Pod kritikom medija zbog nemoći EU u rešavanju "najveće izbegličke krize posle Drugog svetskog rata", Evropksa komisija rekla da ima plan kako da reši ogroman problem.
Evropska komisija tvrdi da ima plan da se hiljadu milijardi evra upotrebi za rešavanje uzroka migracije na tlu Afrike i Bliskog istoka, i slome krijumčarske mreže.
Evropska komisija koja je do sada Srbiji i Makedoniji dala nekoliko miliona evra za zbrinjavanje izbeglica, sad je pripremila plan da se ulaganjem hiljadu milijardi evra u privredni i socijalni oporavak u afričkim zemljama iz kojih dolazi najveći broj ekonomskih migranata, u korenu saseče navala onih koji po svaku cenu žele da pobegnu od bede u Africi i dočepaju se ako ne posla, onda pomoći za osnovne životne potrebe koje daju zemlje EU.
Taj plan, prema izveštaju nemačkog nedeljnika "Špigl", sadrži i ključni uslov da zemlje iz kojih dolaze izbeglice i migranti, neizostavno prihvate povratak svih onih koji nemaju osnova za traženje azila.
EU je takođe odlučila da u idućih šest godina izdvoji 2,4 milijarde evra za temeljito rešavanje izbegličke, migrantske krize i od toga bi Italija trebalo da dobije 560 miliona evra, Grčka 473 miliona evra, a Španija 259 miliona evra.
Kriza s ratnim izbeglicama i onima koji beže od bede u Africi i Aziji izazvala je velike podele među članicama EU. Slovačka, Poljska i Češka su na meti kritika zato što žele da prihvate samo mali broj i to hrišćanskih izbeglica, a Mađarskoj se zamera to što gradi zid na granici sa Srbijom.
Neki mediji navode da je zapadni Balkan postao glavni kanal za dramatično povećanje priliva izbeglica posebno iz Sirije, Iraka i Avganistana, a francuski list Mond prenosi upozorenja Beograda i Skoplja da je to evropski problem i navodi stav šefa srpske diplomatije Ivice Dačića da "EU mora predložiti plan za delovanje i od nas zatražiti da se uključimo".
Berlin, Pariz i London predlažu da se hitno uvede sistem brzog rešavanja zahteva za azil i momentalnog vraćanja migranata koji za to nemaju ni razloga ni osnova. Šef francuske diplomatije Loran Fabijus je rekao da se u tom cilju EU prevashodno mora daleko bolje organizovati tamo gde su udarna mesta navale izbeglica i migranata, a to su Grčka i Italija, uz saradnju s tranzitnim zemljama.
Vlada u Rimu, ljuta na partnere u EU zato što ne žele da podele teret izbeglica s Italijom i Grčkom, predočila je da će se zbog nesposobnosti za zajedničku akciju na udaru naći i šengenski prostor bez granica.
Francuski ministar Fabijus je pohvalio stav Berlina o spremnosti da prihvati 800 hiljada izbeglica, a to su najviše osobe koje od ratova beže iz Sirije. Takođe je rekao da se i sa balkanskim zemljama mora uspostaviti daleko veća saradnja, jer je u Nemačku preko zapadnog Balkana došlo 400.000 migranata za samo godinu dana.
Prema istraživanju EU, 38 odsto evropskih građana smatra da je kriza s izbeglicama i ekonomskim migrantima najveći problem u Uniji, uz nezaposlenost.
