Marin Čilić postao je drugi Hrvat, osvajač gren slema i to tek nakon početka saradnje sa pionirom, Goranom Ivaniševićem, nakon što je četiri meseca surovo radio na sebi okajavajući grehe zbog korišćenja nedozvoljenih supstanci.
"Fala k***u, Gorane!"
Tako je glasio kultni transparent na splitskoj Rivi, kada je u tom trenutku uveliko veteran Goran Ivanišević, 2001. godine, konačno osvojio Vimbldon iz ko zna kog pokušaja. "Zec" je to uradio kao vlasnik "vajld karda", pobedivši u finalu Patrika Raftera.
Mnogo godina kasnije, iako su u međuvremenu imali sjajne tenisere, Hrvati su dočekali da se raduju novoj gren slem tituli. Iako ju je, pobedom nad Keijem Nišikorijem u finalu US Opena, osvojio Marin Čilić, ona je opet nedvosmisleno vezana za Ivaniševića.
Čilićev tenis krenuo je uzlaznom putanjom od kada je angažovao Ivaniševića za trenera, toliko uzlaznom da je ove godine u Njujorku probio dve granice - ranije nije igrao ni polufinale gren slema, a onda je uzeo titulu.
Prethodne noći, kao 14. nosilac, Čilić je oduvao sa terena 10. nosioca Nišikorija. Bilo je rutinskih 6:3, 6:3, 6:3.
Hrvat, rođen u Hercegovini, do finala je stigao preko (2) Rodžera Federera, takođe u tri seta, pre toga preko (6) Tomaša Berdiha, isto u tri seta. Zapravo, najviše se mučio u četvrtom kolu kada je izbacio (26) Žila Simona, tek u petom setu. U 3. kolu mučio ga je i (18) Kevin Anderson, s kojim je igrao četiri. Na startu turnira, Čilić je izbacivao kvalifikanta Ilju Marčenka u tri seta i Markosa Bagdatisa, koji mu je predao meč početkom drugog.
Koliki su presedan u novijoj istoriji tenisa napravili Čilić i Nišikori?
Oni su pobedama nad (1) Novakom Đokovićem i Federerom u polufinalu, zakazali PRVO gren slem finale od 2005. godine i Australijan Opena u kojem nije bilo ili Federera ili Rafaela Nadala ili Đokovića. U istom periodu, odnosno od pobede Marata Safina u Melburnu 2005, samo su Endi Marej (2), Stanislas Vavrinka i Huan Martin Del Potro, uspevali da osvoje gren slem turnir, a da nisu gore pomenuta trojka.
Čilić je od početka meča, sigurnim servisima, unervozio i razoružao Nišikorija, koji je delovao neverovatno smireno i koncentrisano u mečevima sa Đokovićem i pre toga (3) Vavrinkom i (5) Milošem Raonićem. Kako je duel tekao, tako je Čilić bivao sve sigurniji, a Nišikorije sve uvereniji da nije sposoban za preokret.
Servirajući za titulu, Čilić je ispalio dva razorna servisa koja nisu mogla da budu vraćena, a onda poslao bekhend dijagonalu za trofej i veliku radost u svom boksu. On je prvi pobednik US Opena koji ne dolazi iz Top 10 grupe igrača još od kada je Pit Sampras uzeo titulu 2002. godine kao 17. nosilac.
Čilić je do titule stigao samo godinu dana nakon što je propustio US Open zbog četvoromesečne suspenzije koju mu je izrekao ITF, a sve zbog korišćenja zabranjenih supstanci, za koje je tvrdio da ih je uneo slučajno. Tokom tog perioda, kaže, fokusirao se više nego ikada na svoju igru i u tome mu je najviše pomogao Ivanišević.
"Bio je to težak period, ali takođe dobar period za mene. Sazreo sam i radio od ujutru do uveče. Nisam, zapravo, sedeo i radio ništa. Zato mislim da mi je to pomoglo da se popravim i fizički i mentalno. Takođe, uspeo sam da unesem neke nove elemente u svoju igru i to mi je pomoglo da danas igram bolji tenis".
Čilić, jedan od primera kako je i u sportu primenljiva ona "što me ne ubije, ojača me", sa novih 2.000 bodova na ATP listi, sezonu nastavlja sa skorom 47-16. Zasluženo!