Priča o Napoliju, Maradoni, fudbalu, ljubavi, emocijama... o STRASTI! Kolumnista MONDA Nebojša Petrović pronašao je dvojicu fudbalera iz šampionske generacije Napolija. UŽIVAJTE!
Friuli, tačno godinu dana pre "Božije ruke" na Acteki. Derbi Serije A, Udineze - Napoli 2:2. Poslednja utakmica Zika u Italiji.
"Budi pošten i priznaj sudiji da si ga dao rukom", obratio se "Galinjo" Maradoni.
"Drago mi je što smo se upoznali, ja sam Dijego Armando NEPOŠTENI", odgovorio je Argentinac.
...
9. novembar 1986. Juve i Napoli dele prvo mesto sa po 12 bodova. Ko pobedi, može da se odlepi i povede trku.
Torino pod opsadom. Invazija Napoletanaca na sever Italije. Komunale je do pola obojen u plavo. Ne deluje da je Juventus domaćin.Početne juriše Platinija i Alda Serene, odbija svemogući Klaudio Garela. Na početku drugog poluvremena Juventus dolazi u vođstvo. Strelac je Laudrup. Da li je to nastavak noćne more za Napoletance? Još jedna sezona nemoći i praznih obećanja. Milioniti pucanj u prazno.
20.000 gostujućih navijača u šoku, ali ne gube entuzijazam. Naprotiv!
Navijanje dostiže vrhunac. Dijego apeluje na saigrače da ne odustaju. Nije gotovo. Ima još da se igra.
Na scenu stupa trio Ma-Gi-Ca. Maradona-Đordano-Karnevale. Opsedaju gol Juventusa, ali izjednačenje donosi defanzivac. Moreno Ferario se najbolje snašao u gužvi i poslao loptu u mrežu. Juve pokušava da preuzme kontrolu, ali Napoli iz jedne ubitačne kontre preko Đordana stiže do vođstva. Delirijum. Treći gol postiže mladi Volpećina. Sve je gotovo. Napoli preuzima lidersku poziciju. I držaće je do kraja prvenstva.
10. maj. "Istorija, to smo mi". Transparent koji se vijori u strogom centru grada. Na dan utakmice Napoli - Fiorentina. Dovoljan je bod da se matematički osvoji titula.
San koji se sanjao 61 godinu. Tu je, na dohvat ruke. Dan pre utakmice, ekipa je u bioskopu. Po povratku u karantin, hiljadu navijača ispred hotela u ekstazi. Plaču, pevaju, skandiraju, ljube prozorska stakla na autobusu. Sokavo podrhtava od emocija.
Igrači to nikada neće zaboraviti. Kao da je bilo juče. Niko nije mogao da zaspi. Oko 6 ujutru, Bepe Bruskoloti kreće od sobe do sobe.
"Da li ste svesni šta nas danas čeka? Hajde, na noge. Nema više dremanja".
Svi su ga poslušali. I "El Pibe". Doručak je poslužen pre vremena. Atmosfera je mogla da se oseti unutar trening kampa. I da se čuje. Nekoliko stotina navijača Napolija, čekalo je ispred ulaza da ekipa uđe u autobus i da je isprate ka stadionu.
Oko 12, niko više nije mogao da priđe Fuorigroti. Kvart je gotovo paralizovan. Kada je oko 16h Paireto označio početak utakmice, grad je već počeo sa feštom. Nisu sumnjali nijednog trenutka.
Istorijski minut - 29.
Dijego šalje pas ka Đordanu, ovaj štiklom ostavlja za Karnevalea. Udarac je neodbranjiv za golmana Landućija. Napoli vodi. Publika u transu.
Gotovo da niko do kraja utakmice nije ni primetio da je Fiorentina izjednačila. Strelac je neki klinac. Valjda, Roberto Bađo. Tako nešto. Njegov prvi gol u Seriji A. Kažu da je talentovan. To je manje važno.
Već je 17.47. Paireto gleda na sat, pa pogeldom traži loptu, čeka da mu dođe blizu, hvata je u ruke i svira kraj.
Glas legendarnog reportera Enrika Amerija odzvanja u ušima: "NAPOLI E AMPIONE D' ITALIA!".
Apenini slave podvig kluba sa juga zemlje. Svet se poklonio četi Otavija Bjankija. Vezuv samo što nije proključao.
"AUU, ŠTA STE PROPUSTILI" (Che vi siete perso). Pisalo je na transparentu koji je te noći okačen na ulaznu kapiju groblja "Pođoreale".
Ranom zorom, zameniće ga jedan drugi...
...
Perche Diego non c'e piu,
E mi manca un po di blu,
In questa vita mia...
Diego Armando non c'e piu,
E per sognare un po di piu,
Ci vuole fantasia.
...
Đino je Dijega znao u dušu. Kad bi mi neko dao da biram sagovornika za intervju, ne bi to bili ni Mesi, ni Ronaldo. Ni Ronaldinjo, ni Zuba Ronaldo. Ni Kaka, ni Paolo Rosi. Čak ni Maradona, jer bi svašta "nakitio" i mnogo toga prećutao. Izabrao bih Đina Ajela.
Punih sedam godina Đino je bio lični vozač Dijega Armanda. Još od dana kada je Genije iz Lanusa kročio u Italiju i izazvao zemljotres podno Vezuva. Uff, kakva urnebesna napuljska noć. Masa je drhtala od nestrpljenja i neizvesnosti. Hoće li konačno neko da objavi tu famoznu informaciju? Po ustaljenoj programskoj šemi, čuveni "Kanal Ventun" je emitovao erotski film "Jovanka i leptirice".
Negde oko ponoći, režija dobija signal da kajron može da se zavrti:
"FERLAINO I NUNJEZ SU SKLOPILI DOGOVOR, DIJEGO ARMANDO MARADONA JE I ZVANIČNO FUDBALER NAPOLIJA".
Đino se zajedno sa pola miliona Napoletanaca kleo da je tog trenutka i sama Jovanka, iako u zanosu strasti i ekstaze, skočila iz postelje, navukla na sebe prvo što joj je palo pod ruku i strčala na trg da proslavi sa navijačima.
Pregovori nisu bili nimalo laki. 50 dana kao 50 godina. Čitava večnost. Na ideju je došao sportski direktor Antonio Julijano. Pozvao je ljude iz Barselone da zakaže prijateljski meč i dobio odgovor: "Može, ali bez Maradone".
Sabrao je dva i dva i shvatio da na Rambli nisu više u ljubavi sa svojim "El Sudakom" (Južnjakom).
Već sutradan bio je u hotelu "Princeza Sofija" u Barseloni i kovao plan kako da se domogne grumena zlata. Dok je Nunjez postavljao ultimatume i dizao cenu, Julijano je potpredsednika Gašpara lagao da je u Španiju došao zbog Huga Sančeza iz Real Madrida. Sve dok ga najbogatiji i najmoćniji čovek Katalonije jednog jutra nije pozvao u svoju kancelariju:
"Gospodine Julijano, neko želi da Vas upozna".
"Madonna mia"! Napoli jeste želeo Maradonu, ali je Maradona još više želeo Napoli. Svojevremeno je svog prijatelja i prevodioca Hozea Albertija pitao kakvi su navijači Napolija, a ovaj mu je slikovito objasnio:
"Znaš ove tvoje iz Boke. E, ovi su puta tri!".
...
"Imao je pogled deteta i dok sam živ nosiću u sećanju taj njegov anđeoski izraz lica. Ne mogu da se otmem utisku da smo ga mi razmazili i od njega stvorili čudovište. Napulj mu nikada nije vratio ono što je on uradio za Napulj", Dino Ćelentano, savetnik Korada Ferlaina.
...
Skaleta, Favo, Di Karlućo, Marangon. Sasvim obična imena. Iako tog junskog četvrtka, ništa u Napulju nije bilo obično.
Kadeti su slavili titulu i punili mrežu selekcije Kampanje. 1:0, 2:0, 3:0, 4:0. Na tribinama 60.000 ljudi. Samo žamor i poneki aplauz. Niko ne gleda klince, svi čekaju Njega.
"Maradona e meglio di Pele, meglio di Pele, meglio di Pele..." .
Kaseta sa čuvenom pesmom je išla kao alva na trgu Tekio. Početna cena 3.000 lira, u zavisnosti od face kupca pela se i do 5.000.
Dijego je tokom dana obavio lekarske preglede i oduševio se idejom da kadetima Napolija uruči šampionska ordenja. Namerno se nije pojavio na početku meča. Nije to to, dok ne proključa.
Portparol kluba Karlo Julijano otima mikrofon oficijelnom spikeru i apeluje na publiku da se suzdrži od zvižduka: "Napoletanci, kontrolišite emocije. Još samo malo... još vrlo malo".
Stigao je tačno u 18.31h. Presvukao se i čekao svlačionici. Mora, bre, da zagrmi. "Ale, oh, oh, ale; Diego..." Na svetlećoj reklami pored terena blinka "VIVA MARADONA".
Sad može! Probija kordon fotoreportera koji su se sjatili oko tunela i trči krug oko stadiona da bi svima pružio šansu da se poklone božanstvu. Lagana majica i donji deo trenerke, sav u plavom, podiže desnu, pa levu ruku. Šalje poljupce u pravcu "Kurve B", pljeska i stiska pesnice.
Sa jedne tribine doleće buket cveća, sa druge plavi šal. Protokol je predviđao izlazak na scenu po završetku utakmice. Ma važi. Maradona i protokol, gospode bože.
Ponovo se oglasio Julijano. Moli za trenutak pažnje i tišine. Masa se sada pretvara u hipnotisanu gomilu. Dijego uzima mikrofon i nije bilo više od tri reči: "Buona sera Napolitani". Pazite, sa I. Ne sa E. U deliću sekunde, NapolEtani postaju NapolItani.
Nije morao ništa više da kaže. Standardno žongliranje na centru terena, lopta lansirana na tribinu, još jedan krug atletskom stazom i odlazak kroz podzemni prolaz.
Ljubav na prvi pogled. Kao prasak groma. Početak romanse koja će trajati večno. Na stadionu koji će zauvek biti njegov dom. Tada je zadužio ključeve San Paola i nikada ih više nije ni vraćao.
...
’O mamma, mamma, mamma...
O mamma, mamma, mamma..
Sai perche’, mi batte il corazon?
Ho visto Maradona, ho visto Maradona,
Eh, mamma! Innamorato son!’
MARADONIN GOL KOJI JE IZMENIO ISTORIJU
...
Napolitanstvo je poseban vid civilizacije. Rađa se i nalazi samo u Napulju. Oslikava tajnu evropskog držanja svakog Napolitanca. Ujedno opravdava prefinjenost duha u najsiromašnijim slojevima društva.
A Napolitanština? E, to je već degeneracija Napolitanstva. Proizilazi iz jeftinog napolitanskog egzibicionizma.
...
Sedam godina je Đino delio sa Dijegom i dobro i zlo. Borio se sa njegovim kapricima, slavom i popularnošću. Vremenom je i sam postao ikona Napulja, jer dovoljno je jednom da se pojavite u društvu "El Dieza" i u vašem životu ništa više nije kao pre.
Uf, kakav bi to intervju bio. Najpre bih ga navukao da mi priča o koncertu Erosa Ramacotija. Dijego je dobio počasna mesta i uživao u društvu vođe navijača Napolija Đenara Montuorija, zvanog Palumela i još dvojice zajedničkih prijatelja. Pevač je tokom prve pauze poslao brata da prenese poruku uvaženom gostu:
"Gospodine Maradona, Eros Vas poziva da mu se pridružite na večeri posle koncerta. Samo Vas".
Dijego ga je pogledao popreko i odgovorio: "Ne, hvala. Već sam isplanirao veče sa svojim drugarima".
Ili ono kada je iskoristio pauzu zbog suspenzije, pa zajedno sa Igitom otišao u posetu Pablu Eskobaru. Očevici tvrde da se unutar zatvorskih zidina odigrao spektakularan fudbalski meč i da nikada pre i posle toga nisu videli više lepih žena na jednom mestu. Pazite, u zatvoru. Ne u vili ili nekom hotelu.
Postavio bih Đinu sasvim banalno pitanje - koliko je bilo teško "biti Maradona". Znam da je slatko, ali nije sve u novcu i slavi. Nazirem odgovor: "Dijego je odmah shvatio da se Napulj živi punim plućima i
otvorenog srca".
A šta kada se pogase reflektori? Po garderobu se išlo u ulicu Kjaja, ali tek posle 2 sata noću. Klaudija je imala dogovor sa vlasnicom butika, sačekale bi da grad utone u san i tek onda obavile kupovinu.
Pitao bih Đina za crni Ferari. Tipičan kapric Dijega Maradone. Prvi te boje u istoriji ove firme, uradili su ga specijalno po njegovoj želji. Kasnije su identičan naručili Silvester Stalone i Majk Tajson. Kada je ušao u limuzinu i shvatio da nema radio uređaja, zagrmeo je od besa: "Vratite ga Ferlainu pa neka mu on ugradi stereo".
Slična scena i kada su mu iz Nemačke doterali najnoviji model Mercedesa. Čak su žurili da bi poklon stigao baš na "divan dan". Pospan i bunovan, promolio je glavu kroz prozor, sišao u papučama, provozao krug oko vile i napuštajući vozilo toliko snažno zalupio vrata da je prozorsko staklo naprslo na dva mesta: "Šta će mi ovo bez automatskog menjača?". Na kraju su Mercedes dali jednom drugom igraču Napolija.
Voleo bih da mi Đino otkrije više detalja o prijateljstvu sa Fidelom Kastrom. Za Gadafija znam anegdotu sa tunikom. Dijego je stajao ispod balkona sa Giljermom Kopolom i sinula mu je genijalna ideja da razmeni "dresove" sa komandantom Prvoseptembarske revolucije: "Kako da mu tražim tuniku, pa neće valjda da ostane u gaćama?!", zaprepastio se Kopola. Ne samo da je dobio tuniku, nego se u Napulj vratio i sa kapom libijskog vođe.
Svašta se pričalo za tog Kopolu. Da ga je on uvukao u pakao kokaina, da mu je navukao Kamoru na vrat, da ga je upoznao sa braćom Đulijano, odveo na pogrešnu stranu i upropastio mu karijeru. Pretpostavljam da bi mi Đino demantovao glasine i objasnio mi prirodu Dijegovog odnosa sa pionirom menadžerskog posla u Argentini. Rekao bi mi da je Kopola mnogo puta glavom mogao da plati svoju ljubav prema kudravom nestašku.
Kao onda kada se u strogoj tajnosti sastao sa Berluskonijem, a ovaj ga, zavaljen u fotelji pored zanosne Veronike Lario, pitao šta i koliko traži da Maradonu dovede u Milan: "Stan na Trgu San Babila", neskromno je odgovorio Kopola. Silvio nije ni trepnuo: "Smatraj da si se već uselio, šta još hoćeš?". Da, Berluskoni je imao Gulita, Rajkarda i Van Bastena. Ali nije imao Dijega.
Neko je "Kanalu 5" otkrio detalje sastanka i Kopola je jedva spasao živu glavu pred naletom razularenih navijača Napolija. Maradona je morao da podmetne leđa i zaštiti velikog prijatelja. Kao što će Kopola spasiti Maradonu desetak godina kasnije, našavši ga predoziranog u bungalovu na proslavi Nove godine, prinuđen da se sam izbori sa njegovom krizom jer nijedna klinika na "Punti del Este" nije smela da rizikuje negativan publicitet kao mesto na kojem je skončao najveći i najkontroverzniji svih vremena.
Parlao bi Đino o svemu i svačemu. Ne sumnjam da bi me zamolio samo jednu stvar. Da skratimo priču o toj tmurnoj februarskoj večeri 1991. Oko podne je primio Klaudijin poziv koji nikako nije slutio na dobro: "Budi u pripravnosti".
Parkirao se u ulici Šipione Kapeće i čekao. Oko 22 sata se popeo da im pomogne kofere, smestio ih u plavi "Espace", odvezao do Fjumićina i ispratio - u nepoznato: "Moralo je da prođe 14 godina da ga ponovo vidim i zagrlim", rekao bi mi Đino na kraju intervjua.
...
Di tempo ne e passato,
Ma son ancora qua!
E oggi come alora...
Difendo la citta!!!
...
Dame i gospodo, fudbalski romantičari. Dobro došli u ekskluzivni Mondov "Amarkord", koji uoči Velikog Meča na "Rajku", vraća sećanje na najslavniju generaciju u istoriji Napolija. Nisam našao Đina, ali tu su dostojne alternative. Iscimao sam pola Napulja i došao do kontakta dvojice članova galerije besmrtnih.
Andrea Karnevale i Bruno Đordano.
Zajedno sa Dijegom Maradonom, činili su prvu verziju trija MA-GI-CA koji je Napoliju posle šest decenija čekanja, doneo prvi "skudeto" u istoriji kluba.
KARNEVALE: "Bila je to moja prva sezona na San Paolu. Ferlaino je platio Udinezeu 4 milijarde lira i dodao još 6 milijardi za dolazak De Napolija iz Avelina. Ključna utakmica je bila protiv Juventusa u prvom delu sezone. Maradona je bio fascinantan, lopta mu se prosto lepila za nogu. Niko mu nije mogao ništa. Ni u to vreme nije bilo jednostavno dobiti Juve na njihovom terenu. Okrenuli smo sa 1:0 na 1:3 i stekli smo ogromno samopuzdanje za nastavak prvenstva".
Juve, Inter i Milan nisu gubili nadu i duvali su za vrat Napolitancima tokom čitavog toka prolećne polusezone. Uprkos porazima od oba milanska kluba, Dijego i kompanija su pretposlednje kolo dočekali na čelu tabele i sa šansama da protiv Fiorentine overe titulu.
ĐORDANO: "Inter je pre toga kiksnuo u Askoliju i nama su vrata raja bila širom otvorena. Stadion je protiv Fiorentine bio dupke pun tri sata pre početka meča. Jedna scena ispred restorana najbolje opisuje klimu koja je tih dana vladala u Napulju. Đordano je večerao sa klupskim kolegom Eraldom Pećijem i taman što su seli u auto, jedan dečkić od 7-8 godina je ostavio loptu sa kojom se igrao u parku, potrčao ka njima, skinuo kapu sa glave čuvaru sa parkinga i stao pored rampe da sačeka kada izađu. Otvorili su prozor i na pitanje: 'Je l' sve bilo u redu?', klinac je odgovorio: 'Si, sinjore. Ja
sam vodio računa da sve bude u najboljem redu'. Dali su mu 1.000 lira i čim su zamakli iza ugla, on je vratio kapu čuvaru i ponovo se posvetio svojoj igri".
KARNEVALE: "Prvo čega se setim je reka motocikala u pratnji našeg autobusa od sportskog centra Sokavo do stadiona San Paolo. Niko nije nosio kacigu, sirene su parale uši i ceo grad je bio u jednoj vrsti transa. Uvek je postojala specijalna veza između Napulja i Napolija, ali nikada kao u tom trenutku. Fešta je počela veče pre utakmice i te noći niko nije mogao da zaspi".
Napoli je nekoliko puta u prošlosti pao na poslednjem ispitu. Upravo je trener Otavio Bjanki tokom igračke karijere doživeo bolna iskustva sa generacijom Sivorija i Altafinija. Zato je stepen koncentracije morao da bude na najvišem mogućem niovu:
ĐORDANO: "Znali smo da Inter na poluvremenu gubi u Bergamu i mogli smo mirnije da odigramo drugi deo susreta. Kada je Karnevale postigao gol, slavlje je moglo da počne".
KARNEVALE: "Završilo se 1:1 i naravno da mi predstavlja zadovoljstvo što je moj gol, vredan šampionskog boda, upisan zlatnim slovima u istoriju Napolija. San Paolo je eksplodirao. Sećam se da je De Napoli bacio kopačke u publiku i da mu je mnogo godina kasnije gledalac kome se posrećilo da ih uhvati, poslao pismo i zahvalio mu se na predivnom suveniru".
Bio je to tek početak nezapamćenog slavlja...
KARNEVALE: "Ušli smo u svlačionicu i ceo tim je zapevao: 'O mamma, mamma, mamma, Ho visto Maradona...'. On je skakao sa nama i kada se završila poslednja strofa, oteo je mikrofon novinaru 'La domenika sportive' i počeo da nas intervjuiše, jednog po jednog".
ĐORDANO: "I pritom nije postavljao banalna pitanja. Za svakoga je izvukao po neku zanimljivost. Kao da se čitave nedelje spremao za taj intervju".
KARNEVALE: "To su trenuci kada shvatite da je neko jednostavno rođen da bude vedeta. Kojim god poslom da se bavio, bio bi nenadmašan".
O tome koliko je "El Pibe de Oro" cenio Bruna Đordana, najbolje svedoči čuvena izjava kudravog gaučosa: "Kareka je najbolji igrač sa kojim sam igrao tokom karijere, ali kada je reč o Italijanima tu nema dileme - Đordano je klasični 'južnoamerikanac' sa pogrešnim pasošem".
ĐORDANO: "Svakako da me te Dijegove reči čine veoma ponosnim. One su dokaz da se nisam džabe bavio fudbalom i da sam zaista ostavio trag u dresu Napolija. Za mene je pre svega bila ogromna čast da igram u istom timu sa čovekom koji je obeležio istoriju fudbala i zauvek ostao u srcima navijača iz Napulja".
KARNEVALE: "Maradona je bio autentični fenomen. Lider u pravom smislu reči, kako na terenu tako i van njega. Možda i najvažnija ličnost u istoriji svetskog fudbala".
Dobre ekipe nižu pobede, ali titule osvajaju samo jaki klubovi. Napoli je u to vreme imao izuzetno sposobnu rukovodeću strukturu:
KARNEVALE: "Ferlaino je bio mudar čovek i umeo je da postavi prave ljude na adekvatna mesta. Julijano je odigrao ključnu ulogu u transferu Maradone iz Barse u Napoli, dok je Italo Alodi najzaslužniji za stvaranje šampionskog tima. Sećam se predsednika u noći slavlja, sa mokrom košuljom i izbezumljenog od sreće i radosti. Nije bilo otvorenog autobusa, svi smo izašli na ulice i izmešali se sa navijačima. Napulj se tih dana tresao od euforije".
Iako pod utiskom šampionskog mamurluka, Napoli i naredne sezone diktira ritam u italijanskom prvenstvu i stiže nadomak nove titule.
Nadomak...
KARNEVALE: "Prvo treba reći da smo sezonu loše otvorili brzom eliminacijom iz Kupa šampiona. Tada nije bili dirigovanog žreba i nama se desio Real Madrid već u prvom kolu. Nismo iskoristili ni činjenicu da je prva utakmica igrana pred praznim Bernabeuom, jer su oni odrađivali kaznu iz prethodne sezone. Da nevolja bude veća, ja sam isključen u finišu meča zbog faula nad golmanom Bujom".
ĐORDANO: "To je bilo drugi put zaredom da iz Evrope ispadamo već na prvom stepeniku, pošto nas je na početku šampionske sezone iz Kupa UEFA izbacio Tuluz".
Uprkos evropskom kiksu, Napoli niže pobede u šampionatu i osvaja titulu jesenjeg prvaka sa tri boda više od Milana i pet od Rome i Sampdorije.
KARNEVALE: "Niko od nas ni dan danas ne ume da objasni kako smo u poslednjih pet kola prokockali prednost i dozvolili Milanu da nas prestigne i prvi prođe kroz cilj".
Postoji nekoliko verzija drastičnog pada forme Maradone i drugova u finišu sezone 87/88. Jedna od najkontroverznijih kaže da su članovi mafije na početku prvenstva stavili ogromne uloge na kladionici da Napoli neće odbraniti šampionski naslov.
KARNEVALE: "O tome ne znam ništa. Činjenica je da smo u poslednjih pet kola izgubili četiri utakmice. Od toga i direktan duel sa Milanom 1. maja na San Paolu, kao i meč od Fiorentine kada smo mogli da iskoristimo remi Milana sa Juventusom. Pojavio se i problem na relaciji igrači-trener Bjanki. Čak je Garela u ime svih igrača izašao pred TV kamere i pročitao saopštenje koje je izazvalo lavinu reakcija u javnosti".
Garela, Đordano, Banji i Ferario. Kako su ih kasnije nazvali "Banda četvorice", sa aluzijom na predvodnike kineske revolucije za vreme Mao Ce-tunga. Ferlaino je stao na stranu trenera, produžio ugovor sa Bjankijem, a kvartetu disidenata izrekao suspenziju za utakmicu poslednjeg kola. Đordano se na kraju sezone preselio u Askoli, što je značilo definitivan raspad čuvenog trija.
ĐORDANO: "Ne bih mogao da se opredelim koja je MA-GI-CA bila bolja. Ko god da je igrao, bio je na visini zadatka. Kareka je nastavio tamo gde je Karnevale stao. Tresao je mreže kao od šale i te sezone je bio drugi strelac ekipe. Odmah iza Maradone koji je sa 15 golova prvi put u karijeri postao 'capocannoniere' Serije A".
KARNEVALE: "Slažem se sa Brunom, i jedan i drugi 'tridente' je pisao istoriju italijanskog fudbala. Kareka i ja smo delili minutažu, a on je sa Maradonom bio neizostavni element i jedan od najvažnijih igrača Napolija u toj šampionskoj sezoni".
Kareka u tandemu sa Karnevaleom. Konačno! Dobitna formula Otavija Bjankija u sezoni 1988/89. Bar kada je reč o Kupu UEFA:
KARNEVALE: "Trijumfalan pohod je počeo tesnim pobedama protiv Paoka i Lokomotive iz Lajpciga. Još se žešća borba vodila u osmini finala protiv Bordoa, kada je moj gol u 5. minutu prve utakmice u Francuskoj odlučio putnika među osam najboljih. A onda dva spektakularna meča protiv Juventusa. Svi su nas otpisali posle poraza u Torinu od 2:0. U revanšu ludnica na San Paolu, Maradona i ja već u prvih 45 minuta uspevamo da anuliramo njihovu prednost. Ulazi se u produžetke i Renika postiže odlučujući gol. Sledi polufinale i opet je moj gol imao presudan uticaj na plasman u narednu rundu. Slavili smo protiv Bajerna 2:0 i zahvaljujući fenomenalnom Kareki izvukli 2:2 u Minhenu. Finale je donelo nova dva spektakla, sećam se da smo bezveze primili izjednačujući gol u 90. minutu revanša u Štutgartu, ali smo u tom trenutku vodili 3:2 i imali ogromnih 2:1 iz Napulja. Prija mi Vaša konstatacija da sam bio apsolutni protagonista na putu ka trofeju. Tim pre što je to bio prvi evropski podvig u istoriji Napolija, jer su pre toga osvojeni samo Alpski i Anglo-italijanski kup".
Bližio se Mundijal u Italiji, a Napoli se sve češće suočavao sa nepredvidivim karakterom prve zvezde tima. Šapuće se sve glasnije o Dijegovoj zavisnosti i burnom noćnom životu. Uvređen zbog zvižduka na utakmici poslednjeg kola prethodnog šampionata, posvađan sa čitavim gradom i već poprilično u kandžama kokaina, kasni na pripreme za novu sezonu i vrši pritisak na Ferlaina da mu dozvoli da ode u Marsej. Ima 36 miliona razloga da prihvati ponudu Bernara Tapija, ali ga upozorenje FIFA da bi tom odlukom ugrozio svoj nastup na Svetskom prvenstvu, primorava da potpiše "Primirje u Sokavu" i da se stavi na raspolaganje novom treneru Albertu Bigonu. Prvog dana novembra, misteriozno nestaje na neodređeno vreme i propušta utakmicu Kupa UEFA protiv Vetingena. Ispostavlja se da je skoknuo do Buenos Ajresa da bi stavio paraf na bračni ugovor sa Klaudijom Vilafane sa kojom je već imao dve kćerke:
ĐORDANO:"O Maradoni mogu samo da govorim u superlativima. Bio je poseban i zračio je harizmom. Scena iz svlačionice sa mikrofonom je samo jedna u nizu anegdota koje me vežu za prijateljstvo sa Dijegom. Prijateljstvo kojem i dan danas pridajem izuzetno veliku važnost".
KARNEVALE: "Mnogi imaju pogrešnu percepciju o Dijegu. Iako je u većini situacija do izražaja dolazio taj njegov južnjački temperament, umeo je da bude jako skroman i srdačan. Da ti se nađe pri ruci, da 'zalegne' za tebe, da te zagrli i uputi reči utehe kada napraviš neku grešku u toku igre... A sa druge strane, vanserijska klasa i jedini koji je jednim potezom mogao da reši utakmicu. Bio je i ostao najbolji igrač svih vremena".
Alodi se razboleo i prepustio mesto Lućanu Mođiju koji je zahvaljujući svojim prepoznatljivim metodama nastavio sa jačanjem Napolija.
KARNEVALE: "Transfer Alemaa je umetničko delo. Plasirao je novinarima lažne informacije i skretao pažnju na nebitna imena, a ustvari je bio u Španiji i završavao posao sa Atletiko Madridom. Otkrio je i Đanfranka Zolu u Seriji C i omogućio Napoliju da kasnije zaradi ogroman novac njegovom prodajom u Parmu".
Opa, Alemao! Njega je, navodno, pogodio novčić u Bergamu kada je Napoli slavio službenim rezultatom i osvojio presudne bodove u trci za drugi "skudeto". Odnosno "skudeto della monetina".
KARNEVALE: "Tu ništa nije sporno. Pravila su bila jasna i glasna. Prekid utakmice izazvan povredom igrača od strane nekog neodgovornog navijača, podrazumevao je pobedu za zelenim stolom gostujuće ekipe".
Epitet junaka utakmice pripao je maseru Napolija. Dosetljivi Salvatore Karmando je pritrčao Alemau i rekao mu da se "strovali" na teren. Treba li uopšte naglašavati da je pre Karmanda, i Maradona nešto šapnuo Brazilcu na uvo.
KARNEVALE: "Ako pažljivo pogledate snimak, videćete mnogo krvi na čalmi oko njegove glave. Te večeri u bolnici nije uspeo da prepozna nikoga od onih koji su mu došli u posetu. Uostalom, Milan je u tom kolu jedva izvukao remi u Bolonji jer sudija Laneze nije priznao čist gol domaćeg igrača Vasa. Činjenica je da su oni te sezone izgubili titulu zbog poraza od Verone, a ne zato što je Alemao isfolirao gubitak svesti".
Razlika u proslavi dva Napolijeva "skudeta" je u izboru lokacije i broju zvanica:
KARNEVALE: "Titulu smo overili u meču sa Lacijom, a feštu je organizovao predsednik Ferlaino na brodu usidrenom izvan Pocuolija. Niko osim fudbalera Napolija nije imao pravo pristupa. Jedini 'uiljez bio je Masimo Troizi, koga je Ćiro Ferara preko veze ubacio među šampione. Klopali smo i pili, uživajući u prizoru koji se pružao sa pučine. Grad je goreo od baklji i vatrometa. Možda mi je taj drugi 'skudeto' još draži od prvog, jer je osvojen u konkurenciji moćnog Milana sa Van Bastenom, Anćelotijem, Rajkardom, Maldinijem, Donadonijem...".
Umesto kroz pijedestal, Maradona je Napulj napustio na sporedni izlaz.
Tiho i nečujno. Mnogi smatraju da je pozitivan nalaz posle utakmice sa Barijem, osveta Italijana za "delikt" na Svetskom prvenstvu 1990. Centrirao je Kaniđi i uništio im san o svetskoj tituli na domaćem terenu:
KARNEVALE: "Taj Mundijal je najteži udarac u mojoj karijeri. Živeli smo 'le notti magiche' sve do kobne utakmice protiv Argentine. Zenga je izleteo u prazno, Kaniđa 'skresao' loptu i svemu je došao kraj. Ali, ne verujem da je to bio razlog Dijegove odmazde. Nije nam on kriv što smo loše šutirali penale. Možda bi sve bilo drugačije da se Jugoslavija plasirala u polufinale. Imali ste fantastičnu reprezentaciju, sećam se simultanke Stojkovića protiv Španije. Bez obzira na sve, Italija je igrala najlepši fudbal na tom šampionatu i prava je tragedija što nismo osvojili titulu. Da nas je pogledala sreća protiv Argentine, ubeđen sam da nam Nemci ne bi mogli ništa u finalu"..
...
Napulj je kao sredina omiljena tema mnogih sociologa. Asimetričan i kontradiktoran. Grad u kome caruje nered i u isto vreme, na neki svoj način, gospodari savršeni sklad. Mesto na kojem leže sva slast i sva opasnost ovoga sveta. Znanje i neznanje. Dobro i loše, lepo i ružno, bogato i siromašno, plemenito i zlo. Grad velikodušnosti i egoizma.
A San Paolo? E, to je već teatar čuda. Samo na San Paolu možete da vidite da rezervni golman Di Fusko ulazi u igru umesto špica Kareke. Kao protiv Askolija 11. juna 1989.
A da, nisam zaboravio. Šta je osvanulo na kapiji napuljskog groblja, jutro posle šampionske fešte - "KO VAM JE REKAO DA SMO PROPUSTILI?".
***U UTORAK ČITAJTE DRUGI DEO PRIČE O NAPOLIJU (u susret meču protiv Crvene zvezde)
-------------------------------------------------------------