Reč po reč sa bekom reprezentacije Srbije i Fenerbahčea, koji je u 2016. osvojio olimpijsko srebro sa "orlovima" i igrao svoje prvo finale Evrolige.
Iz ugla Bogdana Bogdanovića (24) se 2016. godina, na profesionalnom planu, može podeliti u tri poglavlja - Fenerbahče, reprezentacija, povreda.
Sa klubom je posle produžetka izgubio od CSKA u finalu Evrolige, pa osvojio prvu titulu prvaka Turske, dok je sa nacionalnim timom Srbije prvo izborio plasman na Olimpijske igre, a onda i u Riju dogurao do finala i osvojio srebrnu medalju.
Tek što je počela nova klupska sezona, u meču protiv Barselone 26. oktobra, prilikom prodora je zgazio nekadašnjeg saigrača Lea Vestermana i izvrnuo skočni zglob. Očekivalo se da pauza traje dve-tri nedelje, ali od poslednjeg Bogdanovog nastupa prošlo je više od dva meseca...
Fenerbahče je bez tebe odigrao 12 kola Evrolige, što je blizu 50 odsto mečeva u osnovnoj fazi takmičenja. Kako je tekao oporavak i kada te možemo opet očekivati na terenu?
"U početku i nije izgledalo toliko loše. Nisam očekivao da će da traje ovoliko dugo, ali eto, desilo se to što se desilo i idem dalje. Možda mi je u neku ruku prijao odmor, ali mi je i krivo što sam propustio ovaj broj utakmica. Kako stvari stoje, zaigraću početkom 2017. godine", izjavio je Bogdanović u novogodišnjem intervjuu za MONDO.
Kako ti sa strane deluju igre Fenera ove sezone? Činjenica je da niste ubedljivi kao pre godinu dana.
"Igramo dosta promenljivo, što pokazuju i rezultati. Nikako da uđemo u seriju dobro odigranih utakmica, ali verujem da ćemo u drugom delu sezone pokazati kakav smo tim i zaigrati kako se očekuje od nas".
Kakav ti je utisak o novoj Evroligi? Da li su evropski klubovi spremni da igraju dve evroligaške utakmice u razmaku od 48 sati?
"Za sve treba da prođe određeni period adaptacije, tako isto mislim i za Evroligu. Vremenom će se i treneri i igrači navići na ovaj sistem takmičenja. Ono što je sigurno jeste da je liga mnogo zanimljivija i da svako ima priliku da se nadmeće sa svakim, što je i poenta promene koja je napravljena".
U Feneru si za dve sezone nastupio na dva Fajnal fora. Ove sezone je domaćin Istanbul, pa da li to doživljavate kao posebnu priliku da iz trećeg pokušaja konačno osvojite trofej?
"Ne razmišljam puno unapred, a to što je organizacija u Istanbulu, ne znači da ćemo mi sigurno igrati Fajnal for, nego moramo za to da se dobro namučimo. Nije lako otići na Fajnal for".
Koliko si zadovoljan ostvarenim od dolaska u Fener, odnosno igračkim napretkom i razvojem? U čemu misliš da si postao bolji, a gde možda nisi napredovao koliko bi želeo?
"Uvek sam bio samokritičan i nikada nisam bio potpuno zadovoljan samim sobom. Uvek sam mislio da sam mogao više u tom trenutku, bilo posle dobre ili loše partije. Mislim da sam ovde mnogo napredovao u brzini, sa i bez lopte, kontroli lopte i čitanju 'pik end rola', a što se tiče želja, ne postoji stvar u kojoj mogu da kažem da sam na maksimumu, tako da bih želeo još da napredujem u svemu".
Kako bi opisao rad sa Željkom Obradovićem?
"Željko je jedinstven trener, koji uvek traži perfekciju. Zato je težak i zahtevan, ali to ga i čini najuspešnijim. Nas igrače to motiviše da napredujemo i radimo na sebi. Moram da pohvalim i Batu Zimonjića, sa kojim provodim mnogo vremena u sali na individualnim treninzima".
Koliko se razlikuje tvoj život, kao igrača Fenera, u odnosu na godine provedene u Partizanu?
"Pa, sve je mnogo drugačije, osim režima rada, jer ovo je ipak Partizanova škola ha-ha... Život je skroz drugačiji, ali sam se navikao, posle malih problema koje sam imao u prvoj godini. Uslovi su fenomenalni. Imamo sve što bi jedan sportista poželeo da ima, a nešto što je najzanimljivije u turskoj košarkaškoj kulturi je da vi ne morate da nosite bukvalno ništa na putovanje, osim jednog ranca u koji stavite elektroniku i ličnu higijenu".
U kojoj meri si se adaptirao na Istanbul i na Tursku, šta ti se sviđa, a šta ne? Da li se nešto promenilo u poslednjih godinu dana zbog terorističkih akcija?
"Istanbul je prelep grad. Žao mi je što nemamo više vremena da ga onako turistički obilazimo, ali iskoristimo često slobodne dane da odemo na neko novo mesto. Sviđaju mi se hrana i ugostiteljstvo, a ne sviđa mi se ogromna gužva. Grozno je to što se dešava u ovakvom prelepom gradu, ali čini mi se da se ništa nije vidno promenilo. Uz to smo mi na azijskoj strani Istanbula, tako da smo malo podaleko od tih užasnih događaja".
Šta su ti ciljevi do kraja ove sezone, osim osvajanja Evrolige, što si već izjavljivao?
"Da na kraju dođem kući i kažem sebi 'Bogdane, ovo je bilo bolje nego prošle godine, a lošije nego sledeće'. I tako redom, ha-ha-ha".
Iza tebe su OI u Riju i druga medalja sa Srbijom na najvećim takmičenjima. Kojih nekoliko stvari ili momenata od letos su ti ostali najdublje urezani?
"Uh... Iskreno, bilo je mnogo lepih momenata, od dana kada smo došli u Rio, pa sve do povratka u Beograd, pa i sledećih pet-šest dana. Ne mogu da izdvojim posebne momente, jer je sve to jedan celokupni doživljaj - od ulaska u olimpijsko selo, pa do povratka za Srbiju, ali jedno se sigurno neće ponoviti - kvar aviona u Dubaiju na 40 stepeni i slavlje i veselje sa odbojkašicama, košarkašicama i vaterpolistima, koje je trajalo otprilike tri sata. To je stvarno bio doživljaj i to nikada neću zaboraviti".
Kako igrač u glavi prebrodi stvari kao što je promašena trojka za produžetak protiv SAD? Koliko traje nekakav žal zbog toga?
"Bilo mi je jako teško posle utakmice, tu noć i dan posle... Kasnije su utakmice koje su dolazile preokupirale moje misli i fokus, tako da više nisam puno razmišljao o tome. Teže mi je palo što u finalu nisam mogao da pogodim zbog prevelike želje za dokazivanjem, ipak je to bila mnogo bitnija utakmica nego ta u grupi... Ali, meni to služi samo kao motivacija da još više radim na sebi".
Koliko si zadovoljan svojim igrama u najvažnijim mečevima? Ove godine si bio sjajan protiv Reala u četvrtfinalu Evrolige i protiv Hrvatske u Riju, a nisi se proslavio na Fajnal foru, osim produžetka protiv Laborala i u polufinalu i finalu OI (mada protiv Australije nije bilo ni potrebno da odigraš napad na najvišem nivou).
Kako možeš da postaneš još pouzdaniji, stabilniji i učinkovitiji?
"Nisam bio zadovoljan sobom na Fajnal foru Evrolige, a ni na OI generalno. Znam da sam mogao mnogo mnogo bolje, pre svega u finalnim utakmicama. Nemam vremena da razmišljam šta je bilo. Sam za sebe sam napravio analizu kada sam gledao utakmice i video sam u čemu sam grešio. Siguran sam da će biti još šansi, a ključevi boljih igara su trening, iskustvo i bolja mentalna priprema".
Sa Fenerom imaš ugovor do leta 2018. Ima li novosti vezanih za odlazak u NBA? Da li si u kontaktu sa Vladom Divcem i da li već zamišljaš sebe u dresu Sakramenta?
"Otom potom. Pričaćemo kada dođe vreme da se priča o tome. Nikada nisam razmišljao toliko unapred. Ispred mene je duga sezona sa Fenerom, u kojoj imam jasne ciljeve, a čujem se često i sa Divcem i sa Peđom (Stojakovićem)".
Može li eventualni transfer u NBA narednog leta da utiče na tvoje planove vezane za reprezentaciju i nastup na Eurobasketu?
"Stvarno nisam razmišljao o tome. Sada sam samo fokusiran na Fener i ono što se dešava ovde, da dam što veći doprinos na parketu. Tek kada dođe kraj sezone, moći ćemo da pričamo o individualnim planovima".
Ako odeš, želimo ti da to uradiš kao trostruki šampion - Turske, Evrolige i Evrope! Sve najbolje u 2017!
"I ja bih ovim putem svima poželeo srećne novogodišnje i Božićne praznike. Želim svima puno sreće i zdravlja, da imaju mnogo lepih i nezaboravnih trenutaka u 2017. Mojim malim fanovima, koji mi pišu na društvenim mrežama, poželeo bih još puno ostvarenih snova u nadolazećoj godini, jer znam da veruju u snove, baš kao i ja", rekao je na kraju Bogdan Bogdanović, momak koji je u karijeri već ostvario dosta toga, a tek ulazi u zrele igračke godine.