As Milana govorio je o sebi i nekim detaljima iz karijere, koju je obeležio i sukob sa selektorom Đorđevićem.
Beopetrol, Crvena zvezda, OKK Beograd, Lavovi, Budućnost, Partizan, Budućnost, Panionios, Baskonija, Kantu, CSKA Moskva, Galatasaraj i Milano.
Sve za 17 godina bavljena košarkom profesionalno.
Vladimir Micov, 33-godišnji Beograđanin koji se navikao na selidbe iz tima u tim, pa grada u grad, a na kraju i iz države u državu, "usporio" je tempo u poslednjih pet-šest sezona pa se posle dve u Kantuu i CSKA, odnosno tri u Galati, od prošle nalazi u Milanu u dresu Armani Džinsa.
U intervjuu za list "Korijere dela Sera", ovaj košarkaški univerzalac nagovestio je da bi mogao da ostane u "Mediolanumu" i nakon što mu u julu istekne ugovor sa italijanskim evroligašem, u čijim redovima od letos nastupa i Nemanja Nedović.
"Imam ugovor do kraja sezone, videćemo šta dolazi posle. Došao je trenutak da razmišljam i tome gde ću i kako završiti karijeru. Milano može da mi pruži ono što želim, na meni je da uradim sve da klub pre toga ispuni sve ciljeve", rekao je Micov, svestan da od njegovih igara u najvećoj meri zavisi i kakvu će poziciju na tržištu igrača imati na kraju sezone.
Italijani su primetili da igra hladno, mirno, bez emocija i da se ne raduje preterano, čak ni posle najdramatičnijih pobeda.
"To je moj karakter", rekao je Micov.
"Nikada ne pokazujem emocije na terenu. Ne znam da li je to problem ili ne, ali znam da pokušavam saigračima da pomognem na drugi način".
Ipak…
"Kada pogledam snimke, naročito taj protiv Trenta, bude mi žao što nisam reagovao drugačije", rekao je sa osmehom i slegao ramenima.
Upitan da sebe opiše jednom rečju, Micov je odgovorio:
"Inteligentan".
Dejan Bodiroga i Saša Đorđević nisu legende samo srpske košarke, već i italijanske, a naročito Olimpije iz Milana za koju su igrali sa uspehom. Prvi je za Micova idol, drugi…
"Četiri godine sam celo leto provodio sa reprezentacijom i onda se dogodila ta utakmica sa Novim Zelandom tri dana pred odlazak na Svetsko prvenstvo. Kada sam izlazio iz igre, pozdravljao sam se sa igračima, a Đorđević je počeo da viče. Nisam odmah razumeo šta se dogodilo, delovalo je kao da nije bilo povoda za takvu reakciju", prisetio se Micov scene iz "Pionira", uoči puta u Španiju na Mundobasket.
Od srpskih košarkaša, za Olimpiju su nastupali još Milan Mačvan i Miroslav Raduljica.
Selektor "orlova" poslao ga je ranije u svlačionicu i Micov posle te 2014. nije više bio pozivan u nacionalni tim.
"Otpisao me je posle toga i više nisam postojao", zaključio je na kraju intervjua.
Posle dve sezone provedene na začelju Evrolige, Milano se ove konačno našao na pozicijama koje vode u plej-of, čemu su u velikoj meri doprineli Micov i Nedović, uz naravno Majka Džejmsa. Generalno, košarkašima Olimpije očigledno je prijao dolazak trenera Simonea Pjaniđanija u "Mediolanum", pa ove jeseni ne igraju sporednu ulogu u Evroligi u kojoj im je mesto zagarantovano desetogodišnjom "A" licencom.
Ona nekada nije bila potrebna Olimpiji da igra najjače evropsko takmičenje, jer se radi o trostrukom prvaku Evrope i klubu sa 28 titula prvaka Italije. Pored Bodiroge i Đorđevića, boje Milana branili su Dino Menegin, Bob Mekadu, Džon Đaneli, Majk D'Antoni, Majk Braun, Franko i Dino Boseli, Rikardo Pitis, Antonelo Riva, Deril Dokins, Ugo Skonokini, Gregor Fućka, Ferdinando Đentile, Rolando Blekmen, Marko Moderante, Jorgos Sigalas, Danilo Galinari…