Srpski fudbal je ponovo uzdrman. FSS je prijavljen kod FIFA zbog slučaja Vladimira Simunovića, uz preporuku da igrači ne dolaze u Srbiju. Šta je zaista istina i kakav je status fudbalera u Superligi?
Kako god da se završi prepucavanje FIFPro i Fudbalskog saveza Srbije - i ma ko da je u ovom trenutku u pravu - na kraju će ipak ostati zapisana rečenica koju je Svetsko udruženje profesionalnih fudbalera napisalo kao preporuku svojim članovima:
"Izbegavajte Srbiju".
Ovo nije prvi put da je FIFPro pomenuo Srbiju kao zemlju koje bi fudbaleri trebalo da "preskoče" kada budu odlučivali o narednom koraku u svojoj karijeri, prethodni put u januaru 2017. godine pred početak prelaznog roka, s tim da je ovoga puta FSS prijavljen FIFA zbog "kršenja principa savesnog vođenja saveza i narušavanja integriteta organa saveza".
U pitanju je slučaj Vladimira Simunovića iz Spartaka koji je na sever Bačke stigao posle raskida ugovora sa Radničkim, na Arbitražnom sudu, nakon čega je ta odluka promenjena.
Simunović se zatim našao u "vakuumu", i zato nije nastupio ni na jednom meču ove sezone za Subotičane, stoga je odlučio da kontaktira FIFPro kako bi mu pomogli u rešavanju pravne "zavrzlame".
Fudbaler smatra da je oštećen, dok FSS negira prijavu Sindikata da je bilo propusta i da je sve rešeno po propisima, o čemu će više biti reči u posebnom delu teksta.
Najveći problem u čitavom slučaju jeste da je na srpski fudbal ponovo bačena senka, ovo je ujedno PRVA IKADA prijava FIFPro protiv nekog Saveza, zbog čega smo o statusu fudbalera u Srbiji opširnije razgovarali sa Mirkom Poledicom.
Nekadašnjeg fudbalera i sadašnjeg predsednika Sindikata fudbalera "Nezavisnost" prvo smo upitali kako bi ocenio položaj fudbalera u Srbiji na skali od 1 do 10…
Poledica je odmah naveo da se mora napraviti distinkcija između "fudbalera sa srpskim pasošem" i "stranaca u srpskom fudbalu" - pošto za njih ne važe isti propisi, što je samo po sebi paradoksalno za jedno takmičenje.
"Zbog te činjenice je teško ocenjivati na skali od 1 do 10 položaj fudbalera, to bih mogao da vam pojasnim veoma jednostavno. Srpski igrači podležu našim fudbalskim propisima, koje uređuje FSS, a na strance se primenjuju FIFA propisi. Srpski igrači u tom smislu nemaju nikakva prava u odnosu na strance i srpski igrači su taoci u sopstvenoj zemlji, bez ikakvih prava u odnosu na strane državljane", rekao je Mirko Poledica u razgovoru za MONDO.
Šta konkretno za fudbalere koji dolaze u Srbiju znači tužba protiv FSS kod FIFA? Ovo je direktna preporuka da izbegavaju Srbiju?
"Da, to je zapravo suština tužbe jer ona predstavlja presedan u kojem FIFPro želi da zaštiti srpske igrače u Srbiji. Dakle, tužba FIFPro je poslata jer su oni shvatili da su srpski igrači u sopstvenoj zemlji postali taoci sistema, da nemaju nezavisnu arbitražu, da nemaju nikakvu sigurnost", kazao je on i podsetio na preporuku iz 2017. o nedolasku u Srbiju.
"Tada smo bili zemlja sa najviše arbitražnih sporova u svetu, sada je bolja situacija i broj se smanjio, ali je i dalje dosta veliki u odnosu na druge evropske zemlje".
U odgovoru na prijavu FIFPro i njihovo saopštenje, Fudbalski savez Srbije se obratio javnosti i "kategorički odbacio sve tvrnje ovog udruženja", pritom ukazavši na podatak da je u gotovo 98% slučajeva pred Arbitražnim sudom Saveza - zapravo rešeno U KORIST igrača, usled neizmirenih obaveza od strane klubova.
Mirko Poledica ističe da pomenuta statistička brojka nije toliko relevantna, nego smatra da bi trebalo obratiti pažnju na druge stvari. Zapravo, on iz tu brojku "čita" drugačije.
"Izjava FSS da se 98% arbitraža rešava u korist igrača je najveći autogol koji je FSS mogao dati sam sebi. To znači da su konačno priznali da klubovi ne poštuju ugovore sa igračima, ne plaćaju ih i tako dalje…", naveo je Poledica i nastavio u dahu:
"Osnov za tužbeni zahtev je nepoštovanje ugovorenih obaveza od strane klubova i nikada nijedan fudbaler u Srbiji nije podneo tužbu protiv bilo kog kluba, a da je tužba bila neosnovana. Dakle, nije suština koliko je u procentima usvojenih tužbi igrača - već je suštinsko pitanje zašto klubovi ne poštuju ugovore i kolika je odgovornost FSS u svemu navedenom. Broj sporova ne zavisi od Arbitražnog suda već je to nadležno telo za rešavanje sporova između klubova i igrača, pa je i ova konstatacija FSS, mogu slobodno reći, jako neozbiljna".
U zemljama okruženja se, kaže Poledica, javljaju slični problemi.
"U našem regionu je situacija dosta slična kao kod nas, pa možda i gora da budem iskren".
Kada smo kod statističkih podataka - i jedan u saopštenju FIFPro je "zaparao uši". Svetsko udruženje fudbalera je iskazalo zabrinutost zbog velikog broja slučajeva nefer tretmana igrača, a pominje se da čak 50 odsto fudbalera svoje klubove odvodi na arbitražu od 2017. godine.
Šta je problematično u radu Arbitražnog suda Saveza i zbog čega toliko fudbalera mora da potraži pravdu baš kod njih?
"Konkretno, FIFA nije priznala Arbitražni sud FSS kao nezavisan jer ne ispunjava minimalne uslove nezavisnosti po osnovu FIFA Pravilnika o statusu i transferu igrača (Član 22b) i FIFA cirkulara 1010", rekao je Poledica i potom "preveo" na razumljiviji jezik.
"Navedeni propisi definišu da je nezavisna arbitraža samo ona koja ima jednak broj delegiranih sudija od strane klubova i igrača. Nas Arbitražni sud trenutno ima osam sudija od kojih su samo dvojica delegirani na predlog predstavnika igrača. Upravo zbog velikog broja sporova, jako je važno da Arbitražni sud bude nezavisan i da postoji poverenje svih učesnika u fudbalu".
Ipak, ukoliko postoje toliki problemi kao što upozoravaju FIFPro i Mirko Poledica, pomalo je začuđujuće što srpski fudbaleri o tome ne žele da govore…
I u samom razgovoru sa predsednikom sindikata "Nezavisnost", gde smo zatražili kontakt igrača koji je imao problema sa Arbitražnim sudom, Poledica je naveo primer da "aktivni igrači i ne žele baš da pričaju na tu temu jer to povlači i određene posledice za njih".
Zbog toga radije biraju da ćute.
"Fudbaleri u Srbiji imaju samo jedan cilj, a to je da što pre pobegnu iz srpskog fudbala jer u njemu pretežno igraju mladi igrači koji traže afirmaciju", rekao je on i istakao da razume strah
ŠTA SE ZAISTA DOGODILO U SLUČAJU VLADIMIRA SIMUNOVIĆA?
Kada je FIFPro objavio saopštenje u kojem preporučuje igračima da ne idu u Srbiju zbog slučaja Vladimira Simunovića, mnogi su se zapitali - ko je on uopšte?
S obzirom na to da od potpisa dvogodišnjeg ugovora sa Spartakom, poslednjeg dana letnjeg prelaznog roka za sezonu 2018/19, nije upisao ni minut za Subotičane, možda ste zaboravili na njega, iako je prethodne sezone igrao odlično za niški Radnički.
U pitanju je štoper ('93) koji je ime gradio u PLS (Zemun, BSK, Inđija…), a koji je u leto 2017. potpisao za "Real sa Nišave" i bio njihov treći najstandarniji igrač te sezone.
Bez obzira na to što su od njega veću minutažu imali samo Pavkov i Aksentijević, Simunović nije bio zadovoljan u Nišu i zatražio je raskid ugovora zbog neisplaćenih zarada, da bi Arbitražni sud presudio u njegovu korist i tako je postao slobodan igrač.
Odlučio je da potpiše ugovor sa Spartakom, međutim - odluka je preinačena.
FIFPro tvrdi da su "prekršena pravila o nezavisnoj arbitraži prilikom raskida ugovora", odnosno da su novopostavljene sudije odbacile njegovu tužbu iako je klub bio obavezan da mu isplati dugovanja, dok se FSS u svom saopštenju nije složio sa tom verzijom priče.
Oni su naveli da je prvobitna odluka Suda poništena zbog toga što je arbitar, izabran na predlog "Nezavisnosti", "prenebregao dokaz koji je dostavio klub".
"Arbitražni sud je uvidom u spise predmeta, na šta je po zakonu u slučaju osnovane sumnje da je odlukom došlo do povrede javnog poretka i ignorisanja imperativnih propisa, nesporno utvrdio da je sudeći arbitar postupao protivno ključnom dokazu koji se nalazi u spisima predmeta - uverenju PIO Fonda, iz koga se nesporno utvrđuje da igrač nije bio odjavljen sa obaveznog socijalnog osiguranja", navodi se u saopštenju FSS i zaključuje da zato NIJE bilo povreda ugovornih obaveza.
U odgovoru na saopštenje FSS, Mirko Poledica primećuje drugu stvar.
Ističe da nezadovoljna strana u sporu kod Arbitražnog suda jeste imala mogućnost žalbe, prema Zakonu o arbitraži, ali da se postupak poništenja pomenute odluke tada pokreće pred redovnim sudom, što je na kraju krajeva Radnički iz Niša i učinio.
Međutim, kako tvrdi Poledica, slučaj je na kraju završio pred tročlanom komisijom Arbitražne komisije koja je van snage stavila odluku svog suda, pa deset dana kasnije donela novu.
Sada u korist Radničkog!
"Poništavanje odluke od strane tročlanog veća na čelu sa predsednikom Miroslavom Severom je nešto što ne predviđa nijedan zakon, niti pravilnik, i takvo postupanje predstavlja opasan presedan koji može u budućnosti da dovede do obesmišljavanja rada Arbitražnog suda i prerastanja u pravilo", kaže Poledica i naglašava:
"Prema pravilima Zakona o arbitraži (Glava VIII) arbitražne odluke se mogu poništavati samo u redovnom sudu!".
U ovom trenutku teško je govoriti o konačnom ishodu tužbe koju je FIFPro uputio kod FIFA zbog slučaja Vladimira Simunovića, ali iz sindikata "Nezavisnost" nemaju dilemu.
"FIFPro ima najbolje stručnjake na svetu za sportsko pravo i u ovom trenutku imamo 13 sudija u FIFA Arbitražnom sudu i veliki broj sudija u Sportskom sudu u Lozani (CAS), a koji su delegirani od strane FIFPro. Siguran sam da su pre nego što su podneli tužbu protiv FSS, dobro analizirali celokupno stanje i da će tužba FIFPro biti usvojena", zaključio je Poledica u razgovoru za MONDO.