Boris Bakić za MONDO: U meni je đavo!

Crnogorci mnogo vole Beograd. Jesu se otcepili, ali se tradicija nije promenila... Dobro, on bar nije došao da studira do četrdesete i živi u "Studenjaku", nego da igra košarku. I to ozbiljnu. Tu je već četiri godine.

"Normalno da obožavamo Beograd, naročito krug dvojke", prihvata zezanje Boris Bakić, bek Crvene zvezde. "Svi ga volimo, zašto bih se ja izdvajao od ostalih? Volimo centar grada, pa Dorćol, uživamo u Beogradu, šta ćeš… 'Ajde sad ozbiljno, većina više voli Beograd nego Podgoricu".

Što, kako je u Podgorici?

"Lepo, kad si bio poslednji put?"

Davno, 2001...

"Brate, znaš ti koliko se Podgorica izgradila? Pa meni se dešava da ne prepoznam neku ulicu, samo niču nove zgrade. Bio sam sad za Uskrs kod kuće, video se sa porodicom".

I jel' ti neobično sada, kada dođeš na aerodrome, pa ideš na međunarodne letove?

"Jeste, duža je procedura, moram da pokazujem i pasoš… To je baš maltretiranje, nadam se da će nešto da urade po tom pitanju. Nemoj samo još da uvedu vize, čuo sam da se priča i o tome, ne znam da li je tačno..."

Letos si nas iznenadio kada si iz Partizana prešao u Zvezdu.

"Tri godine sam grejao klupu, dosta je bilo. Neću da pričam o Partizanu, ako ne moram. Pamtiću četiri trofeja, tri titule i Jadransku ligu, na ružne stvari neću da se vraćam. Moram da ti kažem da sam za te tri godine napredovao jer sam naporno trenirao".

Crno-beli su izvodili razne "gimnastike" da te dovedu iz Budućnosti, gde si važio za jednog od najperspektivnijih klinaca u Evropi. Na kraju su izmislili kombinaciju preko Izraela, da ih Budućnost ne bi odrala za obeštećenje.

Toliko cimanja, da bi u prethodne tri godine ulazio samo da fauliraš nekog. I, da li si, na kraju, otkrio zašto nisi igrao?

"Nisam, a nikad nisam ni pitao. Hteo sam samo da igram, a nisam dobio priliku. Zato sam letos uzeo ispisnicu, smatrajući da za mene u Partizanu nema perspektive".

Nema veze, dobićeš novu priliku da dokažeš Dušku Vujoševiću šta znaš, u reprezentaciji Crne Gore. Baš te briga, bar se dobro poznaješ sa selektorom!

"Ako dobijem poziv, rado ću da se odazovem, jer bih voleo da igram za nacionalni tim".

Sa Zvezdom si potpisao na tri godine, prvu sezonu si dobro iskoristio, svi te hvale.

"Uvek se trudim, šta god da radim. Očekivao sam da će rad dati rezultate. Kad ne treniraš dobro, bolje ti je da ne izlaziš na teren, pokidaće te..."

Čuo sam bar trojicu trenera kako pričaju bajke o tebi. Kažu da si kao mašina, gineš za svaku loptu i na treningu, ne deliš tekme na velike i male?

"Eto, valjda sam to i zaslužio. Lepo je kad čuješ da te hvale" (smeh)

Ide plej-of, bićete verovatno četvrti. Posle milion problema ove sezone, izgleda da su svi od vas digli ruke?

"Nama je najbitnije da obezbedimo plasman u Jadransku ligu sledeće sezone, jer smo izlaz u ULEB kup već overili. Treba da završimo posao na pravi način i uđemo u plej-of, pa ćemo da vidimo... Borićemo se, pa dokle stignemo. Borićemo se za grb koji nosimo na grudima, za tu petokraku. Eto, Tito je davno umro, red je da i njega indirektno pomenemo".

Ako sve bude prema očekivanjima, u polufinalu plej-ofa ćemo gledati derbi.

"To je i najbolje za nas, jer su nam veće šanse da dobijemo Partizan dva, nego tri puta".

Kako uopšte misliš da možete da ih pobedite, svi već vide njihovu šetnju do nove titule?

"Svesni smo da je Partizan apsolutni favorit. Biće teško jer su crno-beli mnogo jaki, uigrani, kostur tima igra zajedno par godna, a imaju Pekovića kog niko ne može da čuva. Ali nisam ti sad rekao da ćemo zbog svega toga da se predamo. Nema šanse!"

Šta je Partizanova najveća snaga i prednost?

"Dule je njihova najveća snaga... On je formirao ekipu u kojoj svako zna gde mu je mesto i šta treba da radi".

Čitao sam pre par godina intervju sa tvojim starijim bratom Bojanom, koji je sada u grčkom Marusiju. Pisalo je da u porodici Bakić, kad god ste igrali jedan protiv drugog, nisu znali šta da rade i za koga da navijaju. Jel to tačno?

"Nemam pojma, nisam tad bio kod kuće... Tako nekako".

Bojan i ti ste igrali jedan protiv drugog više puta.

"Da, kad je on bio u Hemofarmu, a ja u Partizanu, igrali smo dva finala i svako je dobio po jedno. Pa i sada, on je ove sezone igrao za Budućnost, ja za Zvezdu. Da znaš da su nam ti dueli jako neobični".

Pričate nešto na terenu?

"Kako kad... Uglavnom se čujemo dan pre utakmice".

A nema onoga da za vreme tekme ćaskate u fazonu "jel' ti mama poslala sarmu"?

"Da, da... (smeh) Sarmu ili pasulj, onaj vojnički, jesi dobro jeo".

Znam i Bojana, miran dečko za razliku od tebe.

"On je fini i povučen, ima neki svoj svet i uživa u njemu, a ja sam nemiran. U meni je đavo i ne da mi mira..."

Kako se to manifestuje?

"Pa, valjda vidiš, na terenu. Moram bes da iskalim na protivnicima, da ne bi ponovo upadao u one pubertetske faze. Kad sam bio klinac, bio sam piroman, i to težak slučaj. Voleo sam da se igram sa šibicama, čudo jedno... Čak sam u vikendici koju smo tada imali zapalio poljski WC i ceo je izgoreo. Ćale je tad poludeo... Dobio sam čašicu razgovora i ozbiljnu opomenu".

Čuo sam da je Bojanu, dok je bio u Hemofarmu, bilo toliko dosadno u Vršcu da je gajio zečeve i patke?

"Ma da, otvorio je mali ZOO vrt u stanu... Imao je par zečeva, a posle se prebacio na pse. Obožava životinje".

Stariji je tri godine, da li ste se šibali kad ste bili klinci?

"Tri i po. Jesmo, svađali smo se na basketu, igrali jedan na jedan. Uglavnom me je dobijao jer sam mlađi, a on je uvek bio mnogo zreliji fizički".

Jeste li se potukli nekad?

"Normalno! Ne volim da gubim, a ne voli ni on".

Imaš li neku želju, da ti ispunimo?

"Imam ih mnogo, čekaj da razmislim".

Mislio sam na muzičku, da ti otpevamo nešto.

"Može! 'Nedostaješ mi ti', od Olivera Dragojevića".

Jao, pa ti si neki emotivan Crnogorac?

"Da, jedan od retkih... I mi Crnogorci imamo emociju"

(MONDO, www.mtsmondo.com)