Emotivan oproštaj od Ilije Petkovića.
Fudbalska Srbija je već nekoliko dana u suzama, a ovog četvrtka brojni funkcioneri oprostili su se od Ilije Petkovića.
Bivši vezista OFK Beograda i francuske Troje, zatim trener brojnih klubova i selektor naše reprezentacije preminuo je u subotu, 27. juna.
Komemoracija je održana u Centru Sava, a prisutni su bili predstavnici javnog, sportskog i kulturnog života Srbije, ministri u Vladi Srbije Ivica Dačić i Vanja Udovičić, rukovodstvo FSS na čelu sa predsednikom Slavišom Kokezom, čelni ljudi FS Beograda i brojni asovi našeg fudbala: Dragan Džajić, Savo Milošević, Ivan Ćurković... slektor Ljubiša Tumbaković, prijatelji i saradnici iz OFK Beograda, ali i mnogih drugih klubova iz Srbije, Republike Srpske...
Među govornicima bio je Petkovićev dugogodišnji prijatelj, glumac Ivan Bekjarev.
"Pele je bio retko dobar igrač, retko dobar trener, retko dobar selektor i ono što je najvažnije, bio je retko dobar čovek. I da ne zaboravim, bio je retko duhovot čovek. Tolstoj je jednom rekao da nema veličine bez jednostavnosti, dobrote i pravde. Pa shodno tome naš Petko je bio stvarna, stvarna veličina. Nikada neću zaboraviti njegove priče i tu ljubav koju je osećao prema svom OFK Beogradu. Ako je smrt osnovni preduslov za početak besmrtnosti onda je naš Pele zaista dostigao tu svemirsku kategoriju. Za ovo što sam rekao nema bolje slike od ovog skupa i svih koji su došli. Neka je večna slava Iliji Petkoviću, našoj legendi, prijatelju i drugu", emotivan je bio Bekjarev.
U ime FSS govorio je Ivan Ćurković:
"U ime Fudbalskog saveza Srbije i u moje lično ime upućujem izraze najdubljeg saučešća porodici našeg Ilije Petkovića. Njegova karijera fudbalera, trenera, selektora i sportskog radnika ostavila je trag koji niko ne može i neće da zaboravi. Petko je do pre nekoliko dana bio sa nama, čuli smo se i razgovarali, sve se toliko iznenada dogodilo da osećam kao da taj razgovor još uvek traje. O njegovoj karijeri sve znamo, a o njegovim ljudskim kvalitetima ne treba trošiti reči, jer Ilija je bio unikat. Neizmerno žaleći što sam igubio prijatelja, posle pet decenija druženja, moram nažalost da podsetim da smrt ne pita za vreme, ona dolazi iznenada, uzima nam one najbolje, ostavlja sećanja na najlepše trenutke. Zato želim da naglasim da će Petko ostati sa nama u našim sećanjima, nevidljiv ali uvek prisutan. Njegova dela, njegova dobrota, sve ono veliko po čemu ćemo da ga pamtimo. Počivaj u miru dragi prijatelju i neka ti je večna slava i hvala za sve".
Petković je najveći deo igračke karijere proveo u OFK Beogradu, od 1964. do 1973, a onda od 1976. do 1983. I trenersku karijeru započeo je na klupi "romantičara", od 1990. do 1993, a njegov prijatelj i nekadašnji saigrač Zdravko Jokić ugostio je našeg fotoreportera Stefana Stojanovića na Omladinskom stadionu:
Čast da o Petkoviću govori u ime "romantičara" sa Stare Karaburme imao je Ljubiša Đurović:
"Iz plejade sjajnih romatičara otišao je najbolji, naš Ilija. Pamtićemo ga kao igrača, kao trenera, ali pre sega kao poštenog i velikog čoveka. Bio je i biće uzor svim generacijama OFK Beograda, uvek spreman da se žrtvuje za sve. Nije čekao da ga molite za pomoć, kada je znao, sam je nudio pomoć, a to mogu samo veliki ljudi. Iz tih njegovih kvaliteta proizilaze i njegovi veliki rezultati. I zbog toga su svi ponosni na njega, pre svega njegova porodica. Njegovo delo ne može da se zaboravi, posebno neizbrisiv doprinos fudbalskoj Srbiji. Mi iz OFK Beograda uvek ćemo govoriti kakvu smo gromadu od čoveka imali. Za sve ono što je dao veliko mu hvala i neka mu je večna slava.
Evo i fotografija sa komemoracije, kao i sa sahrane održane na Novom groblju u Beogradu.