Crvena zvezda je i dalje favorit za osvajanje preostala dva trofeja, ali ne kao što je bila pre debakla u Nišu.
Iako je Kup "specifično takmičenje", a u "večitom" derbiju "nema favorita", pobeda Partizana u finalu Kupa Radivoja Koraća svakako je iznenađenje.
Crno-beli su došli u Niš posle poraza u Ljubljani, kojim su dva kola pre kraja ABA lige izgubili sve šanse za plasman u plej-of, dok je Crvena zvezda deklasirala Armani i Zadar. Međutim, pokazalo se da je nekada bolje ući u meč (turnir, takmičenje) ranjen, nego previše siguran u sebe.
Tim Dušana Alimpijevića bio je na rubu eliminacije već u četvrtfinalu protiv Borca, kada su spasioci bili Nemanja Dangubić (trojka, ofanzivni skok, slobodno bacanje) i protivnički igrač koji je pri nerešenom rezultatu sedam sekundi pre kraja promašio dva bacanja.
Polufinale protiv FMP donelo je kvalitetniji nastup, prvenstveno na polju šuta, ali kada je u finalu trebalo potvrditi autoritet evroligaša i lidera ABA lige, crveno-beli su traljavo ušli u meč i posle Dangubićevog zakucavanja u četvrtom sekundu, ostali bez koša iz igre sve do trojke Ognjena Dobrića u 14. minutu!?
Partizan je pogodio nekoliko teških šuteva, ali je postigao i mnogo lakih poena, dok je protivniku iz promašaja u promašaj sve više ulazila "voda u uši".
Dvadeset poena prednosti u 13. minutu (31:11) u običnoj košarkaškoj utakmici ne znači da je bilo šta rešeno, ali u finalu Kupa, sa onako motivisanim i taktički pripremljenim Partizanom, Zvezda je za preokret morala da odigra savršeno drugo poluvreme.
Iako su imali malo raspoloženih igrača, crveno-beli su bili na loptu od izjednačenja, ali kako to najčešće biva, pobedio je tim koji je to više zaslužio pristupom i izvršavanjem zadataka tokom 40 minuta utakmice.
Za Partizan je ovaj Kup veliki kao kuća. To je prvi trofej unet u prostorije pod severnom tribinom stadiona u Humskoj ulici još od juna 2014. i prvi nakon rastanka sa Duškom Vujoševićem. Značiće mnogo za vraćanje vere kod navijača i za samopouzdanje ekipe, na čemu je mesecima unazad naporno radio pre svih kapiten Novica Veličković.
Partizan od prvog do 12. igrača nema kvalitet kao Zvezda, ali kada je kompletan, spreman i fanatično borben, pokazao je da je taj deficit moguće "ispeglati". Makar u jednoj utakmici.
Da sutra počne plej-of serija istih rivala, Zvezda bi opet bila favorit, jer u odnosu na prikazano u nedelju uveče ima više prostora za poboljšanja, ali početne pozicije definitivno ne bi bile udaljene kao posle dva derbija u ABA ligi, koja su crveno-beli dobili dvocifrenom razlikom.
Jednu stvar, ipak, ne bi trebalo izgubiti iz vida. Trofej u Kupu, kao i titula prvaka države, koja će doći na "dnevni red" tek u junu, važni su prvenstveno za prestiž i psihologiju, elan i građenje pobedničke kulture.
Takmičenje koje presudno utiče na sutrašnjicu klubova je ABA liga, čija završnica je na programu u drugoj polovini marta i prvoj polovini aprila.
Tu Zvezda za rivala neće imati Partizan, nego Mornar, Cedevitu i Budućnost.
Za još neiskusnog Alimpijevića i njegove igrače, najvažnije je kakve će pouke izvući iz niškog fijaska i kako će iskoristiti vreme do početka ABA plej-ofa. Treba vratiti u formu Ročestija i Bjelicu, ako je moguće oporaviti Antića, čije uvođenje protiv Partizana posle mesec dana pauze se Alimpijeviću vratilo kao bumerang.
Feldin je takođe ispao iz ritma u kome je bio pre povrede skočnog zgloba, a nejasno je šta se dešava sa Dobrićem, koji je od najubojitijeg šutera i junaka prethodnog derbija - odigranog pre samo tri nedelje - sveden na osam minuta u finalu Kupa.
U sportu je često aktuelno razmišljanje po kome ekipa i pojedinac vrede onoliko koliko je dobar njihov poslednji rezultat, ali za ozbiljnije svođenje računa ipak treba malo sačekati.
Sigurno je samo da je Partizanov trijumf ulio novu nadu Zvezdinim protivnicima u ABA ligi, a naravno i samim crno-belima, da mogu da povrate primat bar u okvirima Srbije.
Ali, gubitak trofeja može da bude koristan i za crveno-bele, jer su kiksirali tamo gde su posledice najmanje i gde dobijeni "šamar" svakako boli, ali će u slučaju pozitivnog ishoda u regionalnom, pa onda i domaćem prvenstvu, ostati arhiviran kao momentalna neprijatnost, uz napomenu "Ne može uvek sve da se osvoji".
Uostalom, Kup su ove zime uzela samo tri od 16 učesnika Evrolige.