U Srbiji se danas obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na taj dan 1804. kada je u Orašcu počeo Prvi srpski ustanak, ali i na isti dan 1835. godine, kada je proglašen prvi srpski Ustav, koji je označio i početak savremene državnosti.
Dan državnosti biće obeležen polaganjem venaca na Spomenik Neznanom junaku u Beogradu, dodelom odlikovanja zaslužnim građanima i ustanovama, počasnom paljbom na Kalemegdanu, a istim povodom svoja vrata za posetioce otvoriće i brojni muzeji u Beogradu.
Predsednik Srbije Tomislav Nikolić položiće venac na Spomenik Neznanom junaku na Avali, nakon čega će u Domu Vojske Srbije u Beogradu otkriti spomen-obeležje "Oko sokolovo" sa likom srpskog ratnika izviđača Dragutina Matića.
U podne će Nikolić u zgradi Predsedništva uručiti odlikovanja zaslužnim građanima i institucijama, a uveče će biti održan svečani prijem povodom Dana državnosti.
Premijer Vučić je položio venac na spomeniku Dimitriju Davidoviću pred odlazak u Zagreb, na inauguraciju nove hrvatske predsednice.
Dodao je da će tokom boravka u Zagrebu posetiti Mitropoliju SPC, te da će sa predsednikom Srpskog narodnog veća (SNV) Miloradom Pupovcem prisustvovati liturgiji na Dan srpske državnosti - Sretenje u pravoslavnoj crkvi u Zagrebu.
Pripadnici jedinice Garde Vojske Srbije su, dan uoči Dana državnosti, obavili počasnu artiljerijsku paljbu sa Savske terase na Kalemegdanu u Beogradu. Iz šest artiljerijskih oruđa ispaljeno je 10 plotuna.
Na Dan državnosti, u nedelju 15. februara, za posetioce će biti otvoreni Istorijski muzej Srbije, Konak kneza Miloša, Narodni muzej, Galerija fresaka i Muzej Vuka i Dositeja.
Većina dnevnih listova za Dan državnosti izaći će kao dvobroji.
Kao dvobroji, u nedelju 15. februara, izaći će dnevni listovi "Politika", "Večernje novosti", "Blic", "Alo" i "Kurir". Dnevni listovi "Danas" i "Informer" izaći će kao trobroji u subotu, 14. februara.
Praznik Dana državnosti određen je odlukom Skupštine Srbije 2001. godine, a od 2012. godine taj dan praznuje se 15. i 16. februara. Ove godine neradni dani biće ponedeljak i utorak, jer je 15. februar ove godine nedelja.
Tog dana i Srpska pravoslavna crkva slavi Sretenje.
KARAĐORĐEV USTANAK 1804. I USTAV 1835.
Dan državnosti obeležava se u sećanje na Sretenje 1804. godine, kada je podignuta revolucija i započelo oslobađanje od Turske, i isti datum 1835. godine, kada je donet prvi moderni ustav Srbije.
Srpska revolucija, kako ju je nazvao nemački istoričar Leopold Ranke, započeta je Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, a završena je decenijama kasnije, zahvaljujući mudrosti knjaza Miloša Obrenovića.
Na Sretenje 1804. godine, na zboru viđenijih Srba sa teritorije Beogradskog (odnosno Smederevskog) pašaluka, koji se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, doneta je odluka o podizanju ustanka protiv Turaka i za vožda je izabran Djorđe Petrović.
Odluci o podizanju ustanka prethodila je seča knezova, odnosno uglednih narodnih prvaka, koje su dahije preventivno pobile, zbog navodne nelojalnosti.
Prvi srpski ustanak najpre je zahvatio krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju i Pomoravlje.
Čitav Beogradski pašaluk oslobođen je 1807. godine, ali je sudbinu ustanka odredio ishod Rusko-turskog rata, pošto su Rusija i Turska potpisale mir u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je plod činjenice da je počinjao Napoleonov pohod na Rusiju.
Prema rečima Rankea, Karađorđevom bunom započela je Srpska revolucija, okončana uspešnim diplomatskim dostignućima Miloša Obrenovića, decenijama potom.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, poput Velike škole, dalekog začetka današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Na Sretenje 1835. godine u Kragujevcu je donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan Sretenjskim, a koji je bio ustrojen po uzoru na francuski i belgijski.
Tekst ustava, neobično liberalan za tadašnje prilike, izradio je Dimitrije Davidović, znameniti novinar i srpski nacionalni radnik.
Ovakvo ustavno rešenje odmah je izazavalo negodovanje Austrije, Turske i Rusije, zbog čega je ubrzo suspendovan.
Velike sile smatrale su ga previše liberalnim - u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.
Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838., 1869., 1888., 1901. i 1903. godine.
Posle Drugog svetskog rata, od 1945. godine, u potpuno promenjenim okolnostima, Srbija je u sastavu federalne Jugoslavije četiri puta usvajala najviši zakonodavni akt, a aktuelni je usvojen 30. oktobra 2006. godine.
To je prvi Ustav Srbije nakon raspada SRJ, odnosno državne zajednice SCG.
