za subotu u 20.30 na zajedničkom "Olimpiku" ispred kojeg i dalje stoji Musolinijev obelisk kao podsetnik na vreme kada je "Večni grad" večno podeljen na Lacijale i Romaniste.
Iako danas, skoro vek od njihovog prvog okršaja, važi uverenje da su navijači Lacija desničari, a Rome levičari, oba kluba nastala su, stasala i opstala kao posledica Musolinijeve želje da uzvrati bogatom građanstvu sa severa.
Do danas, ta ideja ostala je utopija, utoliko što se Rim radovao "skudetu" u proseku jednom u 18 godina. Lacio ima dve, Roma tri šampionske titule od ukupno 90, pa je za stanovnike Rima derbi bio i ostao najvažnija utakmica tokom godina provedenih u senci Juventusa, Intera i Milana.
Zato je to najveći italijanski derbi, jer je bio i ostao rasterećen svega što je stizalo van zidina Rima.
Bilo je bitno samo biti bolji tog dana. Biti vladar "Večnog grada".