Nakon današnjeg brutalnog ubistva majke i deteta ispred Centra za socijalni rad u Rakovici oglasili su se i psiholozi. Evo šta je potrebno promeniti da bi se ovakva svirepa ubistva i porodična nasilja u budućnosti izbegla...
Sudski veštak Ana Najman smatra da su kontrolisana viđanja u centrima za socijalni rad u Srbiji vrlo problematična praksa i da treba promeniti način viđanja deteta u tim uslovima.
"Ne mogu da preporučim represivne mere, mislim da bi dodatna edukacija zaposlenih u Centru, kao i formiranje posebnih timova koji bi se bavili isključivo problematikom kontrolisanog viđanja bili rešenje da se ovo nikada ne ponovi", navodi Najman nakon što se u Beogradu dogodio stravičan zločin ispred Centra za socijalni rad u Rakovici kada je muškarac ubio bivšu suprugu i četvorogodišnjeg sina.
Zločin se dogodio kada je otac vratio sina u socijalni centar u kontrolisanim uslovima, pošto je bio kod njega u poseti.
Navodno je došlo do svađe, posle koje je napadač nožem napao tri službanika, a potom ubio ženu ispred centra, kod trafike.
Osumnjičeni je zatim, kako se nezvanično saznaje, zadavio dete. Lekari su pokušali reanimaciju, ali je dete nažalost podleglo povredama.
Ubistvo žene i deteta ispred Centra za socijalni rad u Rakovici šest dana nakon ubistva žene u novobeogradskom Centru ona vidi pre svega kao ličnu i porodičnu tragediju, a ne gest koji je uperen protiv institucija.
"Maksimalna isfrustriranost, emocionalna napetost i visok nivo agresivnosti koji je sigurno bio uperen protiv svake vrste poštovanja pravila i procedura koje nameću institucije sa kojima nasilnik mora da sarađuje, stvara situaciju gde lako dođe do stanja agresije i besa koji se usmerava ka drugima, a nekada i ka sebi", kaže specijalista medicinske psihologije-sudski veštak Ana Najman.
Ona dodaje da ubica ne planira mesto na kome će počiniti zločin jer je u stanjima tolikog besa i agresije nemoguće racionalno razmišljati.
"Ta agresija se ne zaustavlja lako, i kao što smo videli bila je usmerena na samog počinioca u prvom slučaju, a u drugom i na dete. Počinitelj tada ne vlada sobom i situacijom, deca često budu 'kolateralna' šteta", rekla je Najman.
Ona smatra da predlog za uvođenje obezbeđenja u centre nije nešto što može zasigurno da reši probleme.
"Teško da obezbeđenje može da predvidi bilo šta, jer navala besa se dešava u sekundi, to ne može da se kontroliše. Ni represivne mere nisu rešenje, jer su u pitanju ljudi koji ne žele da poštuju pravila koja ima se nameću i otporni su na sve vrste psihoterapijske pomoći i mogućnosti da se promene ", rekla je Najman.
Istovremeno, psiholog Zoran Musterović skreće pažnju i na odgovornost medija pri izveštavanju o ovakvim slučajevima.
On smatra da su mediji senzacionalističkim izveštavanjem o ubistvu majke troje dece ispred Centra za socijalni rad na Novom Beogradu pre sedam dana na neki način trasirali put da dođe i do ovog drugog zločina u Centru u Rakovici.
"Pripremljena je atmosfera u društvu kako čovek sam treba da razreši spornu situaciju, a ne institucije, jer su one navodno nesposobne i nemoćne, što kod nasilnih osoba podstiče agresiju i na neki način im šalje poruku da oni treba sami da reše 'tu stvar'", kaže Musterović.
On skreće pažnju da socijalni radnici nisu i ne mogu biti obezbeđenje i bodigardovi.
"Oni prisustvuju i nadgledaju viđanje deteta sa jednim od roditelja, ali posle izlaska iz kancelarije oni ne mogu da kontrolišu dalju situaciju, kada frustracija i bes nagomilani možda još tokom susreta u centru eskaliraju u novu svađu i pokrenu lavinu", kaže on.
Musterović ističe da je praksa kontrolisanog viđanja dece dugotrajna i poznata mera koje je do sada bila uspešno sprovođenja.
"Problem je nastao kada su korisnici te usluge postali nasilnici, kojima se stvara dodatni osećaj ugroženosti pošto ih nadgledaju", naveo je Musturović.
On dodaje da je ova mera uvedena da se između roditelja i deteta uspostave novi kvalitetniji odnosi.
"U centrima se vodi računa da se dve sukobljene strane ne sretnu, ali ako se to desi van centra mi smo nemoćni", objašnjava on.
