Poznati reditelj pamti svog prijatelja po vrlinama, manama i po neverovatnoj ličnosti. Pročitajte šta je izjavio za "Gazetu" o Argentincu.
Emir Kusturica snimio je 2008. godine film o legendarnom Dijegu Maradoni i za vreme stvaranja tog dela postali su prijatelji. Zato mu je ovih dana posebno žao dok ceo svet žali zbog smrti za mnoge najvećeg fudbalera u istoriji.
"Ne pamtim da li je u poslednjem veku postajala ovakva žalost od Argentine preko Somalije do Srbije. Dok je svet podeljen virusom, Bog nas je spojio u bolu i rasplakao nas", rekao je Kusturica o svom prijatelju u intervjuu za italijansku "Gazetu".
On je otkrio detalje snimanja tog filma.
"To je film koji govori o bliskosti. Dok smo radili zajedno bili smo postali bliski, međusobna hemija je eksplodirala među nama. Obojica smo došli sa ulice, iz predgrađa, ja iz Sarajeva, on iz Buenos Ajresa i znali smo težinu takvog odrastanja i preživljavanja na rubovima grada. Ipak, nije bilo uvek jednostavno raditi sa njim".
Zašto?
"Jer je znao da bude neukrotiv, kao na terenu. Jednom sam otišao u Buenos Ajres i nismo mogli da ga nađemo. Nestao je. Tek tako".
Ipak, kada je bio sa Dijegom u Argentini slavni reditelj se uverio u njegove vrline.
"Njegova snaga bilo je saosećanje. Imao je neverovatan osmeh. Dijego je bio kao Vavilonci, kao Gilgameš. Jednog dana sam išao sa njim da gledamo utakmicu Boke Juniors i bio je to manji meč, a on je vikao vrištao, bio je kao zemljotres. Popunio je sav prostor oko sebe".
Kad je Kusturica "izgubio" Maradonu i što ne bi mogao da snima o Kristijanu: Gde je Ronaldova ličnost? Nema je!
Na pitanje da li je Maradona bio levičar, Kusturica kaže da jeste, ali pre svega instinktivino, a smatra i da su Dijegove "supermoći" na terenu bile "plaćene" njegovom zavisnošću od droge. Uostalom, i danas mnogi citiraju njegovu izjavu: "Emire, zamisli kakav bih tek bio da nije bilo kokaina"
Kusturica je bio upitan i za Maradonino saosećanje prema porodici.
"Malo mu je zaista bilo žao, malo je glumio… Bio je zaista glumac. U Argentini je, na kraju krajeva, mnogo sentimentalnih".
Na kraju je umro sam.
"Živeo je spontano, instiktivno, previše. Možda mu je falilo emotivno obrazovanje, da nikad ne gubi iz vida važne odnose".
Da li bi sličnu, filmsku priču o životnom putu mogao da dobije još neki igrač?
"Niko. Šta bih mogao da kažem o Kristijanu Ronaldu? On je perfektan, zarađuje brdo novca, al gde je njegova ličnost? Koliko bi priča tu moglo da se ispriča? Nijedna"