Švedski fudbaler Zlatan Ibrahimović pričao o treninzima sa Hamarbijem, korona virusu, ugovoru sa Milanom i o tome da još uvek ne razmišlja o penziji
Fudbalska takmičenja su stopirana, ali ne za sve. Dok traje globalna izolacija u doba korone virusa, jedan od najboljih fudbalera današnjice Zlatan Ibrahimović vreme provodi u rodnoj Švedskoj i to u taboru Hamarbija, čiji je suvlasnik postao krajem prošle godine.
U Švedskoj su treninzi su dozvoljeni, što olakšava situaciju oko održavanja forme. Uprkos tome, Ibrahimović u razgovoru za "Dplay Sweden" otkriva da je zabrinut zbog cele situacije sa virusom, ali da još ne razmišlja o završetku karijere.
Planira da još igra fudbal na vrhunskom nivou, i kaže da penzija za njega nije opcija.
"Sada imam 38 godina, ne znam koliko ću još dugo moći, ali želim da igram dokle god me telo bude slušalo. Samim tim, trenutno ne razmišljam o penziji, jer imam ugovor sa ekipom Milana. Zato moram prvo da vidim kako će se stvari razvijati tamo. Za sada nema nikakvih zvaničnih odluka. Stalno govorim da želim da igram fudbal koliko god mogu, ali nikada ne znate šta može da se desi u budućnosti. Ja sam neko ko voli da daje sve od sebe, da donese nešto novo timu. Ne želim da budem tip koji igra utakmicu samo zbog toga ko je i kako se zove. Ukoliko ste član tima, morate da budete sposobni da se uklopite, tako da ćemo videti šta će biti. Ipak, moram da se vratim u Italiju jer tako stoji u mom ugovoru, a kao profesionalac morate da ispunite ono što ste potpisali", rekao je Ibrahimović.
Povratak u Italiju se približava, mada još nema jedinstvenog stava o modalitetu treninga i epilogu sezone.
"Najvažnija stvar je zdravlje, mislim da su fudbal i sport manje važni. Kada budemo bili sigurni da je javno zdravlje u redu i da je situacija bolja, verujem da bi tada i sport ponovo trebalo da uđe u razmatranje. Sa moje, sportske strane, nemam odgovor. Još ništa ne znamo o nastavku sezone. Trenutno veliki broj ljudi većinu stvari nagađa, a to mi nije dovoljno. Imao sam sjajne razgovore sa klubom, oni su obavešteni i često razgovaramo. Bolje mi je da treniram ovde sa Hamarbijem dok ne dobijem zvanična upustva šta da radim".
Zadovoljan je trenutnom formom.
"Varira, nekada imate više snage, nekada manje, zato i ja ovo radim. Sve dok mogu na ovaj način da treniram, u prednosti sam nad svim svojim klupskim kolegama koji su kod kuće, u Italiji. Ovo je dom".
Kaže da je veoma srećan što ima priliku da trenira sa ekipom Hamarbija.
"Zahvalan sam što mogu da budem deo ovog tima i što mogu da treniram sa ovim momcima, budući da u Evropi sve stoji, pogotovo u Italiji gde ne možemo da treniramo i moramo da ostanemo kod kuće. Tako da sam veoma srećan što sam ovde i što imam priliku da upoznam ove fantastične ljude koji rade u klubu, kao i igrače".
Kaže da je to prilika da kao suvlasnik sagleda i drugu stranu fudbala.
"Želim da učim o fudbalu iz drugog ugla. Uvek sam bio na terenu i to je mesto gde pokazujem sebe, ali nakon karijere više nisi na terenu i moraš da gledaš dalje. Želim da svoje znanje dam klubu, kao i da pomognem mladim talentima da napreduju. Kada sam dobio tu mogućnost da postanem deo Hamarbija, nisam mnogo razmišljao, želeo sam da vratim nešto švedskom fudbalu. Ova prilika se pojavila i delovala mi je kao odlična ideja", naveo je bivši švedski reprezentativac.
Odluku da postane deo Hamarbija navijači Malmea nisu prihvatili sa oduševljenjem.
"Što se tiče ljutnje navijača Malmea, samo bih naveo da sam dao tom timu više od 100 miliona kruna pomoći u ovim vremenima, tako da sam uradio nešto i za njih zar ne?"
Osvrnuo i na činjenicu da su u Malmeu uništili njegovu statuu, zbog protesta oko preuzimanja rivalskog Hamarbija.
"To je tužno. Kao što rekoh, oni koji znaju sve detalje, nikada ne bi uradili ništa slično. Oni koji žele pažnju i žele da mediji pišu o tome jer misle da je to kul, su na dečijem nivou. Mi smo veći od toga. Statua je bila takva kakva je bila, a to što je kip nestao ne znači da je nestala i moja istorija. Moja istorija ostaje zauvek", zaključio je švedski fudbaler u razgovoru za "Dplay Sweden".