Jović, Tadić, Milivojević, Mitrović... Mnogo srpskih igrača eksplodiralo je ove sezone i pomalo u senku gurnulo Filipa Kostića o kome bi se više pričalo da je "obična sezona". Zaslužio je više pažnje, i tek će, ako nastavi ovako da igra!
Da u fudbalu kojim slučajem, kao u NBA, postoji nagrada za "igrača koji je najviše napredovao", jedan od najozbiljnijih kandidata za to priznanje bio bi Filip Kostić.
U godinama kada se prefiks "talentovani" briše iz opisa vaših kvaliteta i kada vam u dosijeu masnim slovima piše da ste već dva puta ispadali iz Bundes lige, teško je razuveriti ljude, najteže samog sebe, da niste mediokritet koji je imao sreće i koji donosi nesreću.
Ipak, ako ste u okruženju koje vas gura da precrtate etikete, ako vidite iskrenu veru u njihovim očima i ako s vremena na vreme ošamarite sebe i kažete "mogu ja to" - da, možete to.
Ne, nisu ovo u pitanju nikakve lekcije iz motivacionih priručnika, niti stvari koje su zapisane u zvezdama, pasulju ili dlanu, nego realni problemi s kojim se fudbaleri susreću u karijerama i mogu ih prevazići samo u idealnim uslovima, uz ogromnu dozu samopouzdanja koja je toliko jaka, ako se malo zamislite, da menja crte lica.
Filip Kostić sada ima sve i igra kao nikada do sada!
U zavisnosti od narativa koji biste želeli da postavite, možete da kažete da igra "iznad sopstvenih mogućnosti" ili da je "konačno na nivou na kom je trebalo da bude", ali hajde da o tome sudi budućnost, vreme je da pričamo o sadašnjosti koja nikada nije ovako svetlucala.
To potvrđuje golo oko laika i stručnjaka, a najbolje statistika koja kaže da je Filip Kostić ove sezone skoro "uknjižio" dabl-dabl učinak u dresu Frankfurta.
Odigrao je 42 meča za Ajntraht i za to vreme zabeležio devet golova i čak 13 asistencija, pa se može slobodno reći da je jedan od najzaslužnijih za to što su "orlovi" u polufinalu Lige Evrope i s dobrim šansama da dogodine igraju Ligu šampiona ("drže" četvrto mesto u Bundesu).
Zbog čega se onda toliko malo priča o njemu?
Da se ne lažemo, imao je tu "nesreću" da je ostao u senci fenomenalnih igara Luke Jovića koji je svu pažnju medija, opet zasluženo, privukao na sebe, ali i zato što je Filip Kostić glavne statističke kategorije, sve do poslednja dva meseca, "punio" samo na mahove...
Da kojim slučajem nisu zemljaci, Kostić bi češće bio fokus izveštaja domaćih medija, a možda mu je upravo ta "pažnja iz senke" pomogla da ostane na zemlji i ne poleti.
Iako ima svakog osnova za tako nešto posle ovakve sezone.
NOVA POZICIJA - SVE ŠTO MU JE TREBALO DA BUDE "SVOJ"
Čitavu karijeru Filip Kostić igrao je kao levo krilo, ređe i desno, u poslednjoj sezoni u Hamburgeru čak i na mestu napadača, ali u modernom fudbalu se na tim pozicijama traže raznovrsniji ofanzivni kvaliteti od onih koje Kragujevčanin ima u svom repertoaru.
U trenutku kada je trener Frankfurta, izuzetni stručnjak Adi Hiter, odustao od formacije sa četiri igrača u zadnjoj liniji i Filipu Kostiću "ponudio" mesto defanzivnijeg krilnog igrača sigurno je bilo skepticizma kod svih, ali već nakon prve-druge-treće dobre utakmice s novim sistemom igre, u kom su neke uloge bile drugačije od tipičnih, igrači su prihvatili da je dobro i njima i timu.
Filip Kostić tako najveći deo ove sezone igra kao levi "vingbek" u formaciji s tri štopera, pa bi se moglo reći da se pomerio za jednu liniju unazad.
Defanzivne zadatke i markaciju protivničkih krilnih fudbalera je i u ranijoj fazi karijere obavljao dobro, dok je nova pozicija naglasila neke od njegovih kvaliteta - pre svih centaršut i jednostavnost u igri - i istovremeno je sakrila neke mane, poput driblinga "jedan na jedan".
Kostić se tako ređe nalazi u situaciji da "probija" čuvara u pozicionoj igri, pošto se Frankfurt oslanja na njegovu prodornost u tranziciji, kada napada prostor iz dubine.
Ranije je Kostić više igrao "linijski" i tako nije mogao da na najbolji način iskoristi brzinu; sada s loptom u nogama više trči ka "međuprostoru" ili sredini, kada se bočno pomeraju njegovi napadači, dok kada nema loptu "ponavlja" se po levoj strani, kao što to inače rade bekovi.
Dobra vest je i da mu levi štoper "čuva leđa" i da ne mora po svakoj izgubljenoj lopti da razmišlja o trku nazad, nego je plan da na tom delu terena proba da osvoji loptu.
Prema zvaničnoj statistici sa sajta Bundes lige, Filip Kostić ove sezone ima čak 928 sprinteva u prvenstvu, i u toj kategoriji su samo tri fudbalera bolja od njega, dok je među deset igrača sa najviše pretrčanih kilometara (337,8km) u šampionatu Nemačke.
Najimpresivnije jeste da je Kostić uputio najviše centaršuteva "iz igre" u Bundesu (149), čak 40 više od prvog narednog pratioca Arona Martina (Majnc) koga, gle čuda, traži Atletiko.
Koliko Filip ove sezone doprinosi napadu Frankfurta govori i podatak da sa levog boka u "ligama petice" više asistencija od njega ima samo Đordi Alba, dok je srpski reprezentativac ove sezone u Bundesu (11) već duplirao učinak po broju dodavanja za gol iz vremena u Hamburgu, dok ga "hoće" i u završnici, iako nominalno igra nešto defanzivnije.
Postigao je ukupno devet golova, koliko je imao za dve sezone u dresu "dinosaurusa".
Važan faktor je i u Ligi Evrope gde je od njega samo Vilijan (35) zabeležio više ključnih dodavanja za gol (33), a iz čega je stigla i asistencija za Luku Jovića upravo protiv Čelsija.
"Podigao" je loptu mnogo ranije nego što je iko očekivao, uz "felš" je stigla do savršeno postavljenog Luke Jovića, a njegov trzaj glavom bio je dovoljno magičan da bi se Filipu Kostiću taj potez "pisao" u kolonu asistencije.
"OVO JE DO SADA NAJBOLJA FAZA MOJE KARIJERE DO SADA"
Negativna reputacija se teško briše.
Filip Kostić je u Frankfurt stigao s teretom igrača koji je s dva različita tima ispadao u "Cvajtu" zbog čega se već uveliko pričalo o njegovom "baksuzluku" uz mnogobrojne pejorativne termine, kao da je jedini bio odgovoran za posrtanje Štutgarta i HSV-a.
Nije opet nikakva tajna i da je Hamburger jedva dočekao da se rastane s najskupljim fudbalerom u svojoj istoriji, a kako se bližio kraj prelaznog roka spuštali su i spuštali cenu.
Na kraju su pristali da ga za samo 1,2 miliona evra pozajme Frankfurtu na dve godine, s opcijom o pravu otkupa, a već nakon njegove prve godine na Majni može se reći da je ovo bio jedan od boljih poteza sportskog direktora Fredija Bobića, koji poseban pik ima na igrače s prostora bivše Jugoslavije, odakle i sam vuče poreklo.
Kostić je ozbiljnošću odgovorio na poverenje novog kluba, tako da je u zdravoj atmosferi postao bolji fudbaler koga prošlost ne opterećuje i sputava na putu viših ciljeva.
"Od prvog dana u klubu Filip se pokazao kao fudbaler fantastičnog mentaliteta", rekao je nedavno trener Adi Hiter o njemu uz pohvale zbog skromnosti i stava.
"Aplauzi publike dok je napuštao teren na utakmici protiv Štutgarta (nakon što je dao dva gola u pobedi 3:0 prim. aut.) govore mnogo o njemu. Daje sve za klub otkako je član Frankfurta i već mesecima pokazuje zavidan nivo kvaliteta, na i van terena".
Ne možemo da znamo sa sigurnošću, ali deluje da mu je pomoglo i to što se u svlačionici Frankfurta priča "naški", što posebno značajno može da bude kada ste u krizi.
Srećom, na nju je Filip odavno zaboravio...
"Hvala pre svega mojim saigračima. Bio sam motivisan i pomogao sam timu s golovima, lako je kada vam ih tako nameste. Ovo je najbolja faza moje karijere...", rekao je Kostić posle pomenute utakmice s Štutgartom i dodao jedno "do sada".
I tu ništa nije netačno ili gordo, svestan je i sam da ako na ovu sezonu gleda kao "izuzetak" može brzo da se vrati na staru trasu, već je od nje potrebno da napravi "pravilo".
Pa, Filipe, da i za godinu dana ovako, i lepše, pričamo o tebi!