Srpski košarkaš, mirna ruka sekund pre kraja, po završetku utakmice nije mogao da veruje šta se dogodilo njemu i njegovom timu. U nedelju će se boriti za zlato sa selekcijom SAD.
Sekund je ostao do kraja. Na semaforu je pisalo 88:85, za Srbiju...
Marko Simonović je stao na liniju slobodnih bacanja i morao je da ubaci jednu loptu kroz koš kako bi definitivno obezbedio pobedu "orlova" i plasman u finale.
Nije ubacio jednu, obe su prošle kroz obruč. Slavlje, veliko slavlje moglo je da počne!
"Uštinite me!", bile su njegove prve reči kada je izašao pred novinare po završetku utakmice sa "trikolorima".
"Ljudi, ovo je stvarno fenomenalan osećaj. Ne znam, samo što ne počnem da plačem pred vama".
Pa, kada je mogao selektor...
"Presrećan sam i drago mi je zbog cele ekipe, cele zemlje. Idemo da igramo finale, videćemo kako ce biti..."
Celu utakmicu je presedeo na klupi i sigurno mu je bilo teže nego saigračima koji su pre toga osetili parket. Ali, kada je dobio priliku, ruka mu nije zadrhtala. Bio je "hladan kao špricer".
"Samo sam hteo da dobijemo. Menjao bih sve koševe u karijeri za ta dva slobodna bacanja. Da uđemo u finale i uzmemo medalju".
Kako je bilo gledati sa klupe?
"Za infarkt. Počeli smo sjajno, fenomenalno u obe faze, ali smo osećali da nije gotovo i da će oni biti mnogo agresivniji u trećoj četvrtini. Oni su to i pokazali, jer imaju karakter i sjajni su momci. Polako nam se istopila prednost, ali na kraju smo i mi pokazali snagu i mnogo jak karakter".
Sledeći su Amerikanci...
"Dobro ste rekli, oni su sledeći, ha-ha-ha... Šalim se, to je ipak 'Drim tim', izaći ćemo na teren rasterećeni, da odigramo punom snagom, pa kako bude. Medalja je svakako tu i to je prava stvar".