Tražili smo od Nenada Lalatovića da izabere idealnih 11 od igrača koje je trenirao u prvih deset godina trenerske karijere i dobili sjajan tim.
Godište kaže "mladi", a puna biografija govori "iskusni".
Nenad Lalatović (42) u 2020. godini slavi prvu deceniju trenerske karijere, a jedna od interesantnijih činjenica iz njegovog "CV-a" glasi da u tom periodu praktično nije bio dan bez angažmana, pošto je sa jednog posla išao na drugi - i to isključivo svojom odlukom.
Prvi put trenersku "odoru" obukao je u Sremu u proleće 2011. godine kod Miloša Veselinovića, kome je bio kratko pomoćnik, pa je preuzeo rukovođenje ekipom koji mesec kasnije.
Vodio je potom Proleter dve godine, pa Voždovac i Napredak, stigao je do klupe Crvene zvezde u kojoj je u igračkim danima bio kapiten, ali je već posle prve sezone otišao iz kluba i preuzeo Borac. Trenirao je zatim Vojvodinu, u kojoj trenutno "troši" drugi mandat, a u međuvremenu je bio na klupama Čukaričkog i Radničkog, dok je bio i selektor Srbije do 20 i 21 godine.
To je tačno deset angažmana u klubovima i jedan na selektorskom nivou tokom kog je kroz "njegove ruke" prošlo mnoštvo igrača - a, bilo je zaista sjajnih.
Odlučili smo da sa Nenadom Lalatovićem u prazničnom intervju prođemo kroz dugačku listu fudbalera koje je vodio u prvih deset godina trenerske karijere - i zamolimo ga da izabere idealnih 11, a on je i ovoga puta rado prihvatio poziv MONDA.
"Svi moji igrači su mi kao deca, ali kada insistirate, može!", kazao je Nenad Lalatović koji nas je ugostio na prvom treningu Vojvodine u 2020. godini.
Predložio je da sednemo na trenersku klupu u FC "Vujadin Boškov" dok su njegovi igrači završavali kondicioni trening pod nadzorom Vidaka Bratića i Dragana Šarca, a kada smo počeli da čitamo spisak igrača koje je trebalo da postavi u "njegovu" formaciju 4-1-4-1 (4-2-3-1), odmah je raširio osmeh.
Odlučio je da igrače bira pre svega na osnovu karaktera i napretka koji su zabeležili igrajući kod njega, pa je izabrao sledećih 11 fudbalera…
GOLMAN - PREDRAG RAJKOVIĆ
"Nije branio u Zvezdi dok ja nisam došao. Lično sam mu dao kapitensku traku jer sam rekao ljudima iz kluba da ćemo mu time sigurno podići cenu. Bio je tada član mlade reprezentacije, tako da bi njegova cena bila bar za 30% veća kada nosi kapitensku traku oko ruke. Iskoristio je šansu kod mene i pokazao da nisam pogrešio… Za mene je trenutno najbolji srpski golman!".
DESNI BEK - NEMANJA R. MILETIĆ
"Nije imao zavidnu minutažu kada sam ja došao u Borac. Stvarno je tada igrao fenomenalno kod mene i insistirao sam da dođe u Vojvodinu, a ja sam bio taj i koji mu je dao dozvolu i da ode u Belgiju (prešao u Vesterlo prim. aut.). Verujem da sam dosta uticao na njegovu karijeru. To je baš posebna vrsta igrača kakvu volim. Veliki karakter! Imali smo velike uspehe u dva kluba i drago mi je što je danas reprezentativac i igrač Partizana".
ŠTOPER - ĐORĐE CRNOMARKOVIĆ
"Doveo sam ga u Radnički iz Javora kad su svi osporavali njegov kvalitet jer je sa njima ispao iz lige. Govorili su svašta o njemu, a ja sam verovao u njega i bio je kod mene jedan od tri najbolja štopera lige. Prošlog leta su ga prodali u Leh za pola miliona evra. Isto, sjajan karakter kao i svi ostali članovi odbrane…".
ŠTOPER - RADOVAN PANKOV
"Raša je kod mene u Vojvodini igrao na vrhunskom nivou i otišao u Rusiju. Posle toga je došao u Radnički i oborio sve rekorde u Nišu, imao je samo dva poraza cele sezone… Kad sam mu ja bio trener prodao se u Rusiju, pa onda u Crvenu zvezdu. Po igračkim kvalitetima treba da bude standardni štoper u Crvenoj zvezdi", kazao je Nenad Lalatović, pa se zamislio:
"Vidite kakve igrače biram, sve sa karakterom. Moraš da imaš karakter da bi uspeo. Svi oni žele, hoće i mogu, imaju ciljeve i grabe ka njemu".
"Volim takve ljude koji idu u bitku sa mnom koji me neće izdati. Utakmicu doživljavam kao ulazak u arenu, da sam ja vojskovođa, a tu decu moram da vratim živu i zdrave njihovim roditeljima. Kad kažem 'žive i zdrave', to za mene znači da dobijemo utakmicu".
LEVI BEK - NIKOLA MIJAILOVIĆ
"Da, Mijailović, bez ikakve dileme. Džoni je sjajan fudbaler i čovek koji zna da povede grupu. Izginuće na terenu za tim i trenera. Volim igrače koji ostavljaju srce na terenu i koji su spremni da daju sve za klub. Posebno jer je uz sve to imao i igračke kvalitete".
ZADNJI VEZNI - NIKOLA DRINČIĆ
"Naravno, tu je i on… Pogledajte taj tim, sve kapiten do kapitena, vođa do vođe i igrači koji žele da uspeju u životu. Oni će izaći sa terena samo krvave glave, a još znaju da igraju. Drinčić je, kao što sam već rekao, najveća moguća greška Partizana, mislim da bi sa njim na terenu bili još bolji. On je pravi lider. I pored godina može sutra da ima mesto u Partizanu, ali eto naš je!"
CENTRALNI VEZNI - DUŠAN JOVANČIĆ
"Uf, na ovoj poziciji je težak izbor. Biram ipak Jovančića… Pobednik i zna fudbala. Igra u oba pravca, dolazi u završnicu. Trenirao sam ga u Borcu, pa u Vojvodini i onda je otišao u Crvenu zvezdu, verovatno sam uticao i na to da bude gde je danas. Pokazao je kvalitet pošto je sa Zvezdom igrao dva puta u Ligi šampiona. Sramota je da se priča da igrači s kojim je Zvezda ušla u Evropu nemaju kvalitet, a imali su kad su ih odveli u to takmičenje".
OFANZIVNI VEZNI - MIRKO IVANIĆ
"On je jedan od mojih omiljenih igrača. Sjajno dete, vaspitan, kulturan, mađioničar u fudbalu. Samo… Njemu je potrebno da oseti da mu trener veruje, da ima kontinuitet i da igra na svojoj poziciji. Ivanić nije krilni igrač kako je igrao u Zvezdi i mislim da je najveća greška što su ga forsirali na mestu na kom ne može da pruži 100%. Nije fudbaler koji može da isprati beka, nego je lucidan, ima produženi korak, ima igru jedan na jedan, dolazi u završnicu i daje završni pas. On je kreator, fin igrač, mora s njima da se radi i da mu trener veruje", objasnio je Nenad Lalatović i dodao još neke informacije o njemu:
"Trenirao sam ga u Proleteru kad je bio dete i pošto je eksplodirao - došao je u Vojvodinu, pa u BATE Borisov, Crvenu zvezdu… Mirko Ivanić je igrač koji može da se nosi s pritiskom kada vidite da mu verujete. Kad igra jednu utakmicu, pa ne igra tri, to je drugačije, mora trener da ima potpuno poverenje u njega. Kad je tako, onda će i navijači verovati. Jednostavno, verujem da je igrao na pogrešnoj poziciji i izgubio samopouzdanje".
"Ako bude igrao na svojoj poziciji ove polusezone, a to je desetka, biće najbolji fudbaler Zvezde".
DESNO KRILO - FILIP MALBAŠIĆ
"Zašto sam rekao Malbašić? Isto, kada je dolazio kod mene i on me je zvao da pričamo. Igrao je loše u Partizanu, pa se vratio u Nemačku i pokidao ligamente, došao je u Vojvodinu posle praktično dve godine neigranja. Rekao mi je da veruje da ću ga vratiti u život. Samo sam tražio da mi veruje… Nikome nisam isključivo samo ja pomogao, samo sam ih psihički stabilizovao, vratio im veru u fudbal, tako i njemu pošto je eksplodirao u Vojvodini. Danas se mnogi klubovi otimaju za njega, igra jedan na jedan, hteo je da uspe. Ne bih da me razumeju pogrešno, nisu oni tu zbog mene, nego zbog sebe, ali sam im pomogao kao stariji brat, psiholog…".
Niste se odlučili za Darka Lazovića?
"Nisam stavio Lazovića jer je već bio odličan kad sam došao u Zvezdu. Već je bio na tom nivou kad sam došao, mada je i kod mene igrao sjajnu sezonu i dao 10 golova".
LEVO KRILO - NEMANJA RADONJIĆ
"Bez dileme. Mislim da sam za tog momka mnogo toga uradio. Jednom me je čak zvao iz parka u Nišu i rekao mi da bi voleo da mu budem trener jer misli da mogu da ga vratim u život. Rekao je da nema klub i odgovorio sam da ću pokušati da mu pomognem".
"Kad sam došao u Čukarički nisam ni znao da je tu, bio je sklonjen i suspendovan, zahtevao sam od ljudi iz kluba da ga vratimo u tim. Došao je sa 90 i nešto kila, radio je po posebnom programu, verovao sam u njega da mogu da mu pomognem. Svi su okretali glavu kad ga vide, zaista sve najgore su pričali o njemu, a meni je uvek bio simpatičan. On je jedan od najkulturnijih momaka koje sam trenirao. Pričaju da voli da izlazi i pije, a on i ne pije alkohol. Kad izađe - pije vodu".
"Pozitivan je, nikad nisam čuo da je opsovao, vredan je i pozitivan. Smejali su mi se kad sam ga zvao i za reprezentaciju i poveo ga na EP. Negde sam pročitao čak i da su rekli da 'Lalatović ne vidi dobro fudbal' zbog toga. Tad sam rekao da će za dve godine biti jedan od najtraženijih igrača u Evropi i sad vidite. Da nije bilo mene sigurno ne bi bio ovde gde je sada".
"Sve je sam zaslužio i svojim radom, imao je moje poverenje, dobio je onda i samopouzdanje, navikao se da igra u oba pravca, pa je dobio kontinuitet. I odjednom kad pričaju o njemu mene niko ne spominje".
NAPADAČ - LUKA JOVIĆ
"Isto, bez dileme. To je momak koji danas igra u Real Madridu i koga sam gurnuo u prvi tim sa 16 godina, samo kod mene je imao takav kontinuitet u Zvezdi. Da je Luka Jović imao ove godine kada sam ja bio u Zvezdi - sve bismo osvojili sigurno. On je promašio neke šanse u važnim utakmicama, ali tad nisam došao u Zvezdu da ja osvojim trofeje nego da stabilizujemo klub koji nije imao struje, sećate se sigurno… Znao sam da će otići u veliki klub, igrao mi je u oba derbija, sad je u Realu svojom zaslugom, ali mi je drago što sam i ja imao uticaja na njegov razvoj".
"Verovao sam u njega i znam da mu treba vremena da se prilagodi na Real Madrid, ali moja želja je bila da ode u Bajern Minhen".
Hipotetički gledano, da li bi ova ekipa u kojoj su Rajković, Miletić, Crnomarković, Pankov, Mijailović, Drinčić, Jovančić, Ivanić, Radonjić, Malbašić i Jović mogla da osvoji Superligu?
"Da, ova ekipa bi bez problema osvojila titulu, ali…", zastao je i naglasio Lalatović: "Da sve ove igrače treniram u Vojvodini i da je suđenje fer - garantujem da bismo osvojili titulu. Samo da niko nema privilegiju i da niko nema pomoć ni za jedan aut".
Lalatović je rekao i da se ne čuje baš redovno sa svim svojim nekadašnjim igračima, dodao je da ne mogu baš da budu drugari, ali kada god se sretnu tu su uvek zagrljaji, poljupci i poštovanje.
Ima li možda nekoga u ovoj ekipi Vojvodine ko bi za deset godina mogao da "uđe" u idealnih 11?
"Naravno da ima. Tu pre svega mislim na Mirka Topića i Damira Zukića. To su dva najperskeptivnija igrača u Srbiji. Tu je i mladi Bjeković, Kokir, Nešković… Pred njima je svima lepa budućnost i eto, za njih se već otimaju mnogi klubovi i imamo milionske ponude", kazao je Nenad Lalatović s kojim smo želeli da popričamo i o trenerskom poslu u Srbiji.
Davno je bila 2011. godina kada je prvi put postao šef stručnog štaba, a da može da se vrati 341 utakmicu unazad, šta bi savetovao mlađem sebi?
"Jako sam zadovoljan svime što sam postigao za ovo vreme", kazao je Lalatović.
"Teško je da trener drži kontinutet deset godina… Možda bih savetovao sebe da ne budem impulsivan na neke provokacije, smatram da treba da radim na tome i radiću na tome. Teško je kad mi neko kaže da treba da i ja treba da smirim situaciju, tačno je, ali opet gde god se pojavim - ceo stadion vređa. Znam time da vredim, delom mi to i prija, ali bio i trener Vojvodine, Čukaričkog ili Zvezde - svi hoće mene da pobede", naveo je Nenad Lalatović i kazao da je u fokusu medija samo "kad ne valja".
"Voleo bih da se neko pozabavi time koliko sam igrača 'izbacio' i koliko ih je otišlo u velike klubove. O tome se ne piše… Eto, proglašen sam i za trenera decenije u Vojvodini i opet nije odzvonilo pošto sam to ja. Bilo koji drugi trener iz drugog kluba da je dobio - to bi bila udarna vest. Znam koliko vredim zbog toga kad vidim gde igraju moji bivši igrači, kako žive njihove porodice, a najsrećniji sam čovek kada sretnem njihove roditelje i kada mi upute lepe reči".
Da li Vam nekada deluje da trenerski posao nije vredan živaca i stresa?
"Pomislim i ja nekada šta mi je ovo trebalo… Vrlo je ovo stresan posao. Kad počne prvenstvo, nije lako raditi u fudbalu, posebno ako hoćete da budete pošten kao ja. Mnogi ljudi van fudbala, sa one ili ove strane zakona, rade pri fudbalu. Oni ulažu novac u igrače, žele da zarade brzo, pa se nosim sa velikim pritiscima i pretnjama", ispričao nam je Lalatović, pa postao konkretniji.
"Pretnje? 'Što nisi njega stavio' ili 'Videćeš kad te budem sreo'. Bila su trojica igrača čiji su ljudi koji vode brigu o njihovim karijerama meni pretili i ja sam svu trojicu odmah oterao iz kluba i rekao da im zahvale… Pokazao sam time da nisam poslušan i da sam pošten, kao i da nikada ne želim da radim s takvim ljudima".
Lalatović je kazao da je na takve pretnje odgovarao da "znaju svi gde živi" i da nema potrebe za takvim rečnikom, a najviše su "platili" igrači koji više nisu igrali u klubovima koje je vodio Lalatović.
"Uopšte nije lako raditi u fudbalu, ne samo u srpskom, svuda u svetu! Svi misle da mogu preko noći da se obogate. Nije lako posebno ljudima kakvi imaju karakter poput mene jer ne dozvoljavam da mi se mešaju u posao. Moraju da igraju najbolji. Naravno, imao sam grešaka, ali nisam pogrešio jer nisam imao zlu nameru, nego možda jer nisam dobro video", priznao je trener Vojvodine da je i on imao pogrešnih procena, ali da se u karijeri vodi samo jednom stvari..
"Mene ne zanima da li vam otac radi u pekari ili je ministar. Igraće dete čiji otac radi u pekari, ako je bolje od onog ko je sin ministra. Ako igra dete koje nema kvalitet, a ne igra koje ima - time uništavam obe karijere i porodice. Nemam ništa protiv nijednog posla, samo hipotetički pričam…".
"Uvek ću se opredeljivati za ispravne stvari i znam da to Bog vidi i da zbog toga trajem. Trener sam već deset godina i nije lako raditi bez pauze i u kontinuitetu tolike godine".
Bilo je mnogo incidenata i kazni koje je u tom periodu Nenad Lalatović dobio zbog "dugog jezika", a upitali smo ga i da li bi mu bilo lakše u karijeri da je ćutljiviji i mirniji, da ne reaguje burno baš u svakoj situaciji?
"Svestan sam da sam drugačiji i da bi tada sve bilo drugačije. Da li bi bilo Nenada Lalatovića bez toga? To ne znam… Bitno je kakav sam čovek, da li ispravno radim posao, a ne kakav mi je temperament. Voleo bih da neko ode u sve klubove u koje sam radio, od portira do fudbalera, i da čuje šta bi rekli o Nenadu Lalatoviću. Ne moram ja da govorim, samo nek govore zaposleni u klubovima. To je u stvari najbolji pokazatelj kakav sam čovek", objasnio je Nenad Lalatović.
"Mladi i iskusni trener" kazao je da se ne kaje ni zbog čega u trenerskoj karijeri, ali da je imao i ponudu Nemanje Vidića da se zainteresuje za potpuno drugi posao posle igračke penzije.
"Eto, sa kumom Vidićem sam razmišljao da se bavimo građevinom. Molio me je da uđem u taj posao, razmišljao sam u tom pravcu, ali to nisam ja! Ne mogu da gledam kako cigla po cigla raste, volim adrenalin i da radim, uživam da sam na terenu i smatram da to najbolje znam da radim. Opet i da sam time počeo da se bavim i tu bismo bili uspešni, ali odlučio sam da budem trener".
"Ne kajem se ni zbog čega, uživam da stvaram igrače, mnogima sam živote promenio, ali znam da je bilo i grešaka", zaključio je trener Vojvodine razgovor za MONDO.