Slično kao na terenu u Belgiji pre par večeri, tako je i van terena Partizan propustio svoje prilike.
Partizan je u nezgodnoj situaciji. Sezona još nije ni dva meseca stara, a turbulencija je bilo previše i za čitavu sezonu.
Promena trenera, rat uprave kluba sa Fudbalskim savezom Srbije, saopštenja protiv sudija i ispadanje iz evropskih takmičenja - sve je to stalo prethodnih mesec dana. Ali značajnijih promena u timu i dalje nema. Vremena je sve manje.
Ova subota znači i tačno 10 dana do kraja prelaznog roka. Klubovi u Srbiji i najvećem delu Evrope imaju do 5. oktobra da "skockaju" svoje timove, što je više vremena nego inače, zahvaljujući korona virusu.
Ipak, čini se da to nije bio slučaj i za Partizan. Odlazak Sava Miloševića je u Humsku doneo šok terapiju, koja je istovremenim povratkom Aleksandra Stanojevića na klupu tima rezultirala u velikoj aktivnosti crno-belih.
Ipak, slično kao na terenu u Belgiji pre par večeri, tako je i van terena Partizan propustio svoje prilike. Na kraju, mnogo imena sa kojima su se crno-beli dovodili u vezu iznedrili su samo jedno pojačanje - dolazak Aleksandra Miljkovića kao slobodnog igrača, posle njegove epizode u Jermeniji. I to je bilo to.
Najavljivalo se i očekivalo mnogo, Stanojević je u jednoj izjavi čak rekao "ako mogu sva četvorica da dođu, uzimam". Tačno 13 dana kasnije, u Partizan nije stigao nijedan igrač.
Ivan Obradović - bez dogovora
Pominjalo se da bi nekadašnji reprezentativac Srbije posle 11 godina mogao da ponovo obuče crno-beli dres, ali je ubrzo postalo jasno da od toga neće biti ništa.
Stanojević jeste lično kontaktirao Obradovića, pregovarale su dve strane, ali na kraju nisu uspeli da se dogovore. Partizan je očito želeo da proba da iskoristi to što je igrač slobodan na tržištu, ali je potom shvatio da mesto levog beka ipak nije prioritet. Tu su već tu Rajko Brežančić i Slobodan Urošević i fokus se prebacio na druge pozicije.
Jovan Vlalukin - "dete" kluba je preskupo
Pre svega, na mesto desnog beka. Na tu poziciju je Miljković već stigao, Miletić otišao u Saudijsku Arabiju u transferu vrednom 500.000 evra, a crno-beli su želeli i da vrate bivšeg igrača Jovana Vlalukina.
Razlog je taj što bi "dete" Partizana bio i "bonus" igrač, pa bi dao više opcija Stanojeviću za druge promene u startnoj postavi. Međutim, problem je "napravio" Metalac. Klub iz Gornjeg Milanovca je navodno tražio 200.000 evra da pusti Vlalukina da se vrati u bivši klub, a ta je suma bila previsoka za Partizan.
Takođe, ni njegova povreda u dresu mlade reprezentacije nije pomogla...
Nikola Čumić - odlazak u Segundu
Nikola Čumić je bio jedno od prvih imena koje se pominjalo kao igrač koji bi mogao da nadomesti odlazak Đorđa Ivanovića u Olimpiju iz Ljubljane. Nije isprva delovalo realno jer je tek stigao iz Radničkog u Olimpijakos, ali kako je vreme odmicalo, tako je Partizan bivao sve bliži eventualnoj pozajmici krilnog fudbalera.
Ipak, Olimpijakos je rešio da pošalje Čumića u Sporting iz Hihona, u špansku Segundu, a razlog je i taj što je Partizan odbio da plaća "penale" grčkom velikanu za svaki meč koji mladi igrač ne bi odigrao za "parni valjak".
Miloš Jojić i Svetozar Marković
Na kraju, tu su još dvojica bivših igrača Partizana. Miloš Jojić se pominjao kao igrač kojeg bi Stanojević najviše voleo da se vrati u Humsku, ali je od starta delovalo da to nije previše realno. Popularni "Zeka" i dalje želi da igra u inostranstvu i govorilo se da ima ponude iz zapadnih zemalja, a dolazak iz Bašakšehira bi otežala i njegova vrlo visoka primanja u Istanbulu, navodno oko 1.200.000 evra po sezoni.
Što se tiče Svetozara Markovića, i on je mogao da bude pozajmljen iz Olimpijakosa, da donese novu opciju u srcu odbrane i bude "bonus" igrač koji bi omogućio Vladimiru Stojkoviću da ponovo bude standardan među stativama. Ipak, ni od toga do sada nije bilo ničeg konkretnijeg.
Šta ostaje Partizanu?
Partizan je sebe doveo u nezavidan položaj i njihova pregovaračka pozicija je lošija iz dana u dan. Vremena ponestaje, novca nema, a ispadanje iz Lige Evrope je sve učinilo mnogostruko komplikovanijim.
Crno-beli neće inkasirati bar 4.000.000 evra koliko bi stiglo od UEFA za učestvovanje u grupnoj fazi, što osim manjka novca u kasi znači i manjak motiva za pojedine igrače da dođu u Partizan.
Stanojevićev tim očigledno nije dobro "sklopljen" - što svakako nije njegova krivica - i činilo se da će dobar deo stvari biti ispravljen od njegovog povratka u klub.
Nekoliko sedmica kasnije, Partizanu ostaje da se uzda u poneku pozajmicu ili dolazak igrača koji su bez kluba u trenucima kada je sezona već debelo odmakla. I to nešto govori.
Možda će u narednom periodu crno-beli morati ponovo da se okrenu svojoj školi, kad su već prethodnih godina olako ostajali bez svojih talenata koje sada ne mogu da vrate...
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.