"Oduvek sam želeo da dođem u Italiju, jer je po mom mišljenju to najlepša zemlja na svetu", pričao je Siniša Mihajlović u emotivnom intervjuu za italijanske medije.
Nijedno ime se ove sezone nije tako često nalazilo uz reč "otkaz" od imena Siniše Mihajlovića.
A, opet, preživeo je na klupi Milana, a po svemu sudeći ostaće do poslednjeg kola, a onda, po svom izboru, pronaći novi klub jer mu "rosoneri" nisu "seli". Njegov tim se nalazi na šestom mestu na tabeli, ispred njih je Inter, a iza Sasuolo, što nije naročito zadovoljilo navijače i čelnike kluba.
Dok se reč "otkaz" čula povremeno, i samo posle poraza, postoji jedna reč koja se tokom čitave karijere Siniše Mihajlovića, kako igračke tako i trenerske, vezuje za njega - a to je "temperament".
"Da, poznat sam po tom karakteru, pošto sam rođen u zemlji u kojoj si morao da budeš 'čvrst'. To nije bio izbor nego si tako morao da bi preživeo", pričao je on.
Slikovito je opisao svoju narav.
"Ljudi uvek kažu da moraš da brojiš do 10 dok nešto ne učiniš. Nikada nisam brojao do kraja, najviše do pet-šest. Mislim da nikada neću doći do deset, ali probaću to da popravm u karijeri".
Srpski stručnjak u Italiju je došao 1992. godine, tada je iz Crvene zvezde prešao u Romu, a do kraja karijere nastupao je u Sampdoriji, Laciju i Interu.
"Oduvek sam želeo da dođem u Italiju. To je prema mom mišljenju najlepša zemlja na svetu. Srećan sam ovde i sada se više osećam kao Italijan nego Srbin, pošto sa ovde od 1992. godine", kazao je Mihajlović za "Skaj Sport ".
Kakav je bio na terenu, takav je bio celog života. Pričao je o teškom periodu kroz koji je prošao, ali i kazao da ga je to učinilo jačim i spremnijim u životu. Znao je da se pobije na terenu, a to datira još od malih nogu.
"Volim pritisak, nikada ne bežim od toga. Kada prođeš kroz dva rata ne smeš ni da se plašiš na fudbalskom meču. Kada sam imao šest godina i trebalo je da krenem u školu, moja učiteljica, koja je živela pored nas, nije želela da me uzme u njen razred jer je videla da se stalno tučem. Zapravo, bio sam jako dobar u školi, ali sam se posle časova tukao sa starijima. Majka se ljutila jer bih dolazio slomljenog nosa ili krvav, ali me je to načinilo jačim", ispričao je on.
Pričao je i o trenerskoj karijeri...
"Moji timovi su uvek dobro organizovani i uvek napravim bolji posao od mog prethodnika. Neka da sea igračima pričam lu "četiri oka", nekada pred celom svlačionicom, a nekada to bude i preko novina. Ako želim da se oseća odgovornim to ću uraditi pred saigračima, a one koji imaju mu*a mogu i preko novina".
"Znam da će pokušati da mi dokažu da nisam u pravu", bio je njegov zaključak.