"I onda sa Holandijom... domaćinom turnira... bili su napaljeni, ali mislim da su i dodali 'nešto' na to... Dosta njih je kasnije palo na dopingu u svojim klubovima", rekao je Milošević u novom MONDO serijalu "Mojih Top 11".
Poznati italijanski stručnjak Renco Ulivijeri je jednom prilikom rekao: "Milošević, to je bio fudbal. Nikada nisam upoznao napadača koji je toliko bio koristan za ekipu i koji je toliko radio za saigrače, kao Savo-gol".
Dobrodošli u "Mojih TOP 11" jednog od najelokventnijih fudbalera u istoriji srpskog fudbala. Svaka njegova rečenica ima glavu i rep. Izbegava floskule i klišee, gađa u centar i ruši stereotipe. Uživajte!
...
PARTIZAN (1992 – 1995)
Čuli smo to od Alberta Nađa. Zvali su ih "pustinjska oluja". Sejali su strah i trepet u omladinskom uzrastu i zaslužili prekomandu kod Ivice Osima.
"Imam u telefonu onu fotografiju iz svlačionice. Nas sedmorica, osmorica... Nismo bili uplašeni, više uzbuđeni. Tada je bila čast da se uopšte potpiše za Partizan. Stara Juga, veliko tržište, klub je uglavnom dovodio proverene igrače i zvučna imena iz drugih sredina. I onda se pojavi jedna generacija iz koje skoro ceo tim završi među seniorima. To je bio raritet".
A u svlačionici gromade od igrača. Sve pršti od klase i autoriteta.
"Najnezgodniji je bio Buda Vujačić. Najviše je pričao, najčešće delio savete... bio je nekako najzahtevniji i samim tim izazivao najviše strahopoštovanja. Bila je to fantastična ekipa sa Mijatom, Brnovićem, Vujačićem, Stanojkovićem, Gudeljom, Jokanom, Vorkapićem, Krčmarevićem...Sjajni ljudi i vrhunski igrači. Fenomenalno su nas prihvatili, ne sa stanovišta konkurenata, nego kao starija braća. Ćira, Adi i ja smo uspeli brzo da se adaptiramo i postanemo bitan deo kolektiva, samo je Beli Bjeković imao nesreću da je odmah na početku povredio koleno. Zato svim tim momcima dugujemo veliku zahvalnost".
Znalo se to i pre prelaska u prvi tim. Partizan ima klinca u špicu koji teroriše golmane i trese mreže iz svih mogućih pozicija.
"Najlepši gol u omladincima? Jedan protiv Zvezde. Dobili smo ih 4:1 na njihovom terenu, dao sam dva komada, od kojih je taj drugi bio baš remek-delo. Primio sam loptu na 18 metara i iz nekog poluvoleja pogodio rašlje... lepo je ušla. Sećam se da su to bili prvi moji golovi koje sam video na televiziji. Čak nisam ni znao da je utakmica snimana. Neko mi je uveče rekao da je video golove i ja sam do duboko u noć čekao reprizu te emisije. Znaš šta je u to vreme značilo za nas omladince da vidimo sebe na malom ekranu? Ludilo. Kasnije su mi ljudi iz kluba poslali kasetu, pa sam vrteo snimak dok se traka nije izlizala".
Među seniorima nije bilo potrebe za video trakama. Svaki gol se vrteo na televiziji, što premijerno, što u repriznim terminima. A bilo ih je... baš, kao na traci.
"Posle prve sezone u kojoj smo stasavali uz starije i ubedljivo osvojili titulu, došlo je do totalne smene generacija. Osim Brnovića, otišle su nam sve vedete koje sam nabrojao i bilo je logično da među navijačima Partizana bude mnogo skeptika. Umesto jedne iskusne i ozbiljne ekipe koja se nosila čak i sa onom Zvezdom iz Barija, na scenu su stupila deca i svi su očekivali neki skromniji plasman. Pazite, mi ni sa tom 'starom gardom' nismo uspeli da osvojimo Duplu krunu, jer smo u finalu Kupa izgubili od Zvezde na penale. I onda se dešava nešto neverovatno. Posle četiri decenije, Partizan dolazi u posed oba domaća trofeja. Sa dečurlijom iz svoje škole. Taj podvig je svima nama odredio karijere".
...
Kandidati iz Partizana:
Golmani: Goran Pandurović, Nikola Damjanac, Ivica Kralj
Odbrana: Vujadin Stanojković, Nebojša Gudelj, Budimir Vujačić, Gordan Petrić, Vuk Rašović, Bratislav Mijalković, Zoran Mirković, Mladen Krstajić, Predrag Pažin, Niša Saveljić, Dražen Bolić, Đorđe Svetličić
Vezni red: Slaviša Jokanović, Petar Vasiljević, Goran Bogdanović, Zlatko Zahović, Dragan Ćirić, Branko Brnović, Albert Nađ, Slobodan Krčmarević, Ivan Tomić, Dejan Rađenović, Saša Ćurčić, Darko Tešović, Đorđe Tomić, Dejan Vukićević, Viktor Trenevski
Napad: Ljubomir Vorkapić, Dejan Čurović, Nenad Bjeković jr, Goce Hristov, Damir Čakar
...
"I ja sada treba da izaberem samo jednog? Pa da li si ti normalan. Ne, ja ću ovde biti apsolutno subjektivan. A sa druge strane, ako bi intervjuisao neke ozbiljne evropske trenere, oni bi se složili sa mnom".
TOP 11 – Dragan ĆIRIĆ (vezni red)
"Ta neka ’desetka’, iza špica. Mora tako. Neka anegdota? Za Ćiru? Pa ne znam da li pišeš roman ili tekst. Nemaš ti dovoljno prostora za sve njegove anegdote. Ljudi otprilike znaju da je Ćira bio potpuno nezainteresovan za fudbal. Ali niko ne može ni da zamisli do koje je mere išla ta njegova nezainteresovanost. On nije imao predstavu protiv koga igramo sledeće nedelje, a kada se utakmica završi, ne pitajte ga za rezultat. Znaće, možda, da smo pobedili ili izgubili... ali, da li je bilo 3:1 i ko je dao golove, neće imati pojma. Po prirodi flegma... dosta povučen... u nekom svom svetu. U suštini, ja sam jedini čovek koji je sa njim imao kakvu-takvu komunikaciju. Pošto smo u penziji već više od 10 godina, skoro mi je priznao da ga fudbal ustvari nikada nije ni zanimao. Osim što mu je to bio posao. Kao, toliko ljudi na svetu radi posao koji ne voli, pa šta je tu čudno. Ali, malo je čudno da ne voliš fudbal... zar ne?".
Kako ga bre ništa nije zanimalo? Mora da je bar u nečemu video smisao zadovoljstva...
"Frapantno je da se u Valjadolidu po pet sati dnevno bavio golfom. Kada se vratio iz Španije, imao je najveći onaj ’hendikep’... ili kako oni to zovu... od svih igrača u Srbiji. Kada mu je dosadio golf, bacio se na tenis. Jer smo mi od dvadesete godine svi igrali tenis. I toliko je tome prišao profesionalno, da se nije skidao sa terena. Zvali smo ga ’Mali Rafa’. Često sam mu prigovarao ’kako je moguće da si toliko ozbiljan, požrtvovan i disciplinovan u tenisu, a ono čime si se bavio i za šta ti je bog dao neviđeni talenat, to te uopšte nije zanimalo’. Nije još uvek uspeo da mi odgovori. Daleko od toga da je on bio neodgovoran i neprofesionalan u fudbalu. Ali, prosto taj neki voljni momenat i tu glad, nikada nije imao u dovoljnoj meri. Možda je to jedan od razloga što se danas o Draganu Ćiriću govori kao o odličnom igraču koji je mogao i morao mnogo više. A moglo je da se govori kao o jednom od najvećih svih vremena u srpskom fudbalu".
...
ASTON VILA (1995 – 1998)
Iz sumornog ambijenta jugoslovenske lige u kolevku fudbala. Ogroman iskorak u karijeri...
"Možda i najveća promena u mom životu. To sam shvatio tek kada sam otišao u Englesku. Nisam imao predstavu da su oni toliko drugačiji od ostatka Evrope. Po mentalitetu... karakteru ljudi... po svemu. Tada je fudbal na ostrvu bio sušta suprtonost ovoga danas. Evo, Čelzi je u finalu Lige Evrope izveo tim sa 11 stranaca. To nema više ni ’e’ od engleskog fudbala. Ja sam u prvih šest meseci više gledao loptu kako leti iznad moje glave, nego što sam je imao u nogama. Bitno je bilo da sam izabrao klub velike tradicije. Aston Vila je bivši prvak Evrope i to mi je ulivalo dodatnu želju za dokazivanjem. Istog leta je i Denis Bergkamp prešao u Arsenal i ne bih da zvučim arogantno i prepotentno, ali mislim da su naša dva transfera značajno uticala da se Englezi konačno otvore ka igračima sa kontinenta".
Sa Savom u špicu, Vila je senzacija prvenstva. Prvenac protiv Blekburna (1:1), zajedno sa Jorkom strelac u pobedi protiv Čelzija (2:1). Ukupno, na 37 utakmica, 12 golova. Od toga, pet protiv Koventri sitija.
"Mučio sam se prvih 5-6 meseci na Vila parku. Davao sam golove na strani, ali kod kuće nikako nije htela u mrežu. I onda se otvorilo protiv Koventrija. Jesu mi ležali... kao i Vimbldon. Slatka mi je ta pobeda protiv Čelzija. Sa tim velikim ekipama smo lako izlazili na kraj. Mančester smo dobili na mom debiju za Aston Vilu. Arsenal nekoliko puta... Njukasl takođe... Blekburn je bio jak sa Širerom, ali nam ni oni nisu mogli ništa. Jedino nismo umeli sa Liverpulom. Fauler, Mekmanaman... nismo nikako mogli da ih pohvatamo".
Neki igrači provedu ceo život u Engleskoj i ne osvoje nijedan trofej. Savo se već u prvoj sezoni radovao onom najstarijem u istoriji fudbala.
"Pregazili smo Lids junajted u finalu na starom Vembliju. To je jedan od najlepših doživljaja u mom životu. Englezi drže do tradicije i od FA kupa naprave istinski spektakl. Sve dobije neku posebnu draž i ostane zauvek u sećanju. Dao sam prvi gol na toj utakmici, možda i najlepši u celoj karijeri. Kasnije su Jork i Tejlor zapečatili sudbinu Lidsa koji je u to vreme bio u vrhu engleskog fudbala".
U drugoj sezoni, za nijansu slabiji plasman u Premijer ligi, krah u Kupu UEFA od Helsingborga i dva gola u remiju (2:2) sa Arsenalom. Ali godinu dana kasnije, Savo je protagonista na putu ka četvrtfinalu evropskog takmičenja.
"Presudio sam Bordou u 111. minutu i Steaui u pobedi od 2:0 u Birmingemu. Izbacili smo i Bilbao, ali je drugi španski klub bio koban u borbi za plasman u polufinale. Nažalost, nisam mogao da igram protiv Atletiko Madrida. Imali smo još tri povređena igrača i to nas je koštalo eliminacije. Drago mi je da se Aston Vila ove godine vratila u društvo najboljih. Navijao sam svim srcem za ekipu Džona Terija u finalu plej-ofa protiv Derbija. Vili je mesto u društvu najboljih. Uostalom, navijam za sve svoje klubove, jer sam svuda ostavio otvorena vrata, prijatelje i sjajne odnose. Trudio sam se da pored igračkih kriterijuma, zadovoljim i one ljudske. Mislim da me se oni zbog toga vrlo rado sećaju".
...
Kandidati iz Aston Vile:
Golmani: Mark Bosnić, Najdžel Spink
Odbrana: Geri Čarls, Stiv Staunton, Geret Sautgejt, Pol MekGrat, Karl Tajler, Alan Rajt, Ugo Ehiogu, Rikardo Šimeka, Pol Braun, Fernando Nelson, Dejvid Hjuz, Simon Grejson, Geret Beri
Vezni red: Jan Tejlor, Mark Drejper, Endi Taunzend, Li Hendri, Geret Fareli, Skor Marej, Saša Ćurčić
Napad: Dvajt Jork, Džulijan Joakim, Tomi Džonson, Nil Dejvis, Sten Kolimor, Darijus Vasel, Ričard Voker
Trener: Brajan Litl, Džon Gregori
...
"Kolimor i Saša su došli poslednje sezone kao velika pojačanja. Tu sada imam jednu ozbiljnu dilemu. Ne mogu Sautgejta, jer ću kasnije u Parmi imati ozbiljne kandidate za zadnju liniju. Geret nije onaj klasičan Englez. Ima evropske krvi u sebi i mnogo je emotivniji od prosečnog Engleza. Mnogo je teško podneo onaj promašaj penala u polufinalu Evropskog prvenstva. Pokušavali smo na sve načine da ga oraspoložimo... da mu pomognemo... to neko naše društvo, Mark Bosnić, Dvajt, ja... pokojni Ugo Ehiog... provodili smo najviše vremena sa Geretom i pokušavali sve da okrenemo na šalu. Ja sam mu nabrajao sve penale koje sam promašio u karijeri. Govorio mu da ću ih tek promašivati... da ne poznajem vrhunskog fudbalera koji nije omanuo sa bele tačke. Ali džabe. Sve je shvatio tragično i bio je jako utučen".
...
TOP 11 – Dvajt JORK (napad)
"Na stranu to što smo veliki prijatelji. Imao je fantastičnu karijeru. Važio je i pre odlaska u Junajted za jednog od najboljih napadača u Evropi. Anegdota? Hmmm... Ima! Fenomenalna. Sad sam se setio. U Engleskoj vrlo retko pada sneg. Međutim, prve zime kad sam ja došao, zaveje kao na Himalajima. Mi došli na trening, nema Jorka. Svi gledaju u mene, jer smo Dvajt i ja živeli kuća do kuće. Ja vrtim glavom, nemam pojma. Zovemo, ne javlja se. Niko nema informaciju šta se dešava. Uglavnom, posle sat i po, diže slušalicu. Gde je? Kući. Šta je bilo? On je otvorio vrata, video sneg, zatvorio i vratio se u krevet. On je sa Trinidada i Tobaga i za njega je to bilo čudo neviđeno. U klubu su svi popadali od smeha. Naredna dva meseca su sve šale išle na račun njegove zimogrožljivosti. Vremenom se navikao. Morao je...".
...
REAL SARAGOSA (1998 – 2000)
Sneg i kiša na Ostrvu. Sunce u Španiji. Pa, šta čekamo. Pravac Saragosa.
"Tvrdim i dan danas da sam najbolje tri godine u karijeri odigrao u Aston Vili. Svi mi znamo koliko smo bili dobri i koliko loši, ničije mišljenje ne može da se poredi sa tim unutrašnjim osećajem samog igrača. Možda nisam davao onaj broj golova koji su ljudi očekivali... i koji sam verovatno i ja očekivao. Ali sa druge strane... asistencije, učešće u akcijama, igra za ekipu... sve je bilo na vrhunskom niovu. Ja sam hteo da idem već posle prve sezone. Ništa mi nije odgovaralo, od stila života do klime u Engleskoj. Ali ljudi u klubu nisu hteli da čuju jer su bili prezadovoljni. Isključivo zahvaljujući tom iskustvu iz Premijer lige, ja sam se šetao kroz špansku Primeru. Doslovce. Sa mnogo manje trke i truda, imao sam mnogo više vremena i prostora za šut i ulazio sam mnogo češće u pozicije za postizanje golova".
Brojkama rečeno, 17 golova i šesto mesto u trci za trofej najboljeg strelca španskog prvenstva. Iza Raula, Rivalda, Klaudija Lopeza, Morijentesa i Delija Valdesa.
"Za razliku od većine njih, ja nisam šutirao penale. Iz te prve sezone, najdraža su ona dva protiv Barse. Slavili smo sa 2:0 i oba su bila lepa. Jedan levom, jedan desnom. Klasični golovi centarfora. Iz deset metara".
Dao ga je i protiv Real Madrida. Kakve ’rokamboleske’! U prvoj 4:3 za Real. U drugoj... 5:1 za... šta mislite, za koga?
"To je i dan danas jedan od najtežih poraza Reala na domaćem terenu. Mislim da im je Barsa jednom dala pet i jednom šest komada. Ali, jedno je Barsa sa Mesijem, a drugo... zamisli, dođe Saragosa na Santijago Bernabeu i tuče Real sa 5:1. Mnogo tu detalja mora da se poklopi. Prvo, Real mora da odigra očajno, to je evidentno i definitivno. A mi smo te sezone imali odličnu ekipu. Završili smo na četvrtom mestu, iako smo do poslednjeg kola bili kandidati za titulu. Deportivo je imao dva boda više, Barsa jedan, ali dočekati kraj prvenstva sa šansama za prvo mesto je bio senzacionalan rezultat. Ipak, moram da budem objektivan i realan, nismo mi bili toliko dobri koliko je Real bio loš. Ne sećam se ko je branio za njih, znam da su me čuvali Cezar, brazilski reprezentativac... i Elgera koga su oni silom prilika vratili u defanzivni red. Bio je zadnji vezni u Santanderu, a kada je stigao u Madrid procenili su da je korisniji pozadi. O tome kako su me držali, govori rezultat (smeh)".
...
Kandidati iz Saragose:
Golmani: Huanmi Garsija, Cezar Lainez, Farid Mondragon, Oto Konrad
Odbrana: Alberto Belsue, Hezus Anhel Solana, Luis Karlos Kuartero, Žilmar, Savijer Aguado, Pako Hemez, Geri Sundgren, Marko Lana, Pablo Dijaz, Horhe Martinez, Slobodan Komljenović
Vezni red: Nordin Vuter, Santijago Aragon, Hoze Injasio Saenz, Pablo Havijer Dijaz Stala, Vladislav Radimov, Kili Gonzalez, Gustavo Lopez, Roberto Akunja, Luis Elgera, Markos Vales, Martin Veliska,
Napad: Havi Penja, Ander Garitano, Jordi, Žameli, Huanele, Mate Bilić, Goran Drulić, Lusijano Galeti
...
"Kili apsolutno, ali ako njega stavim... njega moram tu po desnoj strani... jer ako ovde otvorim za Marsija Amorosa... auuuu... ljudi moji! Aj, staviću Kilija".
...
TOP 11 – Kili GONZALEZ (vezni red)
"Imao sam uvek po nekoliko Argentinaca u svim klubovima za koje sam igrao. Retko jednog ili nijednog. Oni su poput nas. Imaju izraženi pobednički mentalitet i veoma jak karakter. Važe za srčane borce koji nikada ne odustaju, ginu za ekipu... Nerviraju te kada igraju protiv tebe, ali kada su sa tobom onda su od velike koristi. Zato i jesu zastupljeni svuda po Evropi. Kili je bio zadužen za atmosferu u svlačionici. Stalno je tražio način da nekome napravi zvrčku. Pokušavao je i meni, nego šta je (smeh). Samo što sa mnom to ide malo teže. Argentinci nemaju granicu, često idu do ekstrema. Čak više nego Španci. Kada sve saberemo i uzmemo u obzir, Argentinci i Srbi su u sportskom smislu dve najsličnije nacije na svetu".
...
PARMA (2000 – 2002)
Iz Partizana u Aston Vilu za tri i po miliona. Iz Engleske u Španiju za istu svotu novca. A onda... BOOM! Vlasnik Parme Kalisto Tanci vadi iz džepa 55 miliona maraka i Savo postaje najskuplji igrač u istoriji jugoslovenskog fudbala.
"U tom prelaznom roku Parma je potrošila najviše novca od svih klubova na svetu. Pored mog transfera, platila je Laciju 75 miliona za Almeidu i Serža Konesiaa, Bordou 15 miliona za Mikua, Monaku 13 miliona za Lamušija, Palmeirasu isto toliko za levog beka Žuniora... Pritom, Marsio Amoroso je koštao 65 miliona. Kada se sve to sabere, dobija se straobalna suma za taj period. Došlo je 14 novajlija, što je uvek mač sa dve oštrice. Imali smo 36 igrača u rosteru i prosto je nemoguće da se to brzo skocka i počne odmah da funkcioniše".
Na prvoj konferenciji za medije, Savo najavljuje 20 golova i borbu za naslov najboljeg strelca lige. Ipak, italijanski defanzivci su mnogo grublji i bezobzirniji od onih u Španiji.
"Škripali smo žestoko u prvih šest meseci i dok smo uspeli da se namestimo i da počnemo da se razumemo, prošlo je skoro pola sezone. U drugom delu smo sakupili najviše bodova od svih klubova u Seriji A i završili prvenstvo na četvrtom mestu. Nije ni to bilo loše, ali daleko od onoga što je Tanci želeo. Imao je velike ambicije i dovođenjem svih tih pojačanja jasno je poslao poruku da kreće u pohod na 'skudeto'. I ja sam, u skladu sa celom ekipom, odigrao očajno jesenji deo... što bi naši ljudi rekli 'trokirao'... i bilo je kasno da se u nastavku nadoknadi propušteno".
Debi protiv Fiorentine, prvenac protiv Napolija.
"Ako ti kažeš, onda je tako. Neke detalje iz karijere sam totalno zaboravio. Recimo, tog prvog gola se uopšte ne sećam. Sećam se onog drugog protiv Napolija, kada je Saki došao za trenera".
Poslednje kolo ne bledi iz sećanja. Spektakl na Olimpiku i šampionski ples Totijeve Rome.
"Juventus je sve nade polagao u naš trijumf protiv Vučice. Toti, Montela i Batistuta su brzo rešili pitanje pobednika, samo je Di Vajo u finišu utakmice ublažio poraz Parme. Već u drugoj sezoni su krenuli problemi sa Parmalatom i sve je počelo da se raspada. Kalisto Tanci je zajedno sa sinom Stefanom završio u pritvoru, ali nemam informaciju kada je pušten na slobodu. Pretpostavljam da je brzo izašao... Zna se ko tu potpisuje papire, ko su odgovorna lica i kako sve to funkcioniše u fudbalu. Direktor Parmalata koji je bio optužen za proneveru i utaju poreza, izvršio je samoubistvo tri dana nakon afere".
Parma je u to doba imala status evropskog giganta, ali se put u Ligi UEFA, posle Pobede iz Prilepa, zagrebačkog Dinama i Minhena 1860, zaustavio u 1/16 finala protiv PSV Ajndhovena.
"Toga se sećam. To je Evropa i to ne mogu da zaboravim. Izgubili smo prvu utakmicu 2:1 i u revanšu nam ni moja dva gola nisu pomogla da odemo dalje. Možda i moja najbolja partija u Parmi. Mada, ima još jedna. Protiv Milana na San Siru, 2:2. Dao sam gol, ali smo u 15. minutu ostali sa igračem manje. I tu me je Renco pozvao do aut-linije i rekao mi ovako 'e, sad je ovo tvoja utakmica. Igramo 4-4-1, ti si taj gore i kada dođe do tebe, ne daj je nikome, ni našima ni njihovima'. I tako sam ja izgurao 70 minuta, čak je i Maldini posle meča rekao da odavno nije čuvao nezgodnijeg špica od mene".
...
Kandidati iz Parme:
Golmani: Đanluiđi Bufon, Sebastijan Frej, Klaudio Tafarel
Odbrana: Lilijen Turam, Fabio Kanavaro, Luiđi Sartor, Đanluka Falsini, Stefano Torizi, Antonio Benarivo, Nestor Sensini, Žunior, Mateo Ferari, Stefano Dijana, Martin Đetou
Vezni red: Alen Bogosjan, Sabri Lamuši, Dijego Fuzer, Seržo Konseisao, Johan Miku, Matijas Almeida, Stiven Apija, Marko Markijoni, Horhe Bolanjo, Hidetoši Nakata, Sergej Gurenko
Napad: Marsio Amoroso, Patrik Mboma, Marko Di Vajo, Emilijano Bonacoli, Hakan Šukur
...
TOP 11 – Marsio AMOROSO (napad)
"Stigao je na Tardini kao prvi strelac Udinezea i odmah ostavio sjajan utisak. Kasnije se preselio u Borusiju iz Dortmunda i tamo se izborio za epitet najboljeg igrača Bundeslige. On je generacija 'onog Ronalda'... Luisa Nazarija da Lime, koga smatram najboljim špicem svih vremena. Međutim, Marsio je drugačiji profil, nije klasičan napadač. E, pazite sad. Taj Marsio Amoroso je u kadetskom i omladinskom uzrastu bio kapiten onom Ronaldu. Mislim da sam dovoljno rekao. Dakle, Marsio Amoroso".
...
ESPANJOL (2002 – 2003)
Samo jedan gol u jesen 2001. i to posle greške Tolda na utakmici sa Interom. Nije mu se više ostajalo na Apeninima. Španija je nekako lepša i izazovnija.
"Vratio sam se u Saragosu i već na prvoj utakmici protiv Rajo Valjekana postigao dva gola. To je bila revolucija. Odmah su pomislili da će moj povratak rešiti sve probleme. Imali su katastrofalnu polusezonu i došli su u situaciju da se bore za opstanak. A posle moja dva gola, počeli su da pričaju o Evropi. Pa gde je tu logika. U Španiji nema opuštanja, kriza rezultata u bilo kom delu šampionata dovodi do ozbiljnih posledica. To se dešavalo i kvalitetnijim ekipama od Saragose. Jedan Atletiko Madrid je ispadao iz lige, iako je bio jedna od najskupljih ekipa u Primeri. Pa jedan Betis, jedna Sevilja... To mi se desilo i sa Seltom, jer smo u decembru pomislili da smo u bezbednoj zoni. Nažalost, ni Saragosi tog proleća nije bilo spasa u borbi za prvoligaški život".
'Segunda' nije nivo za centarfora Savinih kvaliteta. Selidba u Espanjol i rafal protiv redovnih mušterija: Alavesa, Rasinga i Rajo Valjekana.
"Znam da je Rasing bio na tapetu. I u dresu Saragose, prvi het-trik sam postigao upravo protiv tima iz Santandera. Svi špicevi imaju sličnu priču. Uvek je tu neka ekipa koja im iz nekih razloga naročito odgovara. Ja sam u svakoj zemlji imao specijalne mušterije. U Srbiji su to bili Spartak i Vojvodina".
...
Kandidati iz Espanjola:
Golman: Toni
Odbrana: Siril Domoro, David Garsija, Antoni Soldevila, Alberto Lopo, Moreno Toričeli, Mauro Navas, Mark Bertran, Ivan Amaja, Harke, Rikardo Kavas
Vezni red: Maksi Rodrigez, Rodžer, Anhel Morales, Ivan De la Penja, Aleks Fernandez, Toni Velamazan, Fredson, Luke, Alen Bogosjan
Napad: Raul Tamudo, Martin Pose, Oskar
...
TOP 11 – Ivan DE LA PENJA (vezni red)
"Tu nemam dilemu. Veliki majstor. Možda je u fizičkom smislu bio inferioran. Onako niskog rasta, nije imao eksplozivnost i hitrinu na željenom nivou. Ali zato tehnika, pregled igre, pas... Perfektno. Sve vidi unapred i sve deluje lagano kada on izvodi. Stara Barsina škola“.
...
SELTA (2003 – 2004)
U Espanjolu prvi strelac tima, u Selti prvi strelac tima. Čisto da povrati golgeterske navike posle italijanske epizode. Čak je i Saleta Ilića navadio na golove protiv Real Madrida.
"Neko mi je skoro poslao klip sa te utakmice. Baš pred ovaj Saletov oproštaj protiv Proletera. Svoj gol sam potpuno zaboravio, a njegovog se sećam. Nešto posle prekida... kako već Sale daje golove ceo život... iz pet metara (smeh). Ovaj moj na snimku deluje rutinski. Dobio sam dubinski pas po zemlji, napravio kretanje prema saigraču, u prijemu krenuo kao golu i lako rešio ’'jedan na jedan' sa Kasiljasom. Sale je bio na pozajmici iz Partizana i odlično je odigrao tu polusezonu. Šteta što je Selta ispala, jer su želeli po svaku cenu da ga zadrže u Vigu. Sećam se da me je direktor kluba, koji se kasnije proslavio kao glavni skaut Real Madrida, zvao odmah po završetku prvenstva i molio me da utičem na rukovodstvo Partizana da Saleta ostave u Selti. Bio je prezadovoljan njegovim odnosom prema igri i znao je koliko vredi. Ali Partizan je imao ponudu iz Turske od 2-3 miliona i to je bilo mnogo para u poređenju sa besplatnom pozajmicom. Selta je čak bila spremna da izdvoji istu sumu, samo da je ostala u Primeri. Šteta, jer sam ubeđen da bi Sale napravio čudo da je ostao u Španiji. Imao je jedinstvenu karijeru, ali je napolju mogao i morao više".
To je Španija. Selta koja ispada iz lige, prolazi grupu u Ligi šampiona i stiže među 16 najboljih u Evropi.
"Izbacili smo prašku Slaviju u kvalifikacijama i napravili podvig u poslednjem kolu grupne faze pobedom protiv Milana na San Siru. Arsenal je bio prejak u osmini finala. Nismo bili na svom niovu, ni u Vigu, ni u Londonu".
Pamti se i čudan duel sa Darkom Kovačevićem. Selta – Sodijedad 2:5. Oba Srbina su zatresla mrežu, samo što je Savo pogodio onu pogrešnu.
"Je l’ si siguran? Ja se ne sećam. Imao bih to u glavi... takav podatak. Bio bi to jedini autogol u karijeri. Mislim da je to neka greška".
Nema greške. Ko ne veruje, neka pogleda klip:
...
Kandidati iz Selte:
Golman: Pablo Kavaljero
Odbrana: Huan Velasko, Silvinjo, Fernando Kaseres, Eduardo Berico, Huanfran, Pablo Kontreras, Sebastijan Mendez, Serhio
Vezni red: Everton Đovanela, Vagner, Anhel, Aleksandar Mostovoj, Gustavo Lopez, Hoze Injasio, Edu, Hezuli, Jandro, Peter Lusen, Saša Ilić, Borha Ubinja, Džonatan Aspas,
Napad: Naćo Franko, Maurisio Pinilja
...
TOP 11 – Aleksandr MOSTOVOJ (vezni red)
"On je monstrum, ali ako ga stavim pored De la Penje... majko moja... pa njih dvojica ne mogu da zatvore nikoga (smeh). Međutim, ako lopta dođe u naš posed, naša je do kraja utakmice. Realno, najbolji igrač u toj ekipi Selte. Razvalio je one jedne sezone u tandemu sa Karpinom. Malo je ruskih fudbalera koji su napravili karijeru u inostranstvu. Imali su vrhunske asove koji su nestajali u velikim evropskim klubovima. Mostovoj je bukvalno pravio razliku u španskom prvenstvu. Karpin je više bio zadnji vezni, kao Jokan. A Mostovoj ona prava 'desetka'. Sve je znao... u svakom momentu... neverovatan osećaj, pregled igre... Rusi su kao narod specifični i tu svoju odliku često prenose i na sportska borilišta. Imaju neku čudnu tehniku. Mostovoja je bilo nemoguće braniti. A nije tako delovalo na prvi pogled. Tajna svih tih velikih igrača je u toj jednostavnosti. Sve što rade sa loptom deluje lako i jednostavno, a ustvari je baš to najteže u fudbalu".
...
OSASUNA (2004 – 2007)
Tri pozajmice, gomila golova, pregršt pohvala. Vreme je da se raskrsti sa Parmom i potpiše neki dugoročniji ugovor u Španiji.
"Doživeo sam mnogo lepih trenutaka u Osasuni. Bili smo na korak od evropskog finala i žao mi je što u revanšu sa Seviljom zbog povrede nisam mogao da pomognem ekipi. Na sličan način sam propustio i finale Kupa kralja protiv Betisa. Uskočio je onaj visoki Urugvajac... kako se beše zvao... da, Ričard Morales... ali Betis je u produžecima slavio sa 2:1 i osvojio trofej".
Odiseja u Kupu UEFA je išla preko Parme i Lansa, nastavila se sa Bordoom, Rendžersom i Leverkuzenom, a završila u dvomeču protiv Sevilje.
"Tukli smo Parmu na strani 3:0 u poslednjem kolu grupne faze i kasnije dogurali do polufinala. Bajer smo unakazili usred Leverkuzena. Dao sam gol, slavili smo 3:0, ali je moglo da bude i ubedljivije. To je bilo strašno kako smo odigrali. Oni su u to vreme bili ozbiljna ekipa... ma razmontirali smo ih. Eto, to pamtim kao da je bilo juče. Ali ima utakmica i golova koje sam jednostavno izbrisao iz memorije i kada vidim snimak, zapitam se da li je moguće da sam to ja".
Sve se poklopilo. Zenit karijere, odlična ekipa, vrhunska atmosfera. Savo lider ekipe i omiljena ličnost među saigračima. Mnoge je i privatno posećivao. Osim jednog...
"Jaoooooo... katastrofa... Karlos Kueljar je kao kućnog ljubimca imao... jednog malog... pitomog... PITONA (smeh)! Sve do trenutka dok piton nije počeo da ga meri. Probudio se jedno jutro i video da je njegov mezimac legao pored kreveta. A to je jasan signal da piton odmerava svoju žrtvu. Tada je shvatio da je krajnje vreme da promeni ljubimca. Da uzme nešto manje i bezopasnije. Tek sam posle toga pristao da budem gost u njegovoj kući. Ja se inače jako plašim zmija. Čuo sam Dekijevu anegdotu o Mihi i Peruciju i apsolutno razumem Mihinu reakciju. I ja bih odlepio da sam bio na njegovom mestu".
...
Kandidati iz Osasune:
Golmani: Huan Elija, Rikardo Sanzol, Rikardo Lopez
Odbrana: Unai Espozito, Martin Korales, Cezar Kručaga, Hozečo, Karlos Kueljar, Ereros, Hoze Iskijerdo, Migel Flanjo, Rafael Klavero, Monreal
Vezni red: Francisko Punjal, Pablo Garsija, Mohamed El Jagubi, Valdo, David Lopez, Ludovik Delporte, Huanma Ortiz, Injaki Munjoz, Raul Garsija, Sota, Huan Seguro, Fran Moreno, Havijer Flanjo, Marselo Sosa, Džavad Nekunam, Huanlu, Hektor Font, Havi Martinez
Napad: Pjer Vebo, Havijer Morales, Džon Aloisi, Ivan Rosado, Bernardo Romeo, Roberto Soldado
...
"Toga se retko ko seća... da sam za saigrače u Osasuni imao dva momka koja su danas zvezde evropskog fudbala. Aspilikueta i Monreal. Oni su ponikli u omladinskoj školi Osasune i kasnije napravili vrhunske karijere. Čak je i Havi Martinez bio u toj generaciji. Zbog njega su predsednici Osasune i Bilbaa zaratili i do dan danas nisu izgladili odnose. Od te šestorice klinaca koji su ušli u prvi tim dok sam ja bio u Pamploni, njih petorica su odmah u drugoj sezoni izborili status standardnog prvotimca. To dovoljno govori o njihovim kvalitetima".
...
TOP 11 – Sesar ASPILIKUETA (odbrana)
"Staviću Aspilikuetu, pa ću posle videti šta i kako... imam još Rubin. Sesar je poreklom iz Navare, republike u kojoj se nalazi grad Pamplona. Ti 'navarosi' za sebe tvrde da su pravi Baskijci i za ove gore koji žele da se otcepe kažu 'oni su i došli da bi otišli'. I ne smatraju ih autentičnim Baskijcima. Inače, Navara je jedan od osnivača španske države. Španija je nastala tako što su se tri kralja ujedinila... kraljevi Navare, Aragonije i Katalonije. Zato oni imaju jako izražen nacionalni i lokal-patriotski ponos. E, Aspilikueta je tpičan primer pravog 'navarosa'. Srčan do granice bola, uvek besprekorno spreman, neustrašiv. Nažalost, nismo ostali u kontaktu, ali mu od srca čestitam trofej Lige Evrope".
...
RUBIN KAZANJ (2008)
Golovi imaju specifično dejstvo. Vuku te da ih daješ i kad telo počne da posustaje.
"Imao sam već 34 godine i razmišljao sam šta i kako dalje. Pojavila se i ponuda iz Toronta i bilo je 'istok ili zapad'. I u tom vakuumu od šest meseci, došla je zima i zimski prelazni rok. Veljko Paunović je u međuvremenu potpisao za Rubin i preko njega je ostvaren prvi kontakt. Namestilo se da trener bude Berdijev koji se i par godina ranije interesovao za mene. Prelomio sam i otišao u Rusiju gde se zbog klimatskih uslova prvenstvo igralo od marta do oktobra".
Trebalo mu je malo da se zagreje i adaptira. Upalio je motore u najvažnijem trenutku. Dva gola protiv Spartak Naljčika, gol i asistencija protiv Saturna. Rubin je šampion Rusije!
"Taj gol u 90. minutu protiv Saturna je i doneo titulu. Prvu u istoriji kluba. Na aerodromu u Kazanju nas je čekalo 20.000 ljudi. Organizovan je koktel, predesednik Tatarstana je održao govor, sve je gorelo od šampionskog slavlja. Sećam se da sam posle tog gola koji je postignut u dubokoj nadoknadi vremena, rekao sebi 'e dobro, sada je vreme da se povučeš'. Nije mi trebao bolji znak. Čak i da sam ja pravio scenario, ne bih smislio lepši oproštaj. Dakle 'idi dok te ne oteraju' (smeh). I doneo sam odluku da sa tim golom odem u penziju".
...
Kandidati iz Rubina:
Golmani: Sergej Kozko
Odbrana: Kristijan Ansaldi, Andrej Fedorov, Žefton, Igor Klimov, David Kvirkvelija, Mihail Mišenko, Aleksandar Orehov, Aleksej Popov, Laša Salukvadze, Roman Šaronov, Stjepan Tomas
Vezni red: Vadim Afonjin, Jevgenij Baljajkin, Vagiz Galjulin, Gokdeniz Karadeniz, Andrej Kobenko, Aleksej Kotlijarov, Kristijan Noboa, Aleksandar Rjazancev, Sergej Semak, Makbet Sibaja
Napad: Roman Adamov, Ildar Bikčantajev, Aleksandar Bukarov, Hasan Kabze, Davron Mirzajev, Ruslan Nagajev, Igor Portnjagin
...
TOP 11 – Stjepan TOMAS (odbrana)
"Tu moram subjektivno. Stjepan je iz Hrvatske... odnosno rodom dole iz Hercegovine. Fenomenalan momak, odigrao je odlično tu šampionsku sezonu. Da mi nije bilo njega, mnogo bih se teže snašao u Rusiji. Bio mi je 24 sata dnevno na usluzi, u svakom pogledu i na svaki mogući način. Trenutno živi u Zagrebu, bavio se menadžerstvom, sada je završio trenersku licencu... čini mi se da još uvek traži sebe. Pre par dana smo se kuckali telefonom. Moj saradnik iz stručnog štaba profesor Marko Stojanović je bio na nekom seminaru u Hrvatskoj i slučajno je naleteo na Stjepana. Očigledno ima nameru da se ozbiljno posveti trenerskom poslu".
...
REPREZENTACIJA JUGOSLAVIJE:
"Reprezentacija je posebna epizoda. I u ovoj tvojoj priči ovde, ja neću da stavim nijednog igrača iz reprezentacije. Odmah da ti kažem".
Mora jednog...
"Ne, apsolutno neću. Zato što to prosto... ja mogu da pravim tim od reprezentativaca, to me zovi za sledeću emisiju. Iz svih tih 12 godina koliko sam igrao. Ali ja sada da izaberem jednog od ovih ljudi i to tako... nakon što si me naterao da već upišem ovde 10 igrača... to je nemoguće".
Uvek postoji rešenje. Juga je rekao 'stavljam Nađa da mu to bude satisfakcija što sa nama nije išao na Svetsko prvenstvo'.
"Ma to su kompromisi koje ja ne volim u fudbalu".
Polako, idemo redom. Od prva dva gola za nacionalni tim. Protiv Hong Konga.
"Njih se sećam. Kod prvog je Buda Vujačić prošao po levoj strani i fenomenalno centrirao, ja sam se bacio i zakucao u ćošak. A drugi... dobio sam loptu od Piksija... odvratnu... kao i uvek (smeh)... bilo mi je jako teško da je smirim i da šutnem. Tu negde sa 15-16 metara, levom u suprotni ugao".
Nedugo zatim, čuveni duel sa Urugvajem. Doduše prijateljski, ali podjednako drag svim igračima iz te generacije.
"Mene je taj gol prodao u Aston Vilu. Eto, to je podatak koji nije poznat javnosti. A priča ide ovako... Urugvajci su tri dana pre toga igrali protiv Engleske u Londonu... bilo je 0:0... Teri Venejbls je bio selektor, a utakmicu su iz svečane lože pratili predsednik federacije... ne znam kako se zvao... i prvi čovek Aston Vile Dag Elis. Tražili su špica. Sticajem okolnosti, Venejbls odluči da dođe u Beograd i da pogleda naš duel sa Urugvajem. Posle utakmice je pozvao Elisa i rekao 'evo vam špic'".
Malo zbog gola, a malo zbog marame na glavi. Bilo je nemoguće ne primetiti takvog fudbalera....
"Zaradio sam 12 kopči posle jednog Derbija na našem stadionu. Ostao sam da dam izjavu za RTS i kada sam krenuo ka svlačionici nisam primetio da su radnici već počeli da navlače ona metalna vrata. Srećom pa su ih navlačili, a nisu ih spuštali... verovatno bi me ubili. Uglavnom, odmah u Urgentni na ušivanje i ja sam tu maramu nosio zbog rasekotine na glavi".
Ih, zbog rasekotine... Bilo je tu malo i do modnih trendova...
"Hahaha... više se to dopalo ljudima iz Aston Vile nego meni. Toliko da su mi na zvaničnoj promociji u Birmingemu uručili dres, šorts, štucne i... maramu! Bili su ubeđeni da je to moj imidž. Osmislili su čitavu marketinšku kampanju i marama je prvih par dana išla kao alva u zvaničnom šopu. Posle su insistirali da je nosim... ali sam odbio... smetala mi je tokom igre... mada se kajem što ih nisam poslušao. Bio bih jedini fudbaler na svetu sa maramom na glavi. To su čak i propisi dozvoljavali".
Skinuo je maramu i nastavio da rešeta mreže. Ponekad mu je bilo dovoljno i osam minuta na terenu. Kao u Pragu protiv Češke...
"Moram da priznam da je to gol koji mi ljudi najviše pamte u Srbiji... onako, kada me sretnu na ulici... od svih golova, baš taj im je najdraži. Češka je bila izuzetno dobra reprezentacija, a ti golovi koji donose nešto i koji se postignu u poslednjem minutu, imaju specifičnu težinu. Pa kad je toliko drag svima, mora da bude i meni. Pored onih pet na Evropskom prvenstvu".
Pre Evropskog, bilo je Svetsko. Moćna ekipa, neslavan epilog.
"Bili smo jedan od najskupljih timova na svetu u tom momentu. Velika šansa je propuštena protiv Nemačke. Umesto da damo treći i zatvorimo utakmicu, dozvolili smo im da se vrate i iščupaju bod. Ne bismo išli na Holanđane, nego na Meksiko... ili Ekvador. I posle se sve otvaralo. Kvalitet te ekipe je bio daleko iznad rezultata u Francuskoj".
Mnogo klase na sredini terena i jedina dilema u špicu. Darko ili Savo u epizodi 'može biti samo jedan'.
"Konkretno, Darko Kovačević je bio naš najbolji igrač na utakmici sa Nemačkom. Mislim da Nemce u poslednjih 30 godina niko nije tako razbio kao on. Koler i onaj drugi što ga je čuvao... nisu znali šta ih je snašlo. Najviše zahvaljujući njegovoj igri, imali smo 2:0 i još par zicera za treći gol. Darko i ja nikada nismo imali neku vrstu rivaliteta i odbojnosti, iako smo bili direktni konkurenti za mesto u timu. Uvek smo bili prijateljski nastrojeni. Vremenom su nas i naše porodične tragedije dodatno zbližile... Darko i ja se danas bolje razumemo nego svi drugi međusobno. Svakako, jedan od mojih najboljih prijatelja u reprezentaciji".
Idemo dalje... Kvalifikacije za Belgiju i Holandiju. Maksimir. 'Jesi ili nisi' u duelu sa bivšom braćom.
"To je najteža utakmica u mom životu. I to mogu da ilustrujem na sto načina. Batica je isključen i mi u poluvremenu sedimo u svlačionici... pošto je mene pratio glas da imam previše dodira sa loptom... više nego što bi špic smeo da ima... e tu u Zagrebu, kada smo se vraćali na teren, Jokan mi priđe i kaže 'evo ti sad utakmica, uzmi je i ne daj je nikome... dok sudija ne označi kraj'. Kao da je slušao Renca Ulivijerija (smeh). To sam i radio u drugom poluvremenu... što sam više mogao. Fizički izuzetno zahtevna utakmica... sa dosta trke, agresije, duela, udaraca...".
Deki je rekao da su to utakmice koje igraš i plačeš. Svestan si da više ne možeš... da padaš... ali ćutiš i kidaš.
"Sećam se... u nekom 70. minutu... vidim zamenu, ulazi Savićević, ja razmišljam 100 posto vadi mene... jer igram u špicu, imamo igrača manje, imamo rezultat... ok, ima još do kraja, ali nema više snage. Sudija diže onu tablu, ja krećem ka aut-liniji i vidim broj 8. Valjda je Mijat već tražio izmenu. I ja stanem onako... i gledam onaj ’8’... i kažem sebi 'šta ću ja sad još 15 minuta plus nadoknada'... jer i kod mene sve otkazuje. Ali, sila boga ne moli. Čovek nije ni svestan koliko može dok ga ne natera nevolja. Nekako smo izdržali i ostvarili istorijski rezultat. Španac Aranda je delio pravdu i malo smo popričali posle utakmice ispred svlačionice. On je rekorder po broju odsuđenih duela Reala i Barselone. Samo mi je rekao 'El Klasiko je liga petlića u odnosu na ovo što sam večeras doživeo'".
Spektakl. Euforija. Uvertira u novu ’ludnicu’ na Evropskom prvenstvu.
"Dok sam bio klinac, moj idol je bio Marko Van Basten. On je Evropsko prvenstvo ’88 počeo na klupi, kasnije postigao onaj istorijski gol protiv SSSR i bio najbolji strelac turnira. I sećam se, kada se završio šampionat u Belgiji i Holandiji, prošlo mi je kroz glavu da sam uradio poptuno istu stvar kao čovek kome sam se divio u detinjstvu. Neverovatno. Mnogim ljudima nikada ne uspe da ostvare svoje snove, a ovo je zaista bio ludački san. Jedna stvar je da sanjaš da igraš u Partizanu, da odeš negde u Evropu, sve je to ok... Ali da uradiš nešto potpuno identično, a opet teško ostvarivo, kao što je pošlo za rukom tvom uzoru... to je već blago nezamislivo. Ludo".
Baš kao i celo Evropsko prvenstvo. Jugoslavija sve tri utakmice u grupi završava sa deset igrača. Miha protiv Slovenije, Keža protiv Norveške...
"... i na kraju Jokan. Protiv Španije. Auuuuu... ta utakmica protiv Španije... to je bilo sramotno... suđenje i taj gol Španaca u ne znam kom minutu... i zašto... iz kog razloga... mislim, znam zašto... ali... Zaslužili smo da budemo prvi u grupi i da idemo na lakšeg protivnika od Holandije. I verovatno bih izbegao jedan od najtežih dana u mom životu. Taj meč u Roterdamu smo dočekali izmoreni jer smo svaku utakmicu u grupi završavali sa igračem manje. I onda sa Holandijom... domaćinom turnira... bili su napaljeni, ali mislim da su i dodali 'nešto' na to... Dosta njih je kasnije palo na dopingu u svojim klubovima. Bar četvorica/petorica holandskih igrača su bili kažnjeni u periodu posle Evropskog prvenstva zbog korišnjenja nedozvoljenih sredstava. Tako da me ne bi iznenadilo da su i protiv nas bili dodatno stimulisani. Dao sam taj počasni gol na 6:0 i to su čudne emocije... znaš da ti taj gol donosi priznanje za najboljeg strelca, a ne možeš da razmišljaš o tome jer u glavi imaš najgore košmare. Gubio sam ja i sa klubovima 5:1 ili 4:0. Ali me ni blizu nije zabolelo kao taj debakl na De Kajpu".
...
Kandidati iz reprezentacije Jugoslavije:
Golmani: Ivica Kralj, Goran Pandurović, Aleksandar Kocić
Odbrana: Zoran Mirković, Miroslav Đukić, Goran Đorović, Siniša Mihajlović, Slobodan Komljenović, Slobodan Dubajić, Niša Saveljić, Željko Petrović
Vezni red: Slaviša Jokanović, Dragan Stojković, Dejan Savićević, Dejan Govedarica, Jovan Stanković, Dejan Stanković, Ljubinko Drulović, Branko Brnović, Milinko Pantić, Albert Nađ
Napad: Peđa Mijatović, Darko Kovačević, Perica Ognjenović, Dejan Petković
...
Šta nam fali... štoper i bek...
"Ma daj... rekao sam ti da neću da stavljam nikoga iz reprezentacije".
Onda će zvati Darko, Deki, Juga, Adi, Lane, Krasa... Reći će 'nas si naterao, a njega si pustio da se izvuče'.
"Pa dobro, ti im kažeš da si imao dogovor sa Savom. Kažeš im da su oni pogrešili. Evo ja ću im reći, 'gospodo, pogrešili ste, ne možete da odredite jednog iz reprezentacije, nema logike'".
To se lako reši. Kaže se 'uz dužno poštovanje svima, taj i taj ima prednost'.
"Ti meni pokušavaš da kažeš da ne treba da stavim Kanavara ili Turama u ovaj tim".
Super, može Kanavaro. U tom slučaju, Krstajić ide na levog beka. Ili Turam levo, a Vidić na štopera. Eto rešenja...
"Neću... evo ovako... ajde kad si navalio... imam ja svoj razlog zašto, staviću Mihu na levog beka. A Kanavara pored Tomasa u štoperskom tandemu. Eto".
...
TOP 11 – Siniša MIHAJLOVIĆ (odbrana)
"Miha i ja imamo neki naš odnos koji je poseban i specifičan. Ja znam da je on puno kritikovan od vas novinara i od javnosti... zbog nekih stvari poput tog crvenog kartona protiv Slovenije. Ali iz mog ugla, bilo mi je draže da vidim nekoga ko se tako nervira, nego neke koji nisu uopšte. Miha je svaki trening radio 100 posto... svaku utakmicu... koliko god igrao... 100 posto. Meni je to bio sistem vrednovanja, jer sam i ja bio takav. Reprezentacija je čast i privilegija i svako je dužan da pruži svoj maksimum. Može da se odigra loše... mnogo je faktora koji utiču na kvalitet partije svakog pojedinca... ali Mihin odnos prema igri je bio takav da je svaki put ginuo na terenu. Temperament je drugo, nismo svi isti. Možda i jeste u nekim situacijama prelazio granicu, ali je kod mene uvek imao olakšavajuću okolnost jer znam koliko se jeo u sebi kada bi nešto zaškripalo u ekipi".
Anegdota?
"Ima jedna zajednička sa ovim čovekom kojeg sam stavio na poziciju pleja. Datira s kraja devedestih, sa jedne prijateljske utakmice na stadionu Barse. Miha je sa Sampdorijom otišao da odigra 'generalku' pred početak sezone... zna da je Ćira tu negde... treba da izađu na teren... traži Ćiru da se pozdrave. Ovog nema nigde. U nekom momentu, kad su već izašli na teren, Miha ga konačno ugleda, priđe mu s leđa i kaže 'heeej, gde si'. Ćira se okrene i onako iznenađeno 'Heeeeej, otkud ti ovde!? (smeh)'. Toliko o tome da je Ćira znao protiv koga igra. A kamoli da je i Miha tu“.
...
REPREZENTACIJA SCG:
"Žao mi je te ekipe. Te kvalifikacije smo prošli tako što smo primili jedan gol, pokazali čvrstinu i neke odlike kolektiva koje dugo nismo imali kao nacija. To je ekipa koja je najviše bila ekipa... od svih. Uvek smo imali jake idnividualce, ali smo teško stvarali tim sposoban da napravi rezultat. Tu se izdešavalo mnogo objektivnih stvari. Od zadnje četvorice koji su bili bedem i stub odbrane, nijedan nije igrao protiv Argentine i Obale Slonovače. Dragutinović, Vidić, Gavrančić i Krstajić. Svi su se povredili pre ili za vreme Mundijala. To ni Brazil, Italija i Francuska ne bi bili kadri da nadomeste".
...
Kandidati iz reprezentacije SCG:
Golman: Dragoslav Jevrić
Odbrana: Goran Gavrančić, Nemanja Vidić, Aleksandar Luković, Mladen Krstajić, Ivica Dragutinović, Milivoje Ćirković, Milan Dudić
Vezni red: Zvone Vukić, Predrag Đorđević, Dragan Mladenović, Igor Duljaj, Ognjen Koroman, Ivan Ergić, Dejan Stanković, Albert Nađ
Napad: Nikola Žigić, Mateja Kežman, Danijel Ljuboja, Marko Pantelić
Selektori: Dejan Savićević, Ilija Petković
...
Za kraj, golman i štoper.
...
TOP 11 – Fabio KANAVARO (odbrana)
"Uz Turama, najbolji defanzivac kojeg sam video u karijeri. Ne samo sa kojim sam igrao u istoj ekipi. Lilijen je bio ubica. Srećom, tukao me je samo na treningu. Mislim da smo se samo jednom sastali u zvaničnoj utakmici, kada je reprezentacija gostovala u Parizu. To je strašno. Nisam sreo većeg profesionalca... ikada igde. On je na treninzima Parme držao štopericu i diktirao ritam. Nije bilo potrebe za kondicionim trenerom ili šefom struke. To što radi Turam, rade svi. A Kanavaro je bio još jednu lestvicu iznad. Pa zamislite sada njegov kvalitet. Italijani po prirodi imaju taj urođeni gen za defanzivca. Još od 'katenaća’'na ovamo. Plus što filozofiju rada u mlađim kategorijama baziraju na defanzivnom aspektu. Pa kad imate nekoga ko je prirodni talenat i onda ga dodatno usavršite kroz selekcije, dobijete Fabija Kanavara. Čovek nije imao visinu za centarhalfa, a ne sećam se da je ikada izgubio vazdušni duel sa nekim napadačem."
...
TOP 11 – Đanluiđi BUFON (golman)
"Taj njegov osmeh... i pozitivna energija... tada sa 19 isto kao sada sa 41 godinom. Pozitivan stav o svemu, razmišljanje na terenu i van njega. Uvek da se reši problem kroz osmeh i kroz priču. O kvalitetima... šta da kažem... ovde će biti Bufon i niko drugi (upisuje ime na tabli). Jer on nema premca. Ne u mojoj ekipi, nego na svetu. Bilo je vrhunskih golmana u poslednjih 30 godina. Sa nekima sam igrao u istoj ekipi, nekima tresao mreže tokom karijere. To što je Bufon bio u stanju da uradi, ja to nikada nigde nisam video. Niti sam mislio da je moguće".
...
Kandidati za trenera:
Ljubiša Tumbaković, Brajan Litl, Džon Gregori, Ćeću Roho, Renco Ulivijeri, Alberto Malezani, Arigo Saki, Danijel Pasarela, Pjetro Karminjani, Huande Ramos, Havijer Klemente, Migel Anhel Lotina, Radomir Antić, Ramon Karnero, Havijer Agir, Hoze Anhel Ziganda, Kurban Berdijev, Slobodan Santrač, Milan Živadinović, Dejan Savićević, Vujadin Boškov, Ilija Petković
...
Trener: Arigo SAKI
"Ja sam u Španiji uglavnom imao Baskijce za trenere. Ćeću Roho, Huande Ramos, Klemente, Lotina... Havijer Agir je Meksikanac, ali vuče baskijske korene. Kad bih malo istražio porodično stablo Radomira Antića, možda bih otkrio da i on ima baskijske krvi u sebi (smeh). Roho je bio fantastičan stručnjak. Meni je posle prve sezone u Osasuni rekao ’sad ću sve da rasteram i dovodiću samo igrače iz Jugoslavije’. I zaista je imao ozbiljnu nameru. Tražio je Ćiru na pozajmicu iz Barselone, posle i Pericu iz Reala. Ja sam ih lično zvao, direktno sam učestvovao u tim pregovorima. Posle je doveo Gorana Drulića i Matea Bilića. Pomenuo si Ulivijerija na početku... tačno je, bio sam njegov ljubimac i on to nikada nije krio. Čak su me i igrači prozivali... kažu 'igraš ti, za ostalih 10 nije sigurno'. Ipak, najbolji trener koji je mene trenirao je Arigo Saki. Tu nema nikakve sumnje. Svakako i najzvučnije ime. Jedno od najvećih u istoriji fudbala. Ono što mi se najviše dopadalo kod njega, bila je visina tona. Otpirlike ovako ’znate šta, danas ćemo ovako’ (skoro da šapuće). Nikada iznad toga. Ni tokom individualnih razgovora, ni na sastancima. Jedan smiren govor koji ne ostavlja prostor za kontra mišljenje".
Anegdota:
"Ako je utakmica u subotu, on u ponedeljak odredi 11 startera. I idu trenizi... vežbaju se taktičke varijante u skladu sa narednim rivalom. Dva dana pred utakmicu, mi smo tačno znali da će dva igrača da otpadnu sa spiska. Ok, desi se da trener promeni odluku... vidi da ne štima... to je normlano. Ali pazite... mi smo tačno znali koja su to dva igrača koja ispadaju iz ekipe. Zašto? Zato što smo kroz trening shvatali ko se ne uklapa u njegove principe igre. Eto, to je bio Arigo Saki".
...
Savo Milošević – ’Mojih TOP 11’: BUFON – ASPILIKUETA, KANAVARO, TOMAS, MIHAJLOVIĆ – DE LA PENJA, MOSTOVOJ – KILI GONZALEZ, ĆIRIĆ, M. AMOROSO – JORK. Trener: Arigo Saki.
...
"Ako bih mogao još jedan tim, bio bi jači od ovog. Ovo si me zbrzao".
Jači od tima sa Bufonom i Kanavarom? Teško. Vraški teško!