Svakog dana širom sveta se popije 1,6 milijardi šoljica kafe, a u procesu uzgajanja, obrade i pripreme kafe učestvuje oko 60 miliona ljudi!
Pravljenje kafe možda deluje jednostavno, ali da li ste ikada pomislili koliko ljudi širom sveta je uključeno u proces uzgajanja, obrade i pripreme kafe? Odgovor je - oko 60 miliona. Trud svih tih ljudi "sliva" se u jednu šoljicu vaše kafe. Zvuči neverovatno, zar ne?
Udaljenost Srbije od plantaža kafe u Latinskoj Americi je oko 10.000 kilometara, a za pripremu savršene instant kafe potreban vam je nepun minut!
Put kafe
Biljka kafe izuzetno je osetljiva na vremenske prilike, a da bismo ugledali prve plodove potrebno je oko četiri godine. Kada plod sazri, uglavnom se bere ručno, jer se tako odmah razdvoje zrela od nezrelih zrna kafe. Sledeća faza je odvajanje ploda od ljuske i to isušivanjem zrna kafe na suncu ili posebnim tehnikama pranja. Suva zrna kafe su obično zelenkaste boje, pa je ova faza dobila ime "zelena kafa". Kombinovanjem različitih zrna može se dobiti više vrsta kafe, a od momenta kada se napravi savršena mešavina, počinje najvažniji korak u pravljenju kafe - pečenje.
Šta čini razliku?
Način na koji se zrna kombinuju i prže utiču na vrstu, ukus i miris kafe. Kafa sadrži oko 800 različitih sastojaka arome, što je čini jednim od najaromatičnijih prehrambenih proizvoda. Zrna kafe dobijaju svoju izvrsnu aromu tek nakon prženja. Dužina prženja direktno određuje jačinu - blago prženje za blagi ukus, srednje za bogat, a jako prženje za izraženiji ukus i aromu. Nakon prženja, sledi mlevenje, čime se završava proces pravljenja "domaće kafe".
Da bismo dobili instant kafu, potrebno je ići korak dalje - sušenje toplim ili hladnim vazduhom. Ukoliko se suši vrućim vazduhom, kafa u tečnom stanju raspršuje se preko vrelog vazduha. Tada nastaju sitne kapljice kafe koje se pri padu suše i pretvaraju u fini prah, te se povezuju u prepoznatljive suve granule. Ukoliko se primeni hladno sušenje, kafa se u tečnom stanju zamrzava na minus 40 stepeni Celzijusa čineći tanak, fini sloj koji se potom razbija u sitne kristale kafe svetlije boje. Ovi procesi zaslužni su za činjenicu da je, za razliku od „domaće“, instant kafa lako topiva u vodi i brzo se priprema, ima sve karakteristike domaće kafe osim taloga koji ne ostavlja u šolji.
Šta određuje aromu kafe
Aromu kafe određuje mnogo različitih faktora, uključujući vrstu, podneblje, zemljište na kom je uzgajana, i sama klima. Postoje dve vrste kafe: arabika i robusta. Obe vrste rastu u tropskim zonama sa toplom, vlažnom klimom, ali na različitim nadmorskim visinama. Arabika je poznata kao brazilska kafa, raste na većim visinama, odlikuje se po svom kvalitetu i niskom sadržaju kofeina. Kod pripreme instant kafe, ova vrsta kafe se obično tretira zamrzavanjem, a rezultat su fini kristali svetle boje, karakteristični za kafe premijum kvaliteta. Osetljivija je od robuste i zato najbolje uspeva u planinskoj klimi. Sa druge strane, robusta, koja se uglavnom uzgaja u Africi, predstavlja oko 70 odsto svetske proizvodnje kafe. Kao što joj samo ime kaže, zrna robuste su "robusnija" (jača, čvršća) od arabike, a može se uzgajati i na malim i na velikim nadmorskim visinama. Za razliku od arabike, češće se tretira metodom sušenja vrelim vazduhom, čime se dobija prepoznatljiv izgled instant kafe u granulama. Odlikuje je jačina i mala kiselost.
Zanimljivo je da osim tradicionalnih uzgajivača kafe, kao što su Brazil, Kolumbija i Indonezija, sada i Kina, koja je vekovni proizvođač čaja, najavljuje masovnu sadnju kafe, što će sigurno promeniti sadašnju mapu i možda doneti novu aromu.
Svakog dana širom sveta popije se 1,6 milijardi šoljica kafe. Uživajte u svojoj šoljici!