...nažalost. Aleksandar Đorđević do utorka popodne mora da donese tešku odluku i saopšti konačan sastav reprezentacije za FIBA Svetski kup.
Dobar deo tih nagađanja pao je u vodu odstranjivanjem Vladimira Micova, jer je sada ostao samo jedan prekobrojan igrač, pri čemu budući "svingmen" Galatasaraja nije trebalo da bude nijedan od dvojice koji će ostati kod kuće!
Konačnu odluku Aleksandar Đorđević će saopštiti i obrazložiti u utorak popodne, za kada je zakazan njegov poslednji zvanični susret sa novinarima pre polaska za Granadu.
Šta god da uradi, reprezentacija će posle incidenta na meču protiv Novog Zelanda ostati neizbalansirana - sa manjkom igrača na spoljnim pozicijama i viškom unutra.
PLEJMEJKERI I BEKOVI: Miloš Teodosić, Stefan Marković, Stefan Jović, Bogdan Bogdanović.
Ova četvorka svakako bi se našla u timu - Teodosić, Marković i Bogdanović neupitnim kvalitetom, a Jović zahvaljujući dobrom radu na pripremama, kao i povredama Nedovića i Micića.
Micov je trebalo da bude peti, da pokriva pozicije "dva" i "tri", ali je eliminisan zbog ipak nedovoljno rasvetljene svađe sa selektorom u nedelju. Svađe koja se desila u veoma lošem momentu, kada više nema ni vremena ni prostora za naknadni poziv, recimo, Tepiću ili Pauniću.
KRILA: Nemanja Bjelica, Nikola Kalinić, Marko Simonović.
S obzirom na manjak bekova, bilo bi logično da i ova trojica igrača budu u avionu za Pirinejsko poluostrvo. Opet, da li postoji situacija u kojoj bi se Kalinić ili Simonović dobro snašli kao bekovi-šuteri? I da li su ikada igrali tu poziciju? Odgovor je - ne.
Simonović je potencijalno dragocen zbog sposobnosti da serijom trojki okrene utakmicu na našu "vodenicu", kao u mečevima protiv Hrvatske i Francuske, dok je Kalinić igrač ogromne energije i jedan od boljih defanzivaca u reprezentaciji koja je u poslednje vreme ispoljila dosta mana na tom polju.
Bjelica je siguran (nije ključno za njegov status, ali pomenimo da može da odigra i "četvorku"), dok za preostalu dvojicu ne možemo da stavimo "ruku u vatru", ali uzevši u obzir sve navedeno, bilo bi iznenađenje ako izostanu.
KRILNI CENTRI I CENTRI: Luka Mitrović, Stefan Birčević, Vladimir Štimac, Nenad Krstić, Miroslav Raduljica, Raško Katić.
O Krstiću i Raduljici ne treba trošiti reči, mada kapiten još traži formu posle dužeg perioda u kome je morao da dozira treninge zbog povrede kolena. Igrača koji neće otići na SP objektivno treba tražiti među preostalom četvoricom visokih.
Mitrović je veliki potencijal, međutim, njegova minutaža na kontrolnim utakmicama pokazuje da selektor nije uveren u njegovu spremnost da "sada i odmah" odgovori izazovima Svetskog prvenstva. Birčević je krilni centar prilično jasnih limita, kome ide u prilog to što jedini od centara, kao šuterska pretnja, može da "raširi" protivničku odbranu.
U idealnom svetu bismo tu imali Ercega ili makar Savanovića, ali...
Štimac je na turnirima u Trstu, Pou i Beogradu igrao promenljivo, ali je energičnom partijom i učinkom protiv Novog Zelanda uradio sve da zasluži mesto. Posebno što je kao "četvorka" ostvario odličnu saradnju sa Raduljicom, čije dodavačko umeće predstavlja jedno od otkrovenja pripremnog perioda.
Valjda najstariji debitant u istoriji nacionalnog tima, Katić sa 33 i po godine sigurno nije perspektiva srpske košarke, ali i za njegov odlazak u Španiju ima argumenata. Kako u ponašanju i pristupu (odazvao se naknadnom pozivu), tako i zbog nedoumica oko spremnosti Krstića, posebno u žestokom ritmu grupne faze - pet utakmica za šest dana.
"Sale Nacionale" izjavio je da bi najradije poveo "svih 14, odnosno svih 13", ali jednom igraču će morati da se zahvali. Odbrojavanje počinje..