Sada me se sete samo dva puta godišnje, kada mi je rođendan i kada me pitaju ko će da pobedi u Super Bowlu, piše novinar TV Arena sport, Miloš Šakan, u kolumni za MONDO.
Za sebe mogu slobodno da kažem da sam Super Bowl veteran.
Prvi koji sam gledao bio je Super Bowl XXVII održan 1993, četiri godine kasnije za duel Green Baya i New Englanda bio sam u Americi i iskusio sav Super Bowl hype, znate ono celodnevna žurka, pivo, čips, burgeri...
Super Bowl XLIX koji se igra ove nedelje u Glandelu, Arizona, biće šesti koji ću prenositi na TV Areni Sport (00.30, prvi kanal). Eto, u sada već ozbiljnih 23 godina praćenja NFL video sam svašta od neverovatnih poteza, nezamislivih preokreta, te golih grudi na nacionalnoj televiziji.
Ipak, sada kad provrtim film za mene je najveći utisak to koliko je američki fudbal postao globalni fenomen, odnosno koliko više Super Bowl nije samo praznik u SAD, već širom planete. Čaki kod nas u Srbiji. Početkom 90-tih bio sam izolovani incident koji je u eri krađe satelitskih kanal i VHS snimaka otkrio jedan neverovatan spektakl, da bi smo sada došli do toga da čak i moji roditelji znaju da se, eto, u ovo vreme kalendarske godine igra "to veliko finale" koji prate stotine miliona ljudi.
Naravno, njih više zanima ko će ove godine pevati na poluvremenu (Katy Perry i Lenny Kravitz) i koliko košta pola minuta reklame (4,5 miliona dolara), nego ko tu igra i kakva će biti utakmica. Super Bowl je definitivno u 21. veku postao mainstream čak i u Srbiji, pogotovu što tu za nekoga ima sve (za zaluđenike kao što sam ja) i za svakoga ponešto (ostatak sveta).
Zato se mene obično ljudi sete dva puta godišnje, za moj rođendan (btw polako gazim ka 40-toj) i uoči Super Bowla. Svake godine na meniju su standardno dva seta pitanja: o prvom sam već pisao (koncert, lova), dok je drugi vezan za tipovanje ko pobeđuje, koliko će biti poena i sl. Pošto se ovde NFL, ipak, na prati još toliko pomno, kladioničari misle da ću ja imati neku zlatnu informaciju koja će im doneti dobitak, ne znajući pri tome da Vegas jedino u ovom sportu nema limit za uplate.
To vam dovoljno govori koliko je ova igra nepredvidiva i koliko su iznenađenja i preokreti nešto što je, ustvari, glavna čar praćenja. Uostalom, imali smo to prilike da vidimo u ovogodišnjem play-offu, pa zato još ne mogu sa sigurnošću da kažem ko je po meni favorit u ovogodišnjem Super Bowlu. Dileme samo nema da će se u nedelju za Vince Lombardi trofej boriti dve najbolje ekipe – New England i Seattle.
Taktički mogu do sutra da pišem na šta sve treba obratiti pažnju, ali u nekoj opštoj priči mislim da ste vež čuli najavu da je to sudar jednog superiornog napada (Patriots) i jedne od najboljih odbrana u istoriji lige (Seahawks).
Znam da time nisam otkrio toplu vodu, zbog čega je za mene jača subpriča da je ovo duel između Posh Amerike i jednog klasično geto tima. Sa jedne strane imate ekipu koju predvodi muž brazilskog super modela Gisele Bundchen, možda ste čuli za njega - Tom Brady, dok sa druge strane imate tim čiju su glavni igrači iz Comptona, Oaklanda i ostalih mesta za koje smo uglavnom čuli iz gangsta rapa.
Nije mi cilj da ovde pišem neku poemu o rasnom sukobu, bio bi to pravi američki kliše, već jednostavno imamo dve strane iste jajaste lopte – jednu koja igra na pamet, lukavstvo i finese i druga koja igra na snagu, srce i bes.
Zato mi je i teško da procenim ko će pobedi jer znam da se Bill Belichick i Brady spremaju da odigraju jednu metodičnu utakmicu u kojoj će pokušati da prvo iskoriste mane protivnika u napadu, odnosno da u odbrani oduzmu rivalu njegovo najjače oružje. Patriotse sam odavno nazvao Juventusom NFL, jer je postavljen jedan sistem u kojem je bitna samo glava (Belichick i Brady) i egzekucija, a ko će je izvoditi to je manje bitno.
Trenutno Patsi imaju Roba Gronkowskog, ranije su tu bili Wes Walker, Corey Dillon, Randy Moss, ali svi oni su zamenljivi, samo gore pomenuta dvojica nisu. Ako pogledate Belichicka i Bradyja ne postoji veća suprotnost u sportu i opet uspešniji tandem.
Jedan je dežurni mrgud, neugledni čovečuljak koji frkće ispod kapuljače dukserice čije je rukave sam isekao. Iza fasade krije se ipak mastermind, kadar da se seti da na primer ispumpa lopte kako bi njegov vremešni quarterback mogao lakše da baca loptu. Pod hoodyjem, neodoljivo podseća na Imperatora iz Star Warsa. Samo što njegov apprentice nije zastrašujući crni polu robot, već manekenski lep i visok spoksmen za Uggs.
Međutim, nemojte se zavarati, Brady možda nije Darth Vader, ali jeste mašina, čovek koji svaki dan leže u krevet u pola devet uveče (jadna Gisele) i koji je opsesivan u nameri da postane najbolji svih vremena. U svojoj 38. godini igraće u nedelju šesti Super Bowl i to na mestu gde je pre osam godina propustio verovatno najveću šansu da stigno do svog cilja.
Patriotsi su bili u prilici da postanu prva ekipa koja je u sezoni od 16 utakmica stigla do titule bez poraza (Miami je to učinio 1972. godine kada se igrali manje mečeva). Na putu do besmrtnosti, zaustavili su ih Giantsi, pa je povratak u pustinju šansa da Brady doživi sopstvenu katarzu, jer koliko god on u očima drugih jeste verovatno najbolji ikada, on je sam sebi najveći sudija.
Za Belichicka i Bradya "it’s all about business", a posao je takav da se broje titule, oni traže svoju četvrtu, prvu posle čitave decenije.
Filozofija Seattlea i Pete Carrolla je mnogo jednostavnija: mi smo ovde da igramo fudbal, što znači mnogo trčanja, udaranja i borbe za loptom. Zato Marshawna Lyncha baš briga da daje izjave na konferencijama za štampu, jer kao što je on sam rekao, "on je ovde, jer voli da razbija tuđe glave i to namerava da nastavi da radi".
Pandam Lynchu u odbrani je Kam Chancellor, sa nadimkom Bam Bam koji je dobio... Pa, verujem da ste shvatili. Chancellor je predvonik secundary tima, koji je sebe prozvao LOB, što je u medijima zaživelo kao "Legion of Boom". Međutim, njihova lična skraćenica, koju svi imaju istetoviranu je – "Love Our Brothers". I to je ono što upravo najbolje sumira kako Hawksi igraju: za prvog čoveka do sebe, za tim, sa željom da pokažu svetu da to što su od starta bili otpisani, njima je bila samo motivacija da uspeju.
Uz put naravno rušeći sve pred sobom.
Ako ima neke simbolike u tome što će novi Patritsi ponovo igrati Super Bowl na stadionu Univerziteta Phoenix, onda je još veća simbolika da će Seawhaksi pokušati da postanu prva ekipa posle decenije koja je odbranila titulu, upravo posle New Englanda.
Još veća simbolika je što će ih predvoditi sa klupe Carroll koji je bio poslednji trener Patsa pre – Belichicka. Surfer iz Kalifornije koji obožava Grateful Dead (a verovatno i što šta drugo u mladosti) sigurno nije vođen nekom nevidljivom silom poput svog lukavog i zašto da ne kažemo pokvarenog protivnika sa druge strane.
Međutim, nemojte sumnjati da veliki motivator (nasuprot Belichicku koji važi za sjajnog taktičara) poput Carrolla ima spreman pravi govor, kojim će raspaliti svoj "eskadron smrti" sa loptom.
I sada šta očekivati? Brady ili up and comming Russell Wilson? Iritantni Belichik ili harizmatični Carroll? Stara ili nova dinastija? Stvarno ne bih znao šta da vam kažem, osim da se u nedelju opustite i uživate. A, ako ipak ne volite američki fudbal, možda će vas ovo poterati da odvojite malo vremena za Super Bowl.