Nekadašnji reprezentativci Srbije Milan Lane Jovanović i Miloš Krasić biranim rečima optostili se od svog nekadašnjeg trenera, koji ih je vodio u reprezentaciji.
Jedan od poslednjih puta kada smo zaista bili ponosni na srpski reprezentativni fudbal bilo je Svetsko prvenstvi u Južnoj Africi 2010. godine. Posle mnogo, mnogo godina, to vreme ulilo je nadu da bi srpski fudbal konačno mogao da napravi nešto na svetskoj sceni.
Radomir Antić je značajno i presudno doprineo da se nacija okupi oko omiljenog sporta, da puni tribine u kvalifikacijama za Mundijal i ulije nadu... Početak na Mundijalu u Južnoj Africi bio je loš, poraz od Gane, a onda istorijska pobeda nad Nemačkom 1:0. Golom Milana Laneta Jovanovića.
"Gospodin Radomir Antić je asocijacija i persfonifikacija tog vremena i naravno tima koji je napravio. Taj tim je bio respektabilan, svim igračima je našao najbolju poziciju u timu i napravio je sistem koji je besprekorno funkcionisao", prisetio se Milan Jovanović u emisiji "Oko" RTS-a u svojevresnom omažu preminulom Radomiru Antiću.
Miloš Krasić je uz izraze najiskrenijeg saučešća porodici Radomira Antića, poručio da treba da budu "ponosni na svog oca, dedu, čoveka koji je napravio ogromne stvari u svetskom fudbalu, koji je povezao fudbalere sa nacijom i doprineo da ljudi ponovo veruju u srpski fudbal".
"Za mene lično bio je to najbolji period u mojoj karijeri. Postao sam bolji igrač i bolji čovek u tom periodu. Imao sam sreće da sarađujem sa Radomirom Antićem", dodao je Krasić.
Upravo je Krasić imao jednu od sjajnih prilika u odlučujućem meču u grupi protiv Australije. Srbija je imala veliku šansu da se plasira u osminu finala...
"Ta utakmica je ostavila veliki ožiljak, eliku ranu... Ostaje veliki žal što nismo iskoristili priliku i pobedili Australiju, a potom napravili nešto veliko. Imali smo potencijal, imali smo velikog trenera, na terenu prave vođe - Dejana Stankovića, Nemanju Vidića", rekao je Jovanović, a Krasić se nadovezao:
"Ta utakmica je ostala najveći žal u mojoj karijeri. Da smo imali malo više sreće...".
Upitani kakva je bila saradnja sa Antićem, Jovanović je odgovorio: "Davao nam je krila i savete kada je bilo najpotrebnije. Posle poraza od Gane, dobili smo prave savete od njega i stigla je pobeda nad Nemačkom. Bio je neverovatan autoritet, zaveo je 'gvozdenu disciplinu', imali smo sistem koji je funkcionsiao skladno. I porazi su deo sporta, gubili smo, nije bilo prijatno, ali nikada nismo sumnjali u njegovo znanje i stručnost".
Jovanović je rekao i da je bio "fasciniran ličnošću Radomira Antića".
"Antić je svoj imidž gradio decenijama pre nego što je postao selektor. U činjenici da je postao trenerska legenda u Šaniji, jer je vodio tri najveća tima, davalo mu je neviđenu snagu i poziciju. Ne pamtim da je autoritet gradio tako što je bio bučan, drzak, ljut, uvek je savete delio smireno, a isto tako donosio odluke".