"Odmah se uključio", otkrio je Stefan Jović.
Leto 2017. pamtićemo po velikom uspehu reprezentacije Srbije na Eurobasketu, osvajanju srebra, kao i po ogromnim problemima sa povredama i prinudnim otkazima.
Posle niza odustajanja igrača iz zdravstvenih razloga, selektor Aleksandar Đorđević odveo je reprezentaciju u Istanbul i na Evropskom prvenstvu dobijao nove brige, iz istih razloga.
Branko Lazić završnicu turnira odgledao je u opremi, ali sa klupe, jer je već u prvoj utakmici doživeo povredu butnog mišića. Nažalost, u finalu mu se na spisku povređenih pridružio i Stefan Jović, koji je stisnuo zube, pokušao da zaigra protiv Slovenaca, ali nije uspeo.
U takvoj situaciji, "orlovi" su dočekali kraj finala sa deset raspoloživih igrača.
"Da smo Lazić i ja igrali, imali bismo mnogo agresivniju odbranu, što nam je bilo potrebno za takvu utakmicu. To, prosto, nismo imali, a ja jednostavno nisam mogao da odgovorim na fizičku igru Dragića, koji je NBA igrač. Generalno, zbog toga mi je jedino krivo i eto... Bilo bi verovatno drugačije da smo bili zdravi", sa žaljenjem je u ponedeljak rekao Stefan Jović u beogradskom hotelu "Kraun plaza".
Uz isticanje da je ponosan zbog osvajanja medalja i čestitke Slovencima na "besprekornom turniru", prvi plejmejker reprezentacije govorio je i o pripremi za poslednji meč, u kojoj je imao i podršku Novaka Đokovića.
"Taj moj doskok i korak na Kurbanovoj nozi... To se uvek dešava od umora. Bez obzira na sve što smo probali, to me je i sprečilo u finalu", kaže Jović.
"Novak Đoković uključio se odmah i hvala mu do neba. Ljudi iz Beograda koji su bili u kontaktu sa medicinskim timom su čak i došli u Istanbul da se priključe rehabilitaciji. Uzimao sam sve te stvari na svoju odgovornost, ali je ipak svakim minutom bilo sve gore i gore".
Jović je otkrio koji mu je bio najteži momenat finala:
"Kad sam izašao iz igre i kad mi je Sale pružio ruku i rekao: 'To je to za danas'. Bilo mi je veoma teško", otkriva plejmejker.
Drugi na spisku povređenih bio je Branko Lazić, borbeni bek o kome je Đorđević pričao i posle finala, žaleći što nije mogao da sa njim čuva srpski koš od Gorana Dragića.
"Bilo je izuzetno teško, s obzirom na to da sam poslednje tri utakmice presedeo na klupi...", rekao je Lazić.
"Desila se ta povreda i nisam mogao da nastavim takmičenje i da dam doprinos. Prosto, desilo se to. Bilo je stvarno teško gledati sa strane i osećati nemoć da si tu, a da ne možeš da uradiš ništa... Mogao sam bar mali doprinos da dam u toj finalnoj utakmici i možda bi to bilo dovoljno za zlato, ali dobro...", uz uzdah dodaje iskusni bek.
Lazić priznaje da medalja jeste i velika satisfakcija i potvrda uspešnog leta.
"Kao što su rekli i selektor i saigrači - ovo je uspeh, ako se uzme u obzir sve kroz šta smo prošli ovog leta, koliko nas je bilo na startu i koliko nas je ostalo. Nismo osvojili zlato, sigurno da ambicije i dalje rastu, da pokušamo to da izborimo na nekom sledećem takmičenju i da konačno dođemo do zlata. Presrećan sam što smo uzeli medalju, ali eto ostaje taj žal što nisam mogao da pomognem, ali generalno je utisak veliko iskustvo i značiće mi za dalje...", završio je Lazić.