Filmski reditelj i poznati navijač Partizana Srđan Dragojević na Twitteru pokrenuo raspravu o tome da li treba ići na utakmice crno-belih posle "majica". "Fudbaleri treba da imaju đon, a ne da budu splavarske prostitutke", poručuje.
Podatak da je prošlo prvenstveno kolo u SVIM ligama bivše Jugoslavije gledalo UKUPNO 45.000 ljudi, zaista je za nevericu i za paljenje alarma.
Odavno stadioni u bivšoj Jugoslaviji nisu puni, osim kad se igra neki veliki derbi, tipa Partizan - Crvena zvezda ili Dinamo Zagreb - Hajduk, Sarajevo - Željezničar, ali i na tim mečevima sve je manje ljudi. Besparica u klubovima, pad kvaliteta fudbala, ali i nemaština kod gledalaca, onih koji bi trebalo da pune te iste stadione i zbog kojih se (valjda!) i igra fudbal, kao i niz drugih stvari za posledicu imaju to da sportski objekti zvrje prazni i da se čuje glas svakog aktera meča.
Poseban problem imaju zagrebački Dinamo i Partizan (ni ovi drugi nisu u ništa boljoj poziciji, i ostali stadioni su prazni), jedni od retkih klubova iz ex YU koji još i predstavljaju Balkan u evropskim takmičenjima. Stadioni u Zagrebu i na Topčiderskom brdu izgledaju tužno kada se na njima okupi tek po koja hiljada gledalaca (neretko i stotina!).
U Partizanu, koji je dominirao domaćom scenom i igrao u evropskim takmičenjima, i ranijih godina su pokušavali na razne načine da privuku gledaoce, ali je bolji odziv bio tek na "većim" utakmicama. Partizanova publika je "razmažena", to nije novost i voli da gleda atraktivan, ofanzivan fudbal. Bilo je takvog fudbala prethodnih godina, ali neki faktor je izostao da bi publika dolazila u većem broju.
Uz neizostavne finansije (da bi ljubitelj Partizana iz unutrašnjosti došao u Beograd treba da plati kartu za prevoz, kartu za utakmicu, da nešto pojede, popije), postoji još nešto što je verne navijače odvuklo sa tribina.
Najpre, navijači Partizana, oni iskreni, pravi, koji se nerviraju zbog svake promašene šanse, svakog pogrešnog dosuđenog auta, nisu pristali da ih raznorazne uprave "farbaju" stalnim prodajama supertalenata i besomučnog stvaranja "novog tima", a da pritom novac odlazi... ko zna gde.
U novije vreme, dogodilo se nekoliko velikih sukoba i podela među takozvanim "najvatrenijim" navijačima, čak i ubistvo (Ivan Perović), a na sve to mučan utisak ostavila je epizoda "majice", koje su fudbaleri Partizana nosili nakon ubistva Aleksandra Stankovića, čoveka koji je bio osuđen na pet godina zatvora zbog dilovanja droge, a koji je važio za "vođu najvatrenijih navijača" crno-belih.
O tome je mišljenje izneo i filmski reditelj, veliki navijač Partizana Srđan Dragojević, koji je porukom na Twitteru pokrenuo veliku raspravu.
On je posebno kivan na fudbalere Partizana zbog nošenja tih majica i želi im svima da napuste klub, upotrebivši i termin "splavarske prostitutke"!
Evo šta je napisao:
"45 godina sam navijač Partizana. Gledao sam svaku utakmicu do pre 3 meseca. Nastaviću da gledam kada iz Partizana ode poslednji koji je nosio majicu".
Dragojević je potom ušao u dijalog sa pojedinim navijačima, odnosno ljubiteljima Partizana, koji su mu skrenuli pažnju da su igrači to morali da urade, da se ne bi dobro proveli da su odbili i da to nije njihova sramota, već uprave i države.
Reditelj je na te opaske odgovorio ovako:
"Valjda svako ima neki obraz a ne govnjivi đon umesto njega. Vidiš, mora kriminalac da se promoviše - odeš!".
Na konstataciju jednog navijača da "previše očekuje od jednog fudbalera/sportiste", Dragojević je uzvratio:
"Pravi fudbaleri imaju mozak i etiku. Tako će biti dobri fudbaleri a ne splavarske prostitutke... Pamtim mnoge generacije fudbalera Partizana, nikada niko nije bio poštovalac dilera droge. Zato su legende".
****Kakvo je vaše mišljenje o svemu ovome i da li idete na stadione? Napišite nam u komentarima! (NEĆEMO OBJAVLJIVATI KOMENTARE UVREDLJIVOG SADRŽAJA, MOLIMO VAS DA SE DRŽITE TEME)