Partizan ne može da naplati četiri miliona evra

Realan dug crno-belih, kada se sve sabere i oduzme, iznosi oko 12 miliona evra. Uvid u strukturu prihoda nameće zaključak: "Evropa ili propast!"

Od svih prihoda u 2014. godini, a ukupno su iznosili 9,7 miliona evra, najviše je došlo od prodaje igrača i od UEFA.

Dakle, Evropa ili... ok, da ne budemo previše crni, ali Partizan (kao uostalom i svi klubovi u Srbiji) mogu da prežive jedino ako igraju u Evropi ili im "sa neba" dođe neki jak sponzor.

Partizan, iako dugogodišnji uzastopni šampion ima SAMO DVA inostrana sponzora i oba tehnička - Adidas i turski Ačibadem.

Dovoljno je navesti sledeći podatak: Partizan je od sponzorstava u 2014. godini zaradio samo 94 miliona dinara!

Član uprave crno-belih Ivan Maričić je ponovio podatak da je Partizanov dug 14,9 miliona evra, ali i da ima potraživanja od 6,8 miliona evra.

Međutim i to veliko MEĐUTIM - od tih potraživanja Partizan realno može da naplati samo 2,8 miliona evra!

Kako? O čemu je reč?

"Ostala potraživanja nisu naplativa. Evo, navešću vam primere - imali smo ugovor sa Saragosom (prodaja Ivana Obradovića), ali ne možemo da naplatimo poslednju ratu, jer je Saragosa otišla u stečaj. Ili, imali smo sponzorstvo Galenike, ali ni to ne možemo da naplatimo, jer je Galenika u sličnim problemima...", rekao je Maričić.

Kada se sve sabere i oduzme, REALAN dug Partizana je oko 12 miliona evra.

Kako vratiti taj novac, isplatiti dugove? Kako napraviti ravnotežu?

"Ušteda! Mi smo za ovih nekoliko meseci pokušavali i uspeli da smanjimo troškove gde god smo mogli. Ali, Partizan je veliki sistem, samo na održavanje stadiona godišnje ode 22 miliona dinara, na plate igrača je u 2014. godini potrošeno 366 miliona dinara. Da biste igrali takmičenja, pogotovo u Evropi, neophodno je napraviti velike finansijske napore. Došli smo do crvene linije. Možemo mi da smanjimo i plate igrača, ali onda dovodite u pitanje rezultate, učešće u takmičenjima na kvalitetan način, gubite tržišnu utakmicu, jer će igrač otići za veči novac u drugi klub...", kaže Maričić.

On dodaje, međutim, da Partizan više nema gde da steže kaiš. Zato je važno da Partizan radi kako na jačanju svoje škole, jer odatle ima direktan izvor prihoda (i najstabilniji), tako i da se trudi da svake godine igra u Evropi.

Ali, da li je to potez "kamikaze", da se stalno računa na bisere koje će škola iznedriti? Partizan je poznat kao rasadnik talenata, ali da li će uvek biti tako i ko to može da garantuje?

"Pouzdam se u genetski potencijal naše talentovane nacije, ali i odličan rad naše škole", odgovorio je Maričić.

Izvor: MN PRESS Koliko je učešće u Evropi izdašnije od igranja u domaćem takmičenju govori i ovo:

Prihod od domaćeg takmičenja u 2014. činio je svega 5,2 odsto svih poslovnih prihoda kluba u 2014. godini! Od TV prava Partizan je inkasirao 38 miliona dinara, od prodaje karata tek 11 miliona dinara...

Jedna od strategija na kojima ova uprava treba da radi, što je i zacrtani cilj, jeste - povratak publike na stadion, a to će, veruju u Partizanu, odmah privući i sponzore.

"Kada bismo svake nedelje imali 30.000 ljudi na stadionu, sponzori bi sami dolazili, ne bismo morali da ih zovemo. Zato moramo da radimo na tome da vratimo navijače, da ih edukujemo...", rekao je Maričić.

Nije zgoreg na ovom mestu podsetiti na saopštenje trenera Omladinske škole u Partizanu kada su digli glas protiv rada prethodne uprave. Tada su saopštili da je u prethodnih desetak godina prodato igrača u vrednosti od oko 50 miliona evra!

Dakle, postavlja se pitanje šta je sa svim tim novcem? Naravno da se trošilo na održavanje stadiona, sportskog kompleksa u Zemunu, na plate igrača i zaposlenih, ali moralo je nešto i da pretekne, što bi narod rekao.

Kada se to ima u vidu onda dolazimo do jednostavnog i logičnog zaključka - navijači Partizana će se vratiti na stadion kada se bude domaćinski poslovalo i kada se novac od prodaje talentovane dece (nažalost, to je realnost srpskog klupskog fudbala) bude pametno trošio i ulagao. Dakle, ne treba im "edukacija", već da vide da se u klubu razmišlja i dela strategijski.

Kad smo već kod navijača, pitali smo člana uprave Partizana da li je pri "češljanju" poslovanja kluba, odnosno ugovora zaposlenih uvideo i neke koji primaju platu a zovemo ih navijači, odnosno vođe navijača? Preciznije, MONDO je pitao Maričića da li među zaposlenima u klubu, koji primaju platu, ima i vođa navijača.

"Znate kako, ja ne znam ko su svi ti ljudi, ne znam njihova imena. Ali, ono što mogu da kažem jeste da svi koji su zaposleni u klubu navijaju za Partizan i sa te strane jesu navijači", glasio je odgovor Maričića.

O PRIVATIZACIJI...

Maričić je rekao da organi kluba nisu razmatrali eventualnu privatizaciju kluba (realno, za to još nema ni uslova, ni osnova), ali je izneo svoje mišljenje:

"Ima mnogo primera u prošlosti kada su određene firme, kompanije, privredna društva privatizovana pa to nije donelo rezultate. Da, ima i primera gde je privatizacija bila uspešna. Ali, nije stvar u tome već je ključna stvar za uspeh način upravljanja. Sam titular svojine ne donosi automatski i efikasno upravljanje i dobre rezultate".

Evo cele konferencije za štampu (video zapis)