Duda Ivković: Moji uspesi nisu samo moji

U razgovoru sa srpskim izveštačima sa Fajnal fora Evrolige, srpski selektor istakao je da mu slavlja nikada nisu puno značila i da se u takvim prilikama uvek prvo seti onih koji su mu pomogli da napravi velike stvari u trenerskoj karijeri.

“Mnogo mi je bitnije od same ceremonije da se prisetim kako sam dospeo do ovog mesta. Šta je sve ugradjeno u moju karijeru, ko su svi ti ljudi, koji su mi pomogli da budem jedan od deset najboljih evropskih trenera u poslednjih pola veka. To su svi moji igrači, svi asistenti, ja sebe posmatram kao najmanje važnog… možda je to greška, ali sigurno je da to nisam ja sam uradio. Dugujem zahvalnost njima, kao i porodici, koja je istrpela moje obaveze i selidbe po raznoraznim evropskim gradovima”.

Smatrate li da je lista 50 najvažnijih kontributora - igrača, trenera i sudija - sačinjena objektivno i da je pravda zadovoljena?

“Na mene, kao trenera, najjači utisak uvek ostavljaju igrači. Našao sam se sa mnogima koje sam trenirao, ali bilo je primetno manje predstavnika onih starijih generacija, koje smo mi uživali gledajući. Recimo, ja kao junior sam voleo ruskog igrača Genadija Voljnova, ali njega nema na listi. Nema ni mnogih naših asova, nema mnogih trenera, nema mog trenera Ranka Žeravice… Medjutim, da je bilo mesta i za 100 ličnosti, opet bi bilo propusta. Što je lista kraća, biće više propusta i više nezadovoljnih”.

Ivković je primetio da su u idealnu petorku Evrolige za ovu sezonu izabrana čak četvorica neevropskih igrača, od toga trojica Amerikanaca.

“Tu ima nešto o čemu bi ljudi trebalo da razmišljaju i izvuku makar neku pouku. Medju 40 najzaslužnijih igrača u istoriji imamo Boba Makadua, Boba Morsa, Manuela Ragu. Uz svo poštovanje, pogledajte igrače koji danas dolaze u Evropu. Tu dolazi do jedne kontrarazmene. Nekada su dolazili igrači od kojih su saigrači, pa čak i treneri, mogli da uče. A danas najveći talenti odavde odlaze u Ameriku”.

Smatrate li da je to po definiciji loša pojava?

“Igračima koje sam trenirao, uvek sam govorio ‘da, treba da ideš, ako imaš odredjen kvalitet i ako ćeš tamo imati odredjenu ulogu. Ali sada, pošto je opala produkcija na američkim koledžima, nebrojeno mnogo igrača iz svih košarkaških zona odlazi u NBA. Problem je u tome što se više od 50 odsto njih brzo vraća”.

Radeći u CSKA i Dinamu iz Moskve, imali ste iskustva sa takvima?

“Da, trenirao sam Koroljeva, koji je bio 12. pik, Moniju i Hrijapu. Oni su se vratili iz Amerike kao mnogo, mnogo slabiji igrači. Nisu tamo igrali i nisu ništa naučili. To je biznis u kojem možeš da uspeš i da ne uspeš, a nije lepo vratiti se sa etiketom neuspešnog. Evropa teško stvara nove asove, ove godine će verovatno da ode Rudi Fernandez i to je evidentan problem. Deca su pod pritiskom skauta sa 18-19 godina, kada treba najviše da rade i da napreduju. Tako je kod nas bilo sa Aleksandrovim… Sve u svemu, vlada jedna opšta konfuzija”.

Da li iz uspeha juniora FMP Železnika možemo da izvedemo zaključak kako srpska košarka ipak ima lepu perspektivu?

“FMP radi jako dobro, njihovi mladi igrači se takmiče u drugoj ligi kao FMP 2 i to je jedan od najboljih sistema u zemlji. Ali nemojte molim vas da poredimo srpsku košarku i FMP! Čestitke na uspehu, ali to je ipak juniorski tim”, emotivan je Ivković kada god se povede priča o konkretnim problemima srpskog basketa.

Ne računajući grupu ljudi koja je došla u Madrid da primi nagrade za svoja životna dela, upadljivo je odsustvo predstavnika srpske košarke, klubova, Saveza… Neverovatno zvuči da su u članstvu ULEB-a portugalska ili belgijska liga, a da naša liga još uvek praktično ne postoji kao samostalni subjekat?

“Naši klubovi su pre dosta godina pogrešno procenili situaciju, nisu se na vreme organizovali. Mnogi su smatrali da se treba držati FIBA. Svakako treba organizovati profesionalnu srpsku ligu i uključiti se u ULEB, ali mi smo sada već članovi - preko NLB lige! Slažem se da je to ozbiljna problematika, medjutim, okolnosti nam ne idu na ruku”.

Na Fajnal for turnirima Evrolige skoro svake godine se pojavljuju isti timovi: CSKA, Makabi, Taukeramika… Partizan je ove sezone bio blizu, kakve su šanse naših klubova u budućnosti?

“Klubovi koje ste pomenuli najbolje rade, imaju najdužu tradiciju i najviše investiraju. U vreme stare Jugoslavije, kada igrači nisu mogli da idu u inostranstvo pre 28 ili čak 30 godina, mi smo imali možda i najbolji nacionalni šampionat. Sa ovakvim odlivom talenata upali smo u krizu, u našim klubovima nema više vrhunskih igrača. Treneri velikih evropskih timova tada su se odlučivali za naše igrače pre Amerikanaca. Na nama je da kroz dobar rad u klubovima i reprezentaciji povratimo taj status. Neće nam biti lako”.

Ne može se ignorisati ni loša materijalna situacija u klupskoj košarci?

“Šta dalje da pričamo, kada jedna Zvezda, koja je osvojila prvih deset titula prvaka države posle rata, grca u dugovima i mora da usred sezone proda najboljeg igrača, samo da bi isplatila stipendije? Sigurno je da ne zavisi sve samo od ljudi koji su preuzeli ličnu odgovornost, uključujući mene. Vi kažete da je portugalska liga član ULEB. Portugal je u žrebu za kvalifikacije Eurobasketa bio u prvom šeširu, a mi u drugom! Imamo materijal, imamo bazu, ali moramo da budemo svesni gde se trenutno nalazimo”, završio je Dušan Ivković.


(izveštač MONDA iz Madrida Ivan Bogunović)