NBA: "Sitnica" u kojoj Džordan nije najbolji

To je NBA indeks uspešnosti u finalnim serijama plej-ofa.

"Leteći Majkl" nije prvi na listi, ali ga zato ima četiri puta među prvih deset, od kada Amerikanci računaju PER (player efficiency rating), odnosno po našem - indeks uspešnosti.

Ipak, ESPN nije se vodio samo statistikom, već je u kreiranje "Top 50" liste ubacio i faktor subjektivnosti svojih košarkaških analitičara.

U ovom miksu, najdominantniji nastup u finalu, od 1977. godine, zabeležio je Dvejn Vejd, koji je na gotovo neverovatan način vodio Majami do prve i jedine titule prvaka 2006. godine.

Četvrti pik sa Drafta 2003, biran iza Džejmsa, Miličića i Entonija, beležio je neverovatnih 34,7 poena po meču, 7,8 skokova, 3,8 asistencija, uz procenat šuta iz igre od 46,8 odsto. Sve to proizvelo je PER od 33,8, što je najveći indeks uspešnosti na listi 50 najboljih.

Majami je pre dve godine pobedio Dalas 4:2 u finalnoj seriji, a glavni akteri bili su Vejd i O`Nil. Ko se ne seća, Danas je vodio sa 2:0!

A, onda se igrala treća utakmica i Dalas je vodio sa 13 poena razlike u poslednjoj četvrtini. Pravo niotkud pojavio se Vejd, koji je postigao 12 poena u poslednjih šest i po minuta i odveo meč u produžetak. Sve do kraja te serije bila je igra mačke i miša, Majami je dobio četiri meča zaredom.

Zanimljivo, Majami je sa povređenim Vejdom i trejdovanim O`Nilom bio najgori tim lige.

Na drugom mestu je Majkl Džordan, a biće ga još u ovom tekstu. U svom poslednjem pohodu na titulu, šestu sa Čikago Bulsima 1998. godine, verovatno najbolji košarkaš svih vremena.

Zašto baš ova godina, kada je svako Džordanovo finale bilo priča za sebe? Juta Džez je u toj seriji imala prednost domaćeg terena, tako da su Bulsima bile potrebne pobede u Solt Lejk Sitiju.

Igralo se, kao i danas, po sistemu 2-3-2. Džordan je doneo pobedu Čikagu u drugom meču (93:88), kada je postigao 37 poena.

U tri meča u "Junajted Centru" u Čikagu, Karl Meloun i Džon Stokton ukrali su jednu pobedu, tako da se serija vratila u Solt Lejk Siti, pri vođstvu Čikaga od 3:2.

U meču Broj 6, Džordan je imao povređenog Skotija Pipena i priliku da pokaže zbog čega se do danas nije pojavio bolji od njega: postigao je 45 poena, uključujući odlučujuću ukradenu loptu Karl Melounu i koš u poslednjem napadu (kada je zaludeo Rasela).

Iako je to meč, koji je obeležio kompletnu seriju, "Em-Džej" je bio neverovatan tokom cele serije: 33,5 poena, 4,0 skoka 2,3 asistencije za indeks 30,8.

ČUVENA "GRIP UTAKMICA"

Treće mesto pripada Timu Dankanu, krilnom centru San Antonija, ali ne nastupima u prošlogodišnjem finalu, u kojem je počišćen Klivlend, već u finalnoj seriji 2003. godine, kada je počišćen Nju Džersi.

Dankan je u jednoj od najnezanimljivijih serija ikada bio najveći krivac za to: 24,2 poena, 17 skokova, 5,3 asistencija, 5,3 blokada po meču, za indeks 32,0 što je drugo najbolje ostvarenje od kada je ovaj način računanja statistike uveden.

Još jedan podatak govori u prilog krilnog centra Sparsa. U odlučujućoj utakmici, njegov direktan rival u timu Netsa, Kenjon Martin šutirao je iz igre 3/23!

Četvrto mesto i opet Majkl Džordan, godina 1997. A, sve zbog Grip utakmice.

Bilo je 2:2 kada su Bulsi stigli na peti meč u Solt Lejk. Džordan je imao temperaturu 39 i bilo je pitanje da li će uopšte igrati. Naravno, igrao je - i to kako.

Dok se borio da potpuno ne dehidrira, Džordan je predvodio svoj tim u jednom od najvećih "kam-bekova" u istoriji finala. Postigao je 38 poena, uključujući pobednički šut za dva, za konačnih 90:88.

Posle toga, nije imao snage da se raduje.

Konkretno, Džordan je svojim šutevima presudio prvi i peti meč serije, a u šestom, odlučujućem, čekao je da bude udvojen u poslednjem napadu, kada je pronašao Stiva Kera.

Ovaj je pogodio i Čikago je osvojio titulu. Džordan je beležio prosečno 32,3 poena, sedam skokova i šest asistencija, za PER 29,5.

OLAJDŽUVON VS JUING

Peto mesto pripada Hakimu Olajdžovanu, boljem u sudaru titana finalne serije 1994. godine. Hjuston je igrao protiv Njujorka, a Olajdžuvon protiv Juinga.

Hjuston je pobedio sa 4:3, a Olajdžovun je izblokirao Džona Starksa u šestoj utakmici kada je spasio svoj tim poraza, a potom u sedmoj odlučujućoj, kada je bio udvojen, pronašao je Vernona Maksvela, koji je pogodio trojku za pobedu i titulu.

Olajdžovun je beležio prosečno 26,9 poena, 9,1 skok, 3,9 blokada i 3,6 asistencija, za PER 27,1.

Taj podatak dobija na snazi jer je Olajdžuvon sedam puta igrao protiv Patrika Juinga i sedam puta bio bolji u svim segmentima.

Šesto mesto pripada Medžiku Džonsonu (L. A. Lejkers 1987), sedmo Majklu Džordanu (Čikago, 1991), osmo i deveto Šakilu O Nilu (Lejkers, 2000, 2002), a deseto opet Džordanu (Čikago, 1992).

Kada su u pitanju najgori nastupi velikih zvezda u finalnim serijama, u "Top 10" svoje mesto našli su Kobi Brajant (poraz od Detroita 4:1 u finalu 2004, PER 14,2) i Lebron Džejms (poraz od San Antonija 4:0 u finalu 2007, PER 14,3).

(MONDO)