Ideja je bila: duga klupa, velika energija, ne zavisi se ni od koga, a svi su važni. Partizan to ima.
Odličnu utakmicu jePartizan odigrao protiv Darušafake, u ambijentu "kao nekad", istakavši atribute koje ga krase ove sezone: dobra timska odbrana, stalna borba i to što igra kao tim, ne zaviseći ni od jednog pojedinca.
Partizan je najbolji defanzivni tim u Evrokupu, dok je u ABA ligi samo Budućnost primila 13 poena manje od njega, ali uz utakmicu manje. Ali, brojke nisu bitne, bitno je ono što su crno-beli pokazali u sredu uveče: u najbitnijoj utakmici, pod velikim, ogromnim pritiskom, ponovo su bili tim.
Partizan je najbolji defanzivni tim u Evrokupu, dok je u ABA ligi samo Budućnost primila 13 poena manje od njega, ali uz utakmicu manje. Ali, brojke nisu bitne, bitno je ono što su crno-beli pokazali u sredu uveče: u najbitnijoj utakmici, pod velikim, ogromnim pritiskom, ponovo su bili tim.
Nije, naravno, bilo sve savršeno, imao je Partizan svoje "žute minute", lošu treću četvrtinu i potpuno opuštanje u finišu utakmice, ali ništa od toga nije bilo važno na kraju, jer je ekipa konačno ispunila nešto za šta je posle utakmice i Andrea Trinkijeri nekarakteristično morao da prizna da mu je to bio cilj: da se ne zavisi ni od koga.
"Izabrali smo sistem: duga rotacija, velika energija, da ni od koga ne zavisimo, a svi su važni", sažeo je Trinkijeri svoju filozofiju.
Italijanski stručnjak često lakonski odgovara na pitanja novinara, šalama ili nekad pokušajima šala, često koristi fraze, izbegava odgovore ili ne želi da se upušta u otkrivanje stvari, ali posle "rovovske" borbe i sjajne pobede u sjajnom ambijentu, morao je da prizna da je ovakav Partizan bio njegov cilj.
"Prvo moraš da imaš jasne ciljeve: vratiti Partizan da bude ozbiljan klub, da igra ozbiljnu košarku na terenu, da je dres važniji od imena na dresu. Ja svaki dan znam šta znači biti trener ovog kluba, a i svakog dana naučim kakva je odgovornost biti trener ovog kluba. To mi je bio cilj", objašnjava Trinkijeri.
Usledila je elaboracija.
"E, onda da bi došao do cilja, treba ti filozofija, a ona se radi sa različitim parametrom, tipa koje igrače možeš dovesti. Kad napraviš roster, onda možeš da odlučiš kako da igraš. Igrati, živeti, misliti kao tim. Izabrali smo sistem duga rotacija, velika energija, da ni od koga ne zavisimo, a svi su važni. Sve ekipe su u velikim problemima sa povredama. Najteže je kad se igrač povredi. Mi igramo timski, peglamo u odbrani, hoćemo da imamo visok ritam", objasnio je trener.
To što smo ove sezone videli nekoliko briljantnih izdanja Partizana (Virtus, Trento) u drugom delu sezone svakako ohrabruje, ali ne može niko da bude sada miran i zadovoljan.
"Ako me pitate da li sam zadovoljan, neću nikad biti zadovoljan. Meni treba da napad bude bolji, da dignemo intenzitet i vratimo Partizan gde treba", poručuje Trinkijeri.
I još nešto.
Publika je i večeras bila sjajna. Pre oko tri i po godine, čuvena Partizanova košarkaška atmosfera bila je uništena kada su organizovani navijači tukli prave navijače zbog "neslaganja" oko toga kome treba da se daje minut ćutanja, da bi ubrzo posle toga zavladala kakofonija frakcija u hali.
Sada frakcija više nema i opet glavnu reč vode - pravi navijači. Možda i jedini sportski kolektiv u Srbiji u kome, kad nema frakcija da se "takmiče", organizovani navijači prate prave navijače u ritmu utakmice u sportu koji jako dobro poznaju (što je i sam od sebe primetio trener Darušafake Seldžuk Ernak), i po tome je KK Partizan jedinstven u zemlji.
Mnogo je razloga za zadovoljstvo i optimizam navijača Partizana, kako "običnih", tako i stručnjaka, ali, naravno, treba ponavljati: ovakav nastup, bez povređenog Redinga i Rašona Tomasa, sa Radetom Zagorcem u ofanzivnom "kanalu", sa (blaže) povređenim Markusom Pejdžom, može i treba da raduje navijače Partizana, ali tek je januar. NIŠTA JOŠ NIJE OSVOJENO.
Sada slede tri velike utakmice, Crvena zvezda u gostima, Virtus u gostima, Budućnost kod kuće. Partizan u njima može da "potvrdi" prva mesta i u ABA i u Top 16 grupi Evrokupa, ali i ne mora.
No, niko nikad ne prašta poraze u derbiju, a i vrlo brzo sledi borba za prvi trofej sezone.
Jasno je da je ovo, otprilike, Partizan kakav je trener želeo da ima, sada sledi period u kome treba da se pokaže i da pokaže kako to radi kada su ulog trofeji i finala.
"Izabrali smo sistem: duga rotacija, velika energija, da ni od koga ne zavisimo, a svi su važni", sažeo je Trinkijeri svoju filozofiju.
Italijanski stručnjak često lakonski odgovara na pitanja novinara, šalama ili nekad pokušajima šala, često koristi fraze, izbegava odgovore ili ne želi da se upušta u otkrivanje stvari, ali posle "rovovske" borbe i sjajne pobede u sjajnom ambijentu, morao je da prizna da je ovakav Partizan bio njegov cilj.
"Prvo moraš da imaš jasne ciljeve: vratiti Partizan da bude ozbiljan klub, da igra ozbiljnu košarku na terenu, da je dres važniji od imena na dresu. Ja svaki dan znam šta znači biti trener ovog kluba, a i svakog dana naučim kakva je odgovornost biti trener ovog kluba. To mi je bio cilj", objašnjava Trinkijeri.
Usledila je elaboracija.
"E, onda da bi došao do cilja, treba ti filozofija, a ona se radi sa različitim parametrom, tipa koje igrače možeš dovesti. Kad napraviš roster, onda možeš da odlučiš kako da igraš. Igrati, živeti, misliti kao tim. Izabrali smo sistem duga rotacija, velika energija, da ni od koga ne zavisimo, a svi su važni. Sve ekipe su u velikim problemima sa povredama. Najteže je kad se igrač povredi. Mi igramo timski, peglamo u odbrani, hoćemo da imamo visok ritam", objasnio je trener.
To što smo ove sezone videli nekoliko briljantnih izdanja Partizana (Virtus, Trento) u drugom delu sezone svakako ohrabruje, ali ne može niko da bude sada miran i zadovoljan.
"Ako me pitate da li sam zadovoljan, neću nikad biti zadovoljan. Meni treba da napad bude bolji, da dignemo intenzitet i vratimo Partizan gde treba", poručuje Trinkijeri.
I još nešto.
Publika je i večeras bila sjajna. Pre oko tri i po godine, čuvena Partizanova košarkaška atmosfera bila je uništena kada su organizovani navijači tukli prave navijače zbog "neslaganja" oko toga kome treba da se daje minut ćutanja, da bi ubrzo posle toga zavladala kakofonija frakcija u hali.
Sada frakcija više nema i opet glavnu reč vode - pravi navijači. Možda i jedini sportski kolektiv u Srbiji u kome, kad nema frakcija da se "takmiče", organizovani navijači prate prave navijače u ritmu utakmice u sportu koji jako dobro poznaju (što je i sam od sebe primetio trener Darušafake Seldžuk Ernak), i po tome je KK Partizan jedinstven u zemlji.
Mnogo je razloga za zadovoljstvo i optimizam navijača Partizana, kako "običnih", tako i stručnjaka, ali, naravno, treba ponavljati: ovakav nastup, bez povređenog Redinga i Rašona Tomasa, sa Radetom Zagorcem u ofanzivnom "kanalu", sa (blaže) povređenim Markusom Pejdžom, može i treba da raduje navijače Partizana, ali tek je januar. NIŠTA JOŠ NIJE OSVOJENO.
Sada slede tri velike utakmice, Crvena zvezda u gostima, Virtus u gostima, Budućnost kod kuće. Partizan u njima može da "potvrdi" prva mesta i u ABA i u Top 16 grupi Evrokupa, ali i ne mora.
No, niko nikad ne prašta poraze u derbiju, a i vrlo brzo sledi borba za prvi trofej sezone.
Jasno je da je ovo, otprilike, Partizan kakav je trener želeo da ima, sada sledi period u kome treba da se pokaže i da pokaže kako to radi kada su ulog trofeji i finala.