"Zašto ne pričamo na srpskom?!"

/Od izveštača MONDA iz Berlina/

Džedi Osman jako mlad postaje jako važna "karika" turske reprezentacije. Tek mu je 20, ali njegov datum rođenja odavno ne može da nagovesti koliko je važan Erginu Atamanu, kao i Dušanu Ivkoviću, koji ga brusi u Efesu.

Turski mediji odavno su mu namenili status zvezde. Objektivi kamera su često usmereni ka njemu tokom otvorenog dela treninga i jako je teško dobiti njegovu izjavu u miks zoni. Tako je bilo i posle utakmice protiv Nemačke, u kojoj je desetak minuta pričao sa Turcima, dok je pored Srba prošao uz obećanje "Vratiću se, vratiću se".

Veče ranije, u tišini dvorane, ipak mu se moglo prići. Među poslednjima je napuštao trening posle rada na taktici sa Sinanom Gulerom, Ersanom Iljasovom i saigračima. Na putu ka svlačionici, momak rođen u Ohridu zastao je i pristao da govori za MONDO.

"OK, ajde, no problem", rekao je i zbunjeno pogledavši akreditaciju razjasnio da je spreman da "Kako ti je onda najlakše, na engleskom?", bio je pokušaj da otklonimo nelagodu iz razgovora.

"OK, super", odgovorio je, pa počeo: "Da pričam o utakmici? Nije problem. Utakmica sa Srbijom (sreda, 14.30) biće jako važan meč za nas i mislim da smo spremni, mada nam je meč sa Nemačkom važniji jer u njemu možemo da na neki način obezbedimo bar treće mesto. Ono bi nam otvorilo put ka završnici".

Što je najavio - to se i dogodilo.

Srpske igrače jako dobro zna, Dušan Ivković mu je trener i "orlovi" mu nisu nepoznanica.

"Naravno da poznajem jako dobro sve. Imaju jako talentovan i dobar tim, sa vrlo mladim igračima, odličnom energijom i igraju dobru košarku. Što se tiče Efesa, u kontaktu sam sa saigračima, ne sa trenerom, ali pratim pripreme u Sloveniji i mislim da ćemo i ove sezone biti zaista dobri".

Dotakavši se Srbije, govorio nam je i o svojoj vezi sa našim regionom. Tu je razgovor postao interesantniji.

Da li pamtiš Sarajevo?

"Da, naravno. Majka mi je iz Srbije i živeli smo u Sarajevu devet godina".

Pa, da li onda i dalje pričaš srpski?

"Da, majka mi je iz Srbije".

Ali zašto ne govoriš sa nama na srpskom?

"Pa, mislio sam da sam rekao na početku da mi nije problem i da znam", dečački se pravdao na srpskom, uz širok osmeh.

Potom je, na srpskom sa jako malo akcenta i nesigurnosti, Osman kratko prepričao svoj razvojni put.

"Otac mi je iz Makedonije, ja sam rođen u Makedoniji, a mama je iz Novog Pazara. Živeli smo devet godina u Sarajevu, u Bosni, posle smo otišli za Tursku. Počeo sam karijeru u Rinu, pa sam posle prešao u Bosnu... Super je bilo igrati za Bosnu, ali sad se srušila Skenderija i vidim da nije dobro. Baš mi je žao", dodao je Džedi, pre nego što su ga "pojurili" članovi stručnog štaba.

Osman nije jedini koji će u sredu popodne znati među Turcima šta međusobno pričaju igrači Srbije, jer se našim jezikom služi i nekadašnji igrač Partizana, Semih Erden. Međutim, on nije bio raspoložen za razgovor.

"Sutra, sutra", smejao se, odlažući razgovor za sredu. A, u sredu...