Bivša jugoslovenska teniserka još jednom pričala o svom teškom životu, ocu koji ju je fizički i psihički zlostavljao, samoubistvu o kojem je razmišljala, depresiji…
U jeku odigravanja mečeva na Rolan Garosu, jednom od četiri najveća turnira na svetu, u žiži su i neki bivši asovi.
Neki od njih pojavljuju se u novim ulogama kao treneri, neki kao komentatori, a neki, poput Jelene Dokić, da ukažu da tenis nije samo puko udaranje lopte, i nije sport koji donosi samo veliku zaradu i slavu.
Bivša jugoslovenska teniserka pričala je o drugoj strani medalje, teškom životu, treninzima, ocu Damiru koji ju je fizički zlostavljao u želji da ispuni njegove bolesne ambicije i tome da nije sama u tome.
Jelena je detaljno u autobiografiji "Unbreakable" (Nesalomiva) ispričala kakav je pakao proživljavala i da je nekoliko puta poželela da izvrši samoubistvo.
"To su stvari koje se uvek dešavaju u tenisu, jer je to jedan od najplaćenijih sportova", rekla je u razgovoru za CNN Jelena Dokić, uprkos tome što poslednjih godina WTA ima kvalifikovane savetnike koji se bave emocijalnim i psihičkim stanjem igračica, što u vreme kada je ona igrala nije bio slučaj.
"Nažalost, mnogo roditelja, naročito onih iz siromašnijih zemalja, to vide kao priliku da gurnu svoju decu i preko njih stignu do velike zarade, koristeći i najbrutalnija sredstva samo da ispune taj cilj", rekla je Jelena Dokić.
Jeleni Dokić je najveći uspeh na WTA listi bio četvrto mesto, koje je zauzimala u avgustu 2002. godine, samo dva meseca pre nego što je napustila oca i porodicu. Imala je mnogo uspeha protiv igračica iz samom svetskog vrha. Pobeđivala je Martinu Hingis, Kim Klajsters, Venus Vilijams, Meri Pirs, Žastin Enan, Jelenu Janković, Ameli Morezmo, Karolinu Voznijacki, Dženifer Kaprijati, Frančesku Skijavone. Najveći uspeh u karijeri joj je polufinale Vimbldona 2000. godine, kao i meč za bronzanu medalju na Olimpijskim igrama 2000. u Sidneju, koji je izgubila od Monike Seleš.
Ona je ispričala kako je 2002. godine, posle mnogo teških godina, uspela da pobegne od svog oca, noću, sa samo jednom torbom i reketom u njoj. Uprkos tome što je imala novac, koji je zaradila od tenisa i uspela da ga zadrži, i podršku svog dugodišnjeg dečka, nije mogla da se u potpunosti posveti sportu.
"Dugo sam patila od depresije, gotovo 10 godina i nakon što sam u potpunosti raskrstila sa ocem nisam još mnogo vremena psihički bila spremna da se posvetim tenisu u potpunosti. To se odrazilo i na moje rezultate. Ja sam 2004. počela da padam, nakon toga sam napravila pauzu, izgubila renking, pokušala da se vratim, ali gotovo 20 godina teških muka ostavile su posledice", ispričala je Jelena Dokić.
Kaže da su se stvari promenile kada je napunila 30 godina. Tada je odlučila da više ne ćuti o traumatičnom životu, već da otvoreno priča o tome kako bi pomogla mladima koji se nalaze u istom problemu i generalno podigla svest o porodičnom nasilju.
Jelena drži i motivacione govore u Australiji, a za sledeću godinu priprema i dokumentarac koji će biti zapravo njena ekranizovana autobiografija, koju je napisala zajedno sa spisateljicom Džesikom Heloran.
"Bilo mi je veoma teško da o tome pričam, o tom odnosu sa ocem, i da to bude objavljeno u autobiografiji. Ali to sam uradila jer želim da pomognem da se stvari promene. Uradila sam to jer sam konačno uspela da se izvučem iz prošlosti. Bila sam psihički u sve boljem stanju, kako je vreme odmicalo, ojačala sam i osećala sam da je vreme da uradim nešto veliko i važno", objasnila je 35-godišnja Jelena Dokić.
U karijeri je osvojila šest WTA turnira, iako njen talenat nikada nije u potpunosti došao do izražaja.
"Mnogi veruju da bih osvojila grend slem trofej i bila prva na svetu da sam imala bolje uslove. Ja ne razmišljam o tome, ne opterećujem se šta bi bilo kad bi bilo da sam imala pravu podršku porodice…"