Vladimir Cuk NFL kolumna na Mondu Dzerom The Bus Betis FOTO i VIDEO

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne smije biti više od 25 MB.

Poruka uspješno poslata

Hvala što ste poslali vijest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Ostali sportovi

Bus koji je stajao samo na poslednjoj stanici, end zoni

Autor mondo.rs
Autor mondo.rs

Na NBA kolumne Vladimira Ćuka već ste navikli, a od ove sezone imaćete prilike da čitate i o NFL velikanima na našem portalu.

Izvor: Andy Lyons / Staff / Guliver

Niste mogli da ga zaustavite. Bar ne klasičnim obaranjem. Bio je malj koji je rasturao protivničke odbrane i donosio delirijum na tribine svojim prodorima. Orao je NFL terene 13 godina i na kraju je sve poravnao osvajanjem Super Bowla. Rođeni borac.

Betis.

"Kada se setim detinjstva, jedna mi stvar uvek dođe u misli. Ljubav. Nismo imali dovoljno novca, ali smo uvek imali ljubavi u kući. Detinjstvo u Detroitu, posebno u rodnom kraju, bilo je prilično teško. Kuća nam je bila mala, jedna od onih koje viđate na filmovima dok prikazuju kako izgleda geto. Čoveče, svaka kuća je bila takva, kada se setim. U kuhinji nismo mogli da se mimoiđemo. Izvodili bismo akrobacije svaki put. Kada gledam iz sadašnjeg trenutka takvi uslovi su bili gotovo neverovatni za normalan život. Ali kada si dete, o tome ne razmišljaš. Rekao bih da je to bilo surovo, ali efektivno", pričao je sa osmehom Džerom "The Bus" Betis.

Džerom je rođen 72. u grad automobila. Crni dim Detroita napravio je od tog dela Amerike sumorno mesto. Građani su se sa kriminalom sretali svakodnevno, češće kao žrtve. Betis je rođen u jednom od najopasnijih delova "motor sitija". Imao je dva izbora - sport ili oružje.

Na NBA kolumne Vladimira Ćuka već ste navikli, a od ove sezone imaćete prilike da čitate i o NFL velikanima na našem portalu.

U jednom trenutku bio je blizu ovog drugog. Sa bratom je prodavao krek na ćoškovima. Majka Glejdiz Elizabet i otac Džoni radili su duple smene kako bi doneli dovoljno novca u kuću, dok braća nisu imala toliko strpljenja, želela su lovu odmah.

Kasnije, kada je kao tek primljeni stanovnih "Kuće slavnih" razgovarao sa novinarima, "Autobus" nije ulepšavao prošlost. Naprotiv.

Na pitanje o tome da li je u životu pucao na nekoga, odgovorio je…

"Jesam. To je bio deo odrastanja u našem kraju. Taj život bio je izvan realnosti za većinu običnih ljudi. U našem kraljevstvu je vladao kriminal. To nije nešto što bi trebalo glorifikovati, stidim se toga i voleo bih da se nikada nije dogodilo. Ali, problem je što u tom kraljevstvu imate izbor da ostanete živi ili da vas upucaju. Svaka odluku koju sam doneo tada, doneo sam da bih danas mogao da sedim pored tebe", pričao je danas 47-godišnji veteran NFL terena, koji je u ligu ušao 1993. kao deseti pik.

Najveći grad savezne države Mičigen je do pre tri godine bio na četvrtom mestu u Sjedinjenim Državama po stopi kriminala i ubistava.

Pored svih batina koje je dobio trenirajući jedan od najgrubljih sportova, jedne pamti i danas. Imao je deset godina kada je u kuhinji primetio poluotvorenu torbicu iz koje je virila novčanica od 20 dolara, što je bilo dovoljno za pola dana u lokalnoj igraonici. U to vreme popularna je bila igrica "Space Invaders".

U njegovoj glavi radilo se o pozajmici, zapravo je ukrao novac majci, koja to nije mogla da ne primeti, jer je svaki dolar morala da zaradi mukotrpnim radom. "Autobus" i danas kaže da ga zavrbi telo kada se priseti tih batina, s tim što danas tvrdi da je to trebalo da se dogodi.

"U Detroitu si morao da budeš siromašan, ali moji roditelji su smatrali da si morao da budeš i pošten. Bez laži i bez krađe".

jerome bettis džerom betis Izvor: Jonathan Daniel/Allsport/Getty Images

Betis je američki fudbal počeo da igra kao srednjoškolac, na ulici, gde su obaranja bila dozvoljena ako se neko nalazi na travnjaku, ne i na asfaltu. To je bilo nepisano pravilo koje se poštovalo bar dok ne postane napeto na kraju meča. Igralo se bez opreme, naravno. Do tada, Glejdiz je sve kako bi Džeroma i njegovu mlađi braću sklonila sa ulice. Cela porodica odlazila je na kuglanje, sporta u kom je majka bila fantastična. Veoma svesno, ona bi vikendom u večernjim satima organizovala turnire za klince iz kraja, kako bi ih sklonila na sigurno.

"The Bus" je govorio da je to bilo presudno i da nije siguran da bi izašao na pravi put u suprotnom. Kada je trebalo da izabere univerzitet koji će upisati, Džerom se "lomio" između kuglanja i američkog fudbala, u kom je u međuvremenu postao jako dobar zbog prirodnih predispozicija, građe i sirove snage. Veštinu sa ulice pokazao je na treninzima u srednjoj školi, bio je i trkač i lajnbeker, što nije promaklo brojnim skautima koji su vrbovali i vrbuju najtalentovanije klince iz geta.

S ozbzirom na to da je samo jedan univerzitet nudio stipendiju za kuglanje, Betisovi su se složili da bi Džerom trebalo da pokuša u ovom drugom sportu. Postojala je samo dilema - Notr Dejm ili Mičigen. U to vreme njihov dom posetio je čuveni koledž trener, Lu Holc.

"Kouč Holcu" je brzo postalo jasno ko je glava porodice, seo je nasamo sa Glejdiz i uverio je da neće pogrešiti ako izaberu Notr Dejm, naprotiv. Kada ga je otac ostavljao ispred zgrade u kojoj će Džerom provesti naredne tri godine, rekao mu je…

"Novac da ti dam nemam, zaista nemam. Ali ono što imam je moje ime. Ime naše porodice. Nemoj da ga ugroziš. Učini nas ponosnim".

Postojao je samo jedan "problem", Džerom Betis je bio nezaustavljiv. Svi su znali da neće postati električar, već dinamit koji će razbijati protivničke odbrane. Ne samo da je trčao i na taj način postizao tačdaune, već je to jednako dobro radio kroz hvatanja. U jednom trenutku, Betis je bio prva napadačka opcija po zemlji i vazduhu.

Iako su protivnici to jako dobro znali, Betisa je bilo vraški teško zaustaviti. Tokom ‘92 Betis je osvojio Sugar Bowl sa Notr Damom, pritom dobivši MVP nagrada finala. Betis je postao prvi igrač posle Ragiba Ismaela kome je dozvoljeno od strane trenera da oblepi svoje kopačke. Navodno, ova tehnika pomaže da dodatno ojačate zglobove i popravite performanse. Iako nije nikada definitivno potvrđeno, smatra se da su to benefiti. Nekad je i samo imidž, kako god, Betis je dobio pravo na to.

jerome bettis džerom betis Izvor: Al Bello/ALLSPORT/Guliver


Autobus nije završio poslednju godine, već se prijavio na draft. Trener Holc je održao sastanak sa Betisima na kome je rekao da je Betis već prerastao koledž konkurenciju i da je baš sada vreme za draft. Lu je uvek voleo da razgovara sa Betisima, odgovarali su mu. I tako je Betis završio na draftu. Kasnije je, u toku "pauze" sa Remsima i razmatranja povlačenja, pokušao da završio Nort Dam. Međutim, stigao je poziv Stilersa i povratak u NFL. Betis nije završio koledž.

Na draftu je izabran od strane Remsa koji su tada igrali u Los Anđelesu u koji su se ponovo vratili, dok su u međuvremenu svoj dom našli u Sent Luisu. Vrlo brzo je stekao nadimak "The Battering Ram" zbog svojih prodora tokom kojih je razbijao protivničke odbrane i igrače koji su bili naspram njega. U ne toliko dobroj sezoni koja je imala skor 5 pobeda i 11 poraza, Betis je bio drugi najbolji trkač lige u svojoj ruki sezoni i osvojio je titulu za najboljeg rukija sezone. Bio je prvi po konverziji prvih napada, sa ukupno 79 u toku sezone. Iako nije bio starter sve do šeste utakmice u sezoni, 7 puta je trčao preko 100 jardi. Bio je jedini ruki koji je izabran na All Pro utakmicu. U obe sezone sa Remsima biran je u NFC Pro Bowl tim. U trećoj sezoni Remsi su se preselili u Sent Luis. Trener Bruks je filozofiju igre sa trčanja prebacio na pas igru, što se automatski osetilo na Betisovim brojkama.

Na kraju sezone trener je izašao ispred Betisa da bi mu ponudio mesto ful beka ili trejd. Naravno, kao ful bek (inače su Betisa zbog težine, snage i građe svi videli na toj poziciji) primao bi znatno manje novca. On je to odbio. Betisu je sa svojim menadžerom pažljivo birao timove i video kome nedostaju trkači. To su bili Pitsburg Stilersi i Hjuston Oilersi (sadašnji Tenesi Tajtansi). Izabrao je Stilerse koji su ostali bez svog moćnog trkača, Bema Morisa, koji je uhapšen zbog posedovanja marihuane. Stilersi, još od vremena Franka Herisa, nisu imali tako moćnog trkača. Igra trčanjem je u krvi ekipe iz Pitsburga. Navijači vole trčanje više nego bilo koju drugu kreaciju u napadu.

Trčanje je njihov DNK i Betis je to znao. Već u prvoj sezoni je oborio rekord iz svoje ruki sezone. Dolazak u crvenu zonu protivnika značilo je samo jedno za Stilerse. Daj loptu Betisu i pomeri se. Ok, imao je pomoć ofanzivne linije i tajtendova, ali je Betis bio kao buldožer koji je rasturao odbrambene igrače ispred sebe. Bio je veći, teži i jači od dobrog dela protivničkih lajnbekera. I dalje mi je u glavu slika kada bukvalno gazi preko Urlahera, koji je bio strah i trepet za protivničke raning bekove.

Izvor: Brian Bahr/ALLSPORT/Guliver

Betis je ispričao jednu anegdotu iz prve sezonu među Stilersima. Kada mu je predstavljen koncept napada od strane legendardnog trenera Bila Kauera rečeno mu je ovo. Najkraće rečeno, imaš lajnbekera ispred sebe i samo dve opcije: "Možeš da ideš kroz njega i možeš, takođe, da ideš kroz njega".

Kauer je rekao Betisu da uopšte ne sumnja koju će opciju on odabrati. A svi smo svedoci koju je od ove dve odabrao. Ovo je bilo perfektno za njega. Tim koji je voleo sirovu snagu i tračanje. Odbranu od iznemoglosti i tuču sa protivnicima. I to je donosilo pobede, mnogo pobeda. Ali nikako nisu uspevali da idu do kraja. Crno zlatni su sve svoje investirali u trčanje i odbranu. Napad nikada nije preterano blistao kroz pas igru. Jedini koji se izdvajao bio je Hajns Vord. Kordel Stjuart je više trčao nego što je bacao sve dok nije dobio Hajnsa Vorda. Sjuart je radio neke dobre stvari za Stilerse, ali kad god bi došli do bitnih utakmica, tu bi ispadao. Nije bio igrač za velike stvari.

Dosta toga se promenilo kada su draftovani prvo Troj Polamalu, pa onda i Ben Rotlsberger. Betis je pričao za Polamalua da kada biste ga sreli da ulici bio je izuzetno tih, miran, ličio je na sveštenika. Ali kada bi izašao na teren postajao je životinja. Iako su imali čelični odbranu sa Eronom Smitom, Kendrelom Belom, Džejmsom Feriorom, Džoi Porterom i Čedom Skotom, nedostajao im je neko ko bi čuvao poslednju liniju odbrane. Polamalu je bio ta kockica koja je falila. Bio bi greh ne pomenuti ofanzivnu liniju Stilersa iz tog perioda predvođenu legendom Pitsburga, Alanom Fanekom. Faneka je skoro celu karijeru proveo među Stilersima, a inače je sa 15 godina dobio epilepsiju koju je kontrolisao meditacijom pred svaku utakmicu.

Stilersi su pred najbolju sezonu tokom Betisovog boravka vratili Džejmsa Herisona. Sve je bilo spremno za vajanje čelika u Pitsburgu. Heinz field je dugo oran kopačkama. Predugo je jajasta lopta bila nošena i bacana, da bi se sve završilo samo na pobedama bez glavne nagrade.

Bets
Izvor: YouTube


Rotlsberger je sada imao i ofanzivnu silu ispred sebe, ne samo defanzivnu koja im je uvek čuvala leđa. Simptomatično je bilo da je ful bek, Den Krejder, bio lakši od Džeroma Betisa. Iako su bili iste visine, Betis je bio par kilograma teži od ful beka koji je u 99% slučajeva jači i teži od trkača ekipe. Na obodima napada imao je već sigurnu opciju Hajnsa Vorda, dok je dobio i Entuana Randl Ela. Ruki Hit Miler je bio tajt end koji je mogao da donese dosta jardi igrom kroz vazduh. Betis je bio tu da razori protivničku odbranu i popravi visinu trave tamo gde treba, posebno u crvenoj zoni. Sve što bi napad bacio u bunar imao je ko da izvuće iz istog tog bunara. Hempton, Kizel i Smit su držali prvi red 3-4 formacije. Iza su čekali Porter, Herison, Ferior i Fute. Na krilima su bili Tejlor i Taunsend, dok su poslednje redove čuvali opasni momci, Houp i Polamalu. Samo sezonu pre poslednje Betisove, Stilersi su mislili da je to to. Imali su idealnu sezonu sa samo jednim porazom uz 15 pobeda. Poraz je stigao od velikih rivala, Baltimor Rejvensa. Plaksiko Bures je plesao u napadu. Udarile su jedna na drugu možda i dve najbolje odbrane u tom momentu. Rej Luis protiv Betisa, to je trebalo gledati. Inače, Betis je rekao da mu je najteže u karijeri bilo igrati protiv Luisa. Rejvensi bi odbranu koncipirali ovako. Dobili su instrukcije da svako od igrača ide 1 na 1 na protivnika, kako bi Luisu ostao protivnički trkač. Rej je bio toliko dobar da mu nije trebala pomoć. Bio je dovoljan samo on. Ali Stilersi su ipak bili tim. Stilersi su kao najbolja ekipa lige stigli do plejofa gde su izbacili prvo Džetse na svom Heinz Fieldu. Sledeći su bili Petriotsi koji su imali samo poraz više od Stilersa. Petriotsi su rasturili sve ono što su Stilersi planirali. Kada je Brejdi bacio pas od 60 jardi za Diona Brenča moglo je da bude jasno šta nas čeka. Za dodatni udar na čeličnu volju Stilersa stigla je presečena lopta Rodnija Herisona za pretvaranje u tačdaun. Istrčao je 87 jardi posle presečene lopte i Petriotsi su već napravili veliku razliku. Ni rani tačdaun Betisa nije mogao da oživi Stilerse. Brejdi je igrao bez greške, Big Ben je bacio čak 3 presečene lopte. Na kraju utakmice Betis se seća da je sedeo sa bolom u stomaku, kada mu je prišao Big Ben (Betis je bio spiritualni vođa ekipe) i rekao: "Daj mi još jednu šansu. Obećavam da ću ti doneti Super Bowl". Betis ovo nije shvatao ozbiljano, jednostvano, Ben je bio ruki. Betis se čak obratio timu i rekao da je to to. Hajns Vord je plakao, što su uhvatile i kamere koje su bile blizu i rekao da Betis zaslužuje više nego iko tu titulu.

Izvor: Jonathan Daniel / Stringer/Guliver

Jedna od ključnih stvari se desila kada je Betis pozvan na Pro Bowl umesto Korija Dilona, tada trkača ljutih rivala Petriotsa. Betis se dugo dvoumio da li da prihvati poziv. Dobio je dete koje je prevremeno rođeno. Žena mu je bila u bolnici. I pored svega ona mu je uputila reči podrške i zatražila od njega da igra i na taj način završi karijeru. Na putu za Havaje, gde se utakmica tradicionalno održava, Betis je shvatio da tim koji izgubi finale AFC-a vodi ekipu na Pro Bowlu. Tu je bio čitav trenerski tim njegovih Stilersa. Tu su bili svi čuveni Stilersi, treneri, bivši igrači… Prišao mu je čuveni lajnbeker Hejgans i rekao mu: "Znaš, stvarno će biti šteta…". Kad je Betis, prirodno, nastavio rečenicu sa pitanjem, šta će biti šteta, dobio je ovaj odgovor od Hejgansa. "Kada budemo igrali na Super Bowlu u Detroitu, a tebe nema tamo". Betisu se odmah upalila lampica u glavi. Super Bowl u njegovom Detroitu. Svi bi bili ponosni na njega ako bi ga osvojio. Betisi bi bili ispisani zlatnim slovima u istoriju američkog fudbala. Da podigne trofej Vinsa Lombardija u svom rodnom gradu. Gde ćete jaču motivaciju od toga. Pred roditeljima, braćom, sestrama, ostalim rođacima, prijateljima. Porodicom… Nema jače motivacije. Žena je bila na njegovom strani kao i uvek. Pozvao je trenera Kauera i rekao: "Ajde da to uradimo". 


Stilersi su ušli posebno motivisani u sledeću sezonu. Ali Betis je bio taj koji je bio motivisan više od svih. A kad je takav igrač motivisan, teško je ne uspeti. Betis je preselio na klupu, zamenio ga je perspektivni Vili Parker na mestu startnog trakača. Stilersi su išli korak po korak do toliko željene titule. Stilersi su ušli kroz wild card gde su u utakmici razigravanja savladali Bengalse. Kako je krenuo plejof tako je Betis dobio dodatni prostor. Trener je jednako koristio svoju trkačku mašineriju, gde je Autobus prednjačio. Kao simpatizeru Stilersa ovo mi je bila jako lepa utakmica, posebno što je na drugoj strani stajao Džon Kitna, koga iz nekog razloga nisam mogao da podnesem kao igrača. Zamenio je Palmera i pokušao nešto što je bilo nemoguće. Da izbaci Pitsburg sa motivisanim Betisom. Najveći motiv je svakako bilo osvajanje titule, ali posebno to što se Super Bowl održavao u rodnom Detroitu. Betis je radio ono što je najbolje znao. Dobije loptu na 5 jardi i unese svakog ko mu se nađe ispred u end zonu. Kraj igre. Posle svake utakmice Big Ben, koji je bio fenomenalan u ovom plejofu, došao do Betisa i predao mu loptu sa rečima: "Jedan korak bliže". Protiv Koltsa je izgledalo sve lako do poslednje četvrtine. Betis je nastavio sa unošenjem odbrane u end zonu, ali su Koltsi eksplodirali u poslednjoj četvrtini. Mening je vaskrsao i kad je bacio pas od 50 jardi za tajt enda Dalasa Klarka, vratili su se u igru. Posle novog pasa Meninga za Redžija Vejsa i tačdaun trčanjem Edžerina Džejmsa, Koltsi su bili samo na šut za tri poena od produžetka. Zaustavljanje prve napadačke opcije, Mervina Herisona, mnogi vide kao glavni razlog za tesnu pobedu Stilersa. Dvajt Frini se nije video u odbrani i Stilersi su se nekako domogli finala konferencije. Protiv Bronkosa, Big Ben je bio mnogo sigurniji. Betis je postigao svoj omiljeni tačdaun iz crvene zone u trećoj utakmici zaredom. Odbrana Bronkosa na čelu sa Čempom Bejlijem, koja je izbacila Petriotse, jer napad sa Džejkom Plamerom nije imao potencijal za tako nešto nije imala prevelike šanse protiv raspoloženih Stilersa.

jerome bettis džerom betis Izvor: Rick Stewart /Allsport/Guliver

Stigao je put na Super Bowl i povratak Betisa u njegov rodni grad. Na njegove ulice, u njegov kraj. Na njegov teren. Tamo su ih čekali ekstremno motivisani Sihoksi predvođeni Haselbekom koji je igrao jako kvalitetnu sezonu. Pred sam izlazak Džoi Porter koji je izlazio prvi je prišao Betisu i rekao: "Džej Bi, ti ćeš nas danas voditi napolje". Kada je oficijelni spiker najavio šampione AFC-a, Betis je izleteo urlajući napolje. Kada se okrenuo nikoga nije bilo iza njega. Porter je zaustavio ekipu. Betis je dobio otvorenu pozornicu pred svojim ljudima. Takvi su Stilersi. Oni su tim. Oni su svizajedno. Oni su čelični čopor koji ne dozvoljava iskakanja pojedinca. Oni su kultura fudbala. Super Bowl je posle pogođenog šuta za tri Brauna nastavljen sa dva uzastopna tačdauna za Stilerse. Kratkim utrčavanjem Big Bena i trčanjem Parkera od čak 75 jardi. Sihoksi su se vratili tačdaunom, kada je Haselbek uputio pas ka sjajnom tajt endu Stivensu. I onda je usledio čuveni specijal Stilersa koga smo viđali dosta tokom boravka Rendl Ela u dresu crno - žutih. Trik akcija, predaja lopte od strane Big Ben ka Rendl Elu i kada su mislili da će ići na trčanje on je uputio pas ka uvek sigurnom Hajnsu Vordu. Pas za 43 jarde i tačdaun Stilersa za overu titule, njihove pete, a prve Džeroma Betisa i to u rodnom Detroitu. Domaći terene je odbranio. Hajns Vord je bio MVP finala, ali je na primanju trofeja Betis bio taj koji je ukrao slavu. Slavu koju se zaslužio.

Otac mu je preminuo samo godinu posle osvajanja Super Bowla. Da ga ima uz sebe na ovom ludom putovanju, bio je pravi blagoslov za Betisa. Betis je 2015. godine primljen u Kuću slavnih. To otac nije dočekao, ali je Betis ispunio onu rečenicu koju mu je otac uputio kada je izlazio iz automobila: "Pare da ti dam nemam, zaista nemam. Ali ono što imamo je moje ime. Ime naše porodice. Nemoj da ga ugroziš. Učini nas ponosnim". Učinio ih je ponosnim.

Komentari 0

Komentar je uspješno poslat.

Slanje komentara nije uspjelo.

Nevalidna CAPTCHA

NAJNOVIJE

Kolumna - Nebojša Šatara

Navijači

MONDO Tim kola

FK BORAC

RK BORAC

loader