Najbolji srpski automobilista Dušan Borković vozio je novinara MONDA od njegove kuće do posla. Naravno, iskoristili smo priliku da malo ćaskamo sa Ducom o vožnji, učesnicima u saobraćaju...
Pa, kako da odbijem priliku!? A i zašto bih? Još jedno klackanje busom, overa Bus plusa (73 dinara) za nekoliko stanica... A ovako, gospodski u društvu, zaista, sjajnog momka o kojem možeš da pričaš o svemu.
Sa Borkovićem, momkom koji se takmiči rame uz rame sa Sebastijanom Lebom i drugim velikim imenima svetskih majstoras za volanima, vozio sam se u onom "čudovištu" za trke na stazi NAVAK kod Pećinaca. Od silnog brujanja i kacige ništa nisam mogao ni da čujem, a nismo ni pričali, jer se Duca tada skoncetrisao na stazu. A i nije mi bilo do priče, jer mi je glava letela!
Sada je bilo mnogo lepše i udobnije. Tačno u 10:00, Borković je parkirao svog lepotana ispred moje zgrade i krenuli smo na ne tako dugu vožnju do centra grada, odnosno do redakcije MONDA.
U privatnom automobilu, odnosno u uobičajenim okolnostima, Borković je sasvim drugi čovek od one "zveri" kakvom se prikazuje na trkama.
"Ma, ja sam najpažljiviji vozač. Moja žena se često ljuti, da ne kažem dere na mene, kad negde kasnimo, a ja sporije vozim. Ne volim nigde da žurim. Ako je gužva, ništa mi neće bitnije značiti ono guranje i muvanje kroz kolonu. Mogu negde da stignem minut, dva ranije, ali ako bih to radio postoji opasnost od čukanja, grebanja i onda ću stići sa većim zakašnjenjem", rekao je Borković dok smo "hvatali" pravac pored hotela "Jugoslavija" .
Najznačajniji sportski događaj u 2015. godini?
- "Odlazak na teniski turnir u Šangaju i druženje sa Novakom Đokovićem".
Tvoj najznačajniji momenat u 2014. godini?
- "Bez dileme, trka u Japanu i podijum".
Šumaher ili Sena?
- "Šumaher".
Sebastijan Leb ili Kolin Mekre?
- "Leb. Leb je i ispred Šumahera i Sene, on je najkompletniji vozač".
Vidi se da si pažljiv vozač, a da li ima neki saobraćajni propis da te nervira, recimo vezivanje pojasa ili slično?
"Ne, uopšte me ne nerviraju. Štaviše. Pozivam sve učesnike u saobraćaju da prvo vežu pojas i pre nego što upale motor. Evo, baš sam juče bio na simulatoru sudara prilikom brzine od 12 kilometara na čas. Udarac je jeziv i imate osećaj da se svi organi pomere u telu, možete da zamislite kako to izgleda pri većim brzinama. Ja uvek vozim po svim propisima".
To znači i da ne voziš u alkoholisanom stanju?
"Naravno da ne! Ja ne pijem, a kamoli da vozim u takvom stanju. Ja sam zakleti antialkoholičar, trudim se da živim sportski. Možda sam dva, tri puta bio pripit, kada smo slavili neku pobedu, odmah posle trke, ali nikad nisam bio fan izlazaka, pića, bančenja noću. Volim da budem odmoran ujutru i oran za rad".
U trenutku kada sam hteo da mu postavim sledeće pitanje, iza nas se začula automobilska truba kao opomena što čekamo na semaforu, a već se, bože moj, upalilo zeleno.
Je l' te nervira kad ti trube i da li ti nekome trubiš?
"Ne, ne nervira me. Uglavnom su ljudi ljubazni, ali desi se kad neko žuri na posao. Mi smo malo temperametniji narod i to je jedino što mogu da zamerim nama kao vozačima. Svi negde jure, žure, a ustvari, nigde ne stignu ranije. Onima koji mnogo žure obično se dogodi nešto baš loše...".
A kakvi su Srbi kao vozači?
"Negde sam pročitao predlog da se deci u školi uvede predmet saobraćajno vaspitanje i to uopšte nije loša ideja, da im uđu u glavu svi ti propisi. Kad mladi ljudi počnu da voze, odmah im proradi adrenalin i žele da voze brzo. Mi smo pametan narod i tehnički ok vozimo, ali malo manje poštujemo zakone, što svedoče i svi ovi užasni udesi. Malo smo više nervozniji nego što bi trebalo".
A je l' te povuče nekad na saobraćajnici da "razviješ" brzinu kao na trci?
"Ne, stvarno ne. Ima ljudi koji imaju brže automobile, pa stalno daju gas, otvaraju prozore, znaš ono... Ovaj automobil ima 600 konjskih snaga i ide preko 300 kilometara na čas i sigurno je jedan od najbržih automobila, ali stvarno nemam tu želju. Uživam kad vozim lagano, pogotovo posle neke trke. Tada mogu da vozim i po 1.000 kilometara i da bistrim mozak".
POGLEDAJTE KAKO JE BILO TOKOM VOŽNJE
Za vreme razgovora, tačnije ćaskanja, sa radija se čula muzika. Da li imaš neku svoju posebnu muziku za kola?
"Nemam. Nije baš da sam antisluhista, ali se ne razumem baš. Obično pustim radio, pa šta mi prija u tom trenutku. Imaš tu u kaseti klasičnu muziku, Mocart je recimo za opuštanje (smeh)".
Dok smo se kretali ka cilju, pored nas su prolazili žuti autobusi GSP-a. Zahvalio sam se Duci što bar danas nisam u jednom od njih. A kada se on poslednji put vozio autobusom?
"Hahahaha, uh... mislim da se nisam vozio (smeh)".
Imaš sreću da radiš ono što voliš - da voziš automobile. Ali, da li si se nekada zapitao - kako bi bilo da svaki dan idem ovako na posao, od 9 do 17h?
"Znaš kako, bitno je da radiš posao koji voliš. Moj posao nije samo da vozim trke, ima tu još mnogo toga da bi se sklopile sve kockice. Sve je ovo posao i ovo druženje sa novinarima. Ustajem svaki dan u 7 i tako mi ide dan, treniram, imam razne vežbe za psihu, svaki dan provedem radeći nešto, čitam, proučavam staze. Ali, priznajem nisam išao na posao gradskim prevozom. Ali, svakome je njegov posao drag i težak na neki način".
Kažu za Pančevce da su očajni vozači, ali ti si dokaz da nije tako, zar ne?
"Da, da, ja sam razbio predrasude (smeh). Nije da sad ja nešto branim Pančevce, ali kad vidiš BG tablicu, a čovek je došao, na primer iz Mladenovca, definitivno nije navikao na tu gužvu. Ali, prema njemu nisu tako nervozni i grubi, jer vide BG tablu. Ali, kad dođe Pančevac, pa kad se zbuni, a pritom vide njegovu tablu, mnogi će reći: 'Vidi ovog Pančevca, nema pojma'. Voleo bih da vidim Beograđanina u Njujorku ili u Londonu, gde sam vozio. Mislim da je to zato što Pančevo ima drugu tablicu, ali eto vidite Pančevci su najbrži (smeh)".
Gde je najhaotičnije gde si vozio?
"Uuu, Maroko. To je haos! Tu se ne zna ko šta radi, što je najcrnje nisam ja ni vozio, imali smo organizovan prevoz u hotelu... ali, svaka čast onima koji tamo voze".
Mnogo je onih i koji ne vole da vide ženu za volanom, tačnije onih koji kritički komentarišu kažu: "Pa, da to je žensko za volanom". A ti?
"Ne, ne, ja baš gotivim žene vozače. U čemu je razlika? Muškarci više vole automobile, mnogo više paze na njih. Žene to ne rade, njima je to prevozno sredstvo, nisu baš pažjive i kažu da se razlikujemo što se tiče orijentacije i ravnoteže".
Da li psuješ ostale učesnike u saobraćaju?
"Ne, ne psujem, jer ne žurim nigde, zašto bih ja sad nekoga vređao i izbacivao neku negativnu energiju. Jedino me nervira kad vidim da su zbog nečega nervozni i svađaju se među sobom. Ne sećam se da sam imao neku neprijatnu situaciju...", rekao je Borković, a onda smo zastali, jer mu je drugi vozač dao prednost.
"Evo vidiš kako je ovaj momak fin i ne žuri mu se. Hvala!", mahnuo mu je Duca.
A taksisti? Za njih kažu da su najbahatiji?
"Uh, ne bih da ih vređam... Jesu malo čudniji, ali opet zato što su ceo dan u automobilu i svašta dožive, pa im kvrcne nešto u glavi i to je valjda normalno. Ima situacija kad da se guraju, neće da stanu... ali to je svuda tako, evo sad sam bio u Čikagu, nema neke razlike. Oni su po ceo dan u automobilu i izgubili su živce i treba ih razumeti".
Da li postoji osoba sa kojom ne bi seo u kola, za koju ne bi voleo da te vozi?
"Ne bih nikad seo sa pijanom ili, ne daj Bože, drogiranom osobom. Desi se kad me voze ljudi, pa hoće da se dokažu i u šali dodaju gas, ali ih ja zamolim da to ne rade. Neka se dokazuju kad su sami u kolima".
Nije prošlo više od 10-ak minuta a došli smo do cilja. Dušan se rado odazvao pozivu da poseti redakciju MONDA. "Aj na minut", rekoh mu.
Ostao je gotovo čitav sat.