I to su uglavnom dela bekova, Kolarova i Ivanovića. Statistika reprezentacije Srbije u poslednjih godinu dana kaže da smo za 900 minuta igre dali četiri ćista gola iz "open play" situacija, dva nejakom Azerbejdžanu.
Slobodnjak, prekid i kontra. To su glavna oružja reprezentacije Srbije pod vođstvom Radovana Ćurčića.
Od 29. marta 2015. do danas, 29. marta 2016. godine, Ćurčićeva reprezentacija Srbije odigrala je deset utakmica, po pet prijateljskih i kvalifikacionih.
Računajući i današnju pobedu nad Estonijom 0:1, u Talinu, "orlovi" su ostvarili četiri pobede, nadigravši još Azerbejdžan 1:4, Jermeniju 2:0 i Albaniju 0:2. Poraze, naš nacionalni tim beležio je od Portugalije 2:1, Danske 2:0, Francuske 2:1, Portugalije 1:2, Češke 4:1 i Poljske 1:0, tako da se jasno vidi protiv koga možemo, a protiv koga ne možemo da igramo i zbog čega nas, između ostalog, nema na EURO 2016.
U tom nizu, postigli smo 13 golova od kojih je pet "ušlo" posle prekida – kornera ili slobodnih udaraca, uz jedan autogol Jermena, tačnije Levana Hajrapetjana.
Dva gola dali smo iz klasičnih kontri, Jermeniji za 2:0 (šut Aleksandra Kolarova, natrčavanje Adema Ljajića na odbitak) i Albaniji za 0:2 (beg Ljajića i divan lob). Jedan od golova iz igre zapravo je bio srećno postignut – odbitkom od telo Aleksandra Mitrovića posle ne baš preciznog šuta Lazara Markovića u utakmici sa Francuskom.
Za godinu dana i 900 minuta igre, reprezentacija Srbije postigla je četiri "čista" gola iz "open play" situacija, odnosno akcija izgrađenih trčanjem, pasom, otkrivanjem i preciznim šutem. Tako, da rival zaista nije imao šanse...
Aleksandar Kolarov u prethodnih godinu dana postigao je dva gola i zabeležio pet asistencija igrajući za reprezentaciju Srbije, a iako je bilo i grešaka, propusta i loših izdanja, gro prilika i golova postigli smo preko akcija po levoj strani u kojima je on učestvovao ili ih započeo.
To su dva gola koja smo postigli u pobedi nad Azerbejdžanom od 1:4, kada je Adem Ljajić "zategao" sa oko 20 metara i potom Lazar Marković pogodio bliži ugao sa ivice šesnaesterca za konačan rezultat.
Zoran Tošić pogodio je mrežu Portugalaca u Beogradu na pas Aleksandra Kolarova, statistički ubedljivo najboljeg igrača Srbije u datom periodu, da bi i sam Kolarov postigao poslednji "open play" gol koji smo dali, u 91. minutu utakmice u Elbasanu, za 0:1 u meču sa Albanijom.
Asistirao mu je najkreativniji igrač naše reprezentacije pod vođstvom Ćurčića i učesnik skoro svih akcija iz kojih smo davali gol iz igre, a tu mislimo i na pomenute klasične kontre, povratnik Ljajić. On je pokazao više puta da se odlično razume sa Kolarovim i da Srbija u ovom trenutku nema lucidnijeg igrača od njega.
Golovi iz igre hronična su boljka našeg državnog tima, koju smo uspeli koliko-toliko da nadoknadimo efikasnošću iz prekida – Nemanja Matić pogodio je mrežu Portugalaca u Lisabonu posle kornera Kolarova, Kolarov je izveo prekid u porazu od Češke 4:1 koji je u utešni gol pretvorio Petar Škuletić, Kolarov je izveo i korner u Bakuu za vodeći gol Srbije, preko kapitena Branislava Ivanovića, koji je posle centaršuta Zorana Tošića i asistencije Nikole Maksimovića bio efikasan na petercu i za 1:3 na istom meču.
Konačno, danas, Kolarov je pogodio i iz slobodnjaka za svoj osmi gol u nacionalnom timu i pobedu nad Estonijom, koja je trebalo da bude i ubedljivija, ali je regularan pogodak Ivanovića – posle prekida – poništen zbog navodnog ofsajda ili igranja rukom Slobodana Rajkovića, koje nije postojalo.
Dakle, možemo reći da smo šest od 14 golova dali iz prekida, a da su najefikasniji fudbaleri Srbije u tom periodu bili – bekovi, Kolarov i Ivanović.
Ukušno, više golova od njih u reprezentaciji Srbije dao je samo vezista Tošić, 11.