Novi-stari trener "parnog valjka" je imao novi debi u Humskoj i sigurnom pobedom je nastavio tamo gde je stao pre skoro devet godina.
Aleksandar Stanojević je nastavio tamo gde je stao.
Iz Partizana je pre osam i po godina otišao posle 16 uzastopnih pobeda u svim takmičenjima, a 17. u nizu upisao je 3.199 dana kasnije!
Trijumf nad Metalcem 10. decembra 2011. godine (3:0 u gostima) bio je poslednji meč Stanojevića u prvom "mandatu", da bi, simbolično, i ovaj "drugi debi" bio završen istim rezultatom.
Savladan je Rad, bez većih problema, uz golove Filipa Stevanovića i Umara Sadika, kao i autogol Lazara Stojsavljevića. Stanojević je posle meča bio zadovoljan, imajući u vidu da se radilo o prvom meču za koji nije bilo mnogo vremena da bi crno-beli mogli drastično drugačije da nastupe od onoga na šta smo već bili naviknuti.
Ipak, drugačije jeste bilo.
Partizan ponovo u 4-4-2
Novi trener na klupi, nova i formacija na terenu. Partizan je posle dosta vremena ponovo zaigrao sa dva napadača, ali kao što i Stanojević često napominje - formacija nije najbitnija.
To se dobro videlo i sinoć na stadionu u Humskoj. Partizan je meč počeo sa Umarom Sadikom i Lazarom Markovićem kao dvojicom napadača, uz Stevanovića i Asana po bokovima. Sredinu terena kontrolisali su Natho i Zdjelar.
Ipak, ni Sadik ni Marković na ovom meču nisu igrali kao "klasične devetke".
Iako je još prerano za izvlačenje konkretnih pouka, bilo je zanimljivo videti da crno-beli igraju sa vrlo fluidnim napadom u formaciji koju mnogi najčešće povezuju sa striktno podeljenim ulogama, bez mnogo prostora za "iskakanje iz šina".
Stanoje i Partizan, 3.200 dana kasnije: Šta trener viče igračima i kako sada napadaju crno-beli
Sadik je ionako daleko od "klasične devetke", poznato je da je njegov radijus kretanja izuzetan i da dosta vremena provodi tražeći idealan prostor za dobijanje lopte i nastavak akcije. Sada je pored sebe imao i kapitena Markovića.
Bivši fudbaler Liverpula je posle par sitnih grešaka u posedu lopte u uvodnim minutima bio zaista izuzetan. Često se po loptu vraćao daleko od pozicije napadača, spuštao se u vezni red i igrao "između linija", a bilo ga je i levo i desno u napadima Partizana.
Učestvovao je kod prvog pogotka koji je na kraju bio autogol, dok je njegovo odlično dodavanje iz dubine rezultiralo u crvenom kartonu Nikole Đorića početkom drugog poluvremena.
Šta Stanojević traži od igrača?
Činjenica da se mečevi Superlige igraju bez prisustva publike znači i da je interesantno čuti šta trener Partizana govori svojim igračima i koliko učestvuje u meču. Njegova energija pored aut linije je bila evidentna, naročito u prvom poluvremenu.
Mnogo reči tokom tih 45 minuta bilo je upućeno mladom Stevanoviću, najčešće onih ohrabrujućih, oslabađujući još uvek 17-godišnjeg igrača bilo kakvog eventualnog pritiska.
"Bliže sad, Fićo", navodio ga je Stanojević oko pozicioniranja kada bi crno-beli prenosili težište igre na njegovu levu stranu. Bilo je tu i poneko "kreći se" kada bi Zdjelar ili Natho imali loptu u njegovoj blizini, ali najviše je bilo onih "bravo Fićo" i "situacija je, slobodno nastavi".
Kao da je Stanojević uvek vodio računa da se Stevanović na terenu oseti slobodno, da se ne usteže kada dođe do lopte i već na startu drugog poluvremena to je donelo prelep pogodak golobradog mladića.
Od ostalih igrača Stanojević je najčešće tražio da se "vrti pas, slobodno", da se igra strpljivo kada je odbrana Rada plitko postavljena, kao i "nemoj da gubimo lake lopte". Partizan je kontrolisao posed na polovini protivnika i tražio "pukotine", pogotovo posle nešto dužih dijagonalnih dodavanja.
Pokušavalo se na momente i da se što više izvrši pritisak presingom na poslednju liniju "građevinara".
"Blizu" je nekoliko puta odjekivalo Humskom kada je trebalo da se priđe defanzivcima Rada odmah nakon izgubljene lopte, a "priđi gore, pomeraj" je stizalo kao po navici svaki put kada bi gosti imali aut blizu svog šesnaesterca.
Nakon drugog pogotka Partizana, Stanojević je bio daleko mirniji, svestan da se stvari odlično odvijaju po njegov tim. Kada su mladi Nikola Čolić i Denis Stojković ušli u igru, pobrali su od trenera po nekoliko "bravo mali, bravo", da i oni dobiju na samopouzdanju.
Sve je ovo samo prvi meč i jasno je da ozbiljnije zaključke ne treba izvlačiti sada.
"Još je to daleko od onog što ja želim i biće oscilacija, ali sam zadovoljan generalno. Nemamo vremena, to je najveći problem jer ga ni sad nismo imali", rekao je šef struke crno-belih nakon meča.
Ipak, lepo je bilo videti na koji način Stanojević posle 3.200 dana ponovo vodi Partizan do pobede.