"I dalje smatram da smo najkvalitetniji na Svetskom prvenstvu i da smo sami doprineli porazu".
/Od izveštača MONDA iz Budimpešte/
Andrija Prlainović slavio je sa ostalim reprezentatvcima i navijačima pobedu nad Grčkom, ali posle meča ipak nije mogao da sakrije da ga još boli poraz od Hrvatske.
Osvojena bronza Andriji prija, ali ga i "peče" i podseća na neuspeh u polufinalu, u kojem je odigrao čudesno, ali je morao da pruži ruku protivniku.
"Svi smo učestvovali u osvajanju bronze, od prvog do poslednjeg. Zaslužili smo medalju, ali ostaje žal, jer ipak mislim da smo najbolja ekipa ovde, ali nismo pružili najviše. Ta utakmica u polufinalu je bila ispod našeg nivoa i idemo kući samo sa bronzom. Mislim da je sastav Srbije koji je došao ovde ipak kvalitetniji u odnosu na rivale, ali biće vremena za analizu".
Odgovor na svako novinarsko pitanje, Prlainović je završavao pričom o polufinalu, što najbolje pokazuje koliko ga taj poraz boli.
"Jeste da je osvojeno sve što je moglo u poslednje tri i po godine i negde je naravno moralo da dođe do pada, poraza, ali mislim da smo mi dosta doprineli tome sami, razmišljanjima posle Rija da ćemo kad-tad pasti sa trona i da će neko drugi uzeti zlatnu medalju. Više bih voleo da nas je neko nadigrao. Ovaj put smo sami sebe podelili i zato mi je malo žao polufinala. Ta odbrana je bila ispod našeg nivoa..."
Na konstataciju da je turnir ipak završen pobedom i nastavkom niza medalja, Prlainović se ipak osmehnuo. Bar nakratko.
"To je odlično, sjajno... Velika je razlika između bronze i četvrtog mesta, koje donosi težak osećaj i gorak ukus. Jednom sam u reprezentaciji izgubio meč za bronzu i nije lep osećaj. Ovo je nastavak kontinuiteta osvajanja medalja i sa te strane treba biti zadovoljan. Meni igrački ostaje žal, jer nećemo imati puno ovakvih prilika u karijerama. Ovo je najveća svetska pozornica, najlepši bazen na kojem može da se igra vaterpolo i ostaje žal što večeras nisam u finalu protiv Mađarske", pognute glave završio je srpski vaterpolo čarobnjak.