Emigrantska kriza za sada ne ugrožava Hrvatsku, ali sa tamo ipak žestoko polemiše da li zvanični Zagreb ima strategiju za slučaj da se kriza prelije u tu državu. Slovenija se sprema za "čak" 500 neplaniranih izbeglica.
Odgovor na pitanje o spremnosti Zagreba dao je premijer Zoran Milanović istakavši da Hrvatska ne može da ima strategiju za izbeglice jer je nema ni Evropa, preneli su hrvatski mediji.
"Mi smo zemlja koja je kada je bilo najteže dobila tuđu pomoć i u skladu sa svojim mogućnostima, koje su male, ali postoje. Spremni smo pomoći i to ćemo napraviti", poručio je Milanović komentarišući izbegličku krizu u Makedoniji i Srbiji.
Hrvatska radio-televizija izvestila je, naime, prošlog vikenda o tenzijama na grčko-makedonskoj granici istakavši da su i Makedonija i Srbija zatražile pomoć Evropske unije, ali da Unija ignoriše njihove apele.
"Sve institucije su se oglušile", kazao je makedonski ministar unutarnjih poslova Mitko Čavkov, preneo je HRT.
Hrvatska strahuje da bi, nakon što Mađarska dovrši podizanje četiri metara visoke ograde na granici sa Srbijom, u dužini 170 km do kraja avgusta, migranti iz Afrike i Bliskog istoka bi mogli biti preusmereni na Bugarsku i Hrvatsku.
Bugarska pritom vojnim snagama čvrsto drži granicu (zasad) neprobojnom.
U Hrvatskoj od izbegličke krize strahuje javnost, pojedinci, ali i političari pa je tako čelnica ORaH-a Mirela Holi uputila otvoreno pismo vladi pozivajući je da predstavi strateški plan.
Kako se na popisu objekata u kojima bi se u Hrvatskoj smeštale eventualne izbeglice spominju i neki objekti u Istri, reagovao je saborski zastupnik Damir Kajin i postavio pitanje:"Zašto migrante ne prihvataju Katar, Kuvajt, Emirati ili Arabija?
SPREMNI ZA DOGOVORENIH 250, MAKSIMALNO 500 EMIGRANATA
Slovenija krajem godine očekuje početak postepenog dolaska 250 izbeglica iz Sirije i drugih bliskoistočnih država u okviru dogovora s EU, ali se priprema i na eventualni nekontrolisani dolazak do 500 izbeglica koje su sada u Makedoniji, Srbiji ili Mađarskoj, piše danas ljubljansko "Delo".
"Preko granice s Hrvatskom moguć je postupni dolazak većeg broja azilanata koji putuju balkanskom kopnenom rutom", preneo je list podatke Ministarstva unutrašnjih poslova u odgovoru na pitanje o spremnosti Slovenije za moguć pritisak takozvanih sekundarnih migracija.
Reč je o pretpostavljenom scenariju po kojem bi "apsorpcijski kapaciteti" država u regionu poput Makedonije, Srbije i Mađarske bili prekoračeni, a talas migranata usmeren preko Hrvatske na Sloveniju, prenosi Hina.
Nadležni organi Slovenije navode da bi Slovenija u skladu sa svojim mogućnostima prihvatala migrante u manjim kontingentima, pri čemu bi prednost imale "ranjivije grupe" koje se mogu brže socijalno integrisati, poput žena i dece.
Prilikom izbegličke krize u Evropi u aprilu i maju ove godine slovenačka vlada je izrazila rezerve oko uvođenja obaveznih imigrantskih kvota prema kojima bi Slovenija primila 720 izbeglica, ali je premijer Miro Cerar kasnije pristao na prijem najviše 500 imigranata.
