Svaka sličnost sa događajima i ličnostima u Srbiji je - očigledna. Malo ko na ovim prostorima ima hrabrosti da otvoreno govori o ekspanziji neonacizma na fudbalskim stadionima.
Ovaj trend traje godinama unazad i lako je uočljiv, ne samo u Hrvatskoj, već i u Srbiji, širom Balkana, celoj Evropi.
Jedan od retkih koji o tome govori surovo iskreno je bivši reprezentativac Hrvatske, Mario Stanić. On je u intervjuu portalu "Index" poručio da svako okretanje glave posle ovakvih incidenata znači - saučesništvo.
"Što se tiče ovog s ustašama, ne znam... Ako niko ne smatra da na tako nešto treba reagovati, onda smo očigledno mi svi ustaše. Zaista ne znam šta nam se to događa! Ako nam je to deo navijačkog folklora, onda smo zaista dotakli dno", rekao je Stanić za "Index".
Potom je autor intervjua konstatovao da niko iz Hrvatskog nogometnog saveza, kao ni iz hrvatskih klubova, nije osudio ustaške parole, iako su one postala svakodnevica. Ne samo u Zagrebu, gde je urlao "Džo" Šimunić i ne samo u Milanu, gde su divljali navijači...
Novinar je pitao Stanića da li se slaže da je prizivanje fašističkog režima čin veleizdaje i da je daleko veći incident od bacanja baklji na teren.
''Gledajte, mi živimo u licemernom svetu. Licemerje doživljavamo na svakom koraku i fudbal je samo slika i prilika onoga što se događa u našem društvu. Ako krenemo redom i pogledamo što se sve događa u politici, zdravstvu, školstvu, kakvi su nam mediji, onda ne treba čuditi zbog čega nam društvo sve brže klizi u neku vrstu kamenog doba. I svi smo zbog toga krivi. Počevši od mene, tebe, pa nadalje. Time što ćutimo i okrećemo glavu, svi skupa postajemo saučesnici odgovorni za stanje u kojem se nalazimo".
Dodao je...
"Depresija koja se nadvila nad celokupno hrvatsko društvo je ono što me najviše smeta. Više to nije stvar koliko ko nečega ima ili nema, već je u pitanju nemogućnost da se u gradu sretne nekoga ko je nasmejan. Vraćamo se svi skupa u rikverc i to u svim segmentima ovoga društva. A najviše boli to što je to postalo normalno. Postali smo društvo koje od zdravih ljudi pravi nezdrave".
''Ne razumijem nasilje, ne želim opravdati ono što se dogodilo na stadionu, ali mišljenja sam da je istina puno kompleksnija od one koju nam mnogi pokušavaju prezentirati. Baklji, bakljada, nereda na utakmicama je bilo i toga će uvek biti. U zemljama koje nemaju razvijenu svest, koje nemaju razvijen mehanizam da se to zaustavi, takve stvari su nažalost gotovo pa svakodnevna pojava".
Međutim...
"Lično, meni je na toj utakmici više od baklji zasmetalo obostrano zviždanje himnama. Ako ti ljudi nisu bili u stanju barem 35 sekundi pokazati respekt prema državi i protivniku s kojim igraju, onda se moramo svi skupa zapitati što bi se tek dogodilo da su stvari posve izmakli kontroli i da je sve krenulo po zlu? Nama ne treba nikakva revolucija, nama je potrebna evolucija", rekao je Stanić i dodao:
"Međutim, nije to problem od juče. To se nam se događa već godinama, a svi pred tim zatvaramo oči i pravimo se da nas se to ne tiče. Pa kad se dogodi nešto ovako, onda se svi skupa pravimo blesavi i čudimo se".
Naša "Đenova" i hrvatski "Milano", u pozadini, imaju isti motiv - pokušaj dela navijača da izdejstvuju promene u fudbalskoj vrhuški.
Stanić to komentariše ovako...
"Navijači za ove u savezu govore da su kriminalci, ti kriminalci za te navijače kažu da su huligani, a je li ko postavio pitanje šta je sa svima nama koji smo u sredini? Koji smo na koncu došli na stadion pogledati utakmicu. Mi smo taoci i jednih i drugih. Verujte mi, u trenutku tog prekida, osećao sam se toliko poniženo, tako jadno, tako iskorišćeno, izmanipulirano, da sam otišao i nisam čekao hoće li se ta utakmica nastaviti. Ne znam koga su oni terali, ali mene su uspeli oterati", poručio je Stanić za kraj.
Svaka sličnost sa licima i događajima u našem fudbalu lako je uočljiva!