Kolumnista MONDA Neša Petrović i njegovi sagovornici smatraju da fudbal ostaje bez duše (ili je već ostao). Vladimir Ivić: "Ja jesam za tehnologiju, za čelendž". Stare "kuke": "Učili su nas da prvo budemo ljudi, a onda fudbaleri".

Treneri koji su ove jeseni osetili draž evropskog fudbala. Nema ih mnogo. Svega dvojica.

"Potpuno sam protiv toga. Gubi se spontanost. Sudije nemaju oštrinu. Nekada je glavni morao da donese 100 teških odluka u toku 90 minuta. Sada se to svelo na 15 i normalno je da se arbitar uspava u toku meča. Ima ih četvorica, u stalnom su kontaktu, a sada im još treba i usporeni snimak. Toliko se oslanjaju jedni na druge da niko više ne preuzima odgovornost. Dešavaju se nesporazumi kod najbanalnijih odluka, poput auta, žutog kartona ili faula", jasan je Aleksandar Janković, strateg Standarda iz Liježa.

Nikada ih nije bilo više. Nikada bolja komunikacija između njih u toku igre. I nikada više grešaka od presudnog uticaja na konačan rezultat.

"Oduzimamo fudbalu dušu. Sve ga više pretvaramo u video igricu. Ponekad pomislim da će se posle treće petarde na semaforu pojaviti GAME OVER. Pokušaćemo da stisnemo CONTINUE, ali neće hteti. Fudbal se igra po blatu, po snegu, po kiši. Normalno je da se neko oklizne, omane, promaši. Tako i sudija. Ne ubijajmo draž fudbalu jer on nije osmišljen da funkcioniše digitalno", kaže za MONDO Aleksandar Janković.

Dijametralno suprotno mišljenje Vladimira Ivića. Još jednog stratega koji je reprezentovao Srbiju na evropskoj mapi. I dalje će. PAOK igra nokaut fazu Lige Evrope.

"Ne mogu da se složim sa Modrićem. Svedoci smo da je bilo mnogo čudnih i nepredviđenih situacija u prošlosti. Dešavale su se greške koje nisu namerne, ali su uticale na ishod. Nije loša ideja da se neki komplikovani detalj proveri uz pomoć TV snimka. Ali da se ne pretera. Najbolje da svaka ekipa dobije određeni broj ’čelendža’. Tako će i oni voditi računa i tražiti proveru samo onda kada su sigurni da je odluka bila pogrešna. Tehnika je napredovala i sve to može da se obavi vrlo brzo. Pauze bi trajale maksimalno 30 sekundi. Toliko traje prekid i kod faula ili izmene igrača. Smatram da video-tehnologija može da donese korist".

Svako ima pravo na mišljenje. Lično, bliži sam Saletovom. Fudbal nije samo 90 minuta igre na terenu. Fudbal je i prepirka sa ortacima danima posle utakmice.

Da li je gol regularan? Da li je faul za penal bio van šesnaesterca? Da li je štoper namerno igrao rukom? Da li je prekršaju prethodio ofsajd?

Svi grešimo. Ljudski je. Mogu i sudije. Napadač koji promaši zicer nema pravo na "čelendž". Pokrije se ušima i nastavi dalje.

Fudbal je čitav vek bio imun na promene. Baš zato toliko lep i originalan. Nema potrebe za eksperimentima. Prst na čelo, gospodo bez fudbalskog pedigrea.

Čemu 48 učesnika Svetskog prvenstva? Zbog glasova i novog mandata?

Ma daj...

"Fudbal će progutati samoga sebe", odzvanja vapaj Karla Anćelotija.

Ne bi imao takav prizvuk da je iz usta Murinja. Ili Klopa. Antonija Kontea.

Ne. Upozorenje stiže od čoveka koji pazi šta govori. Deset puta meri, jednom seče. Mudar i racionalan. A razume se u fudbal. Oh, i te kako se razume...

"Ekonomski interesi ubijaju lepotu fudbala", plaše me njegove reči. Iz prostog razloga što verujem u njih. Uvek je u pravu. Njemu ne treba video tehnologija da bi shvatio suštinu.

Sve se otelo kontroli. Nije li nam "Fudbal Liks" poslao poslednji signal pred Apokalipsu?

Mario Baloteli imao specijalni bonus u Liverpulu - milion evra ukoliko ne pljune nikoga u toku sezone?!

Nejmar napravio dogovor sa "Panini Amerika" - 83 dolara za svaku potpisanu sličicu sa svojim likom!?

Ugo Loris jedini sportista na svetu koji nema razloga da strahuje za rezultat - dobija 7.000 funti za svaki meč u startnoj postavi Totenhema, 8.000 za svaku pobedu, po 4.000 za remi ili... PORAZ!?

Matija Nastasić ima ugovornu obavezu u Šalkeu da nosi isključivo adidas čarape - da bi obuo bilo koje druge, mora da dostavi lekarski nalaz!?

Rafael van der Vart u Betisu imao veću slobodu od našeg štopera - mogao je da bira marku čarapa po svom ukusu, ali nikako u crvenoj boji omražene Sevilje!?

Firmina iz Liverpula može da odvede bilo koji klub za sumu od 98 miliona evra - svi osim Arsenala!?

Dani Ager prelaskom iz Liverpula u Brondbi stavio klauzulu u ugovor - klub na svakoj domaćoj utakmici mora da vrti reklamu firme "Kloagger" koju drži zajedno sa bratom!?

Serhio Aguero i dalje "igra" za Atletiko Madrid - za svaki peti gol Gaučosa u dresu Sitija, Kolkonerosi dobijaju 250.000 evra!?

Laveci u Kini ima 56 miliona evra za 23 meseca ugovora - 2,4 mesečno, 82.166 dnevno, 3.423 na sat, 57 za svaki minut. Pazite, minut života. Ne minut na terenu!?

Ima li kraja? Pobogu... Van svake pameti! Zbogom razume!

Oskar sa 25 godina ode u Kinu!? Gracijano Pele plaćeniji od Mesija i Ronalda!? Anćelotiju zameraju što ima dobar odnos sa svima u klubu!?

Hej, bre!!! Gde mi živimo!

Japanac Honda kupio austrijskog drugoligaša!? Zang Jindong skinuo tablu sa imenom Anđela Moratija i prekrstio Interov kamp u "Suning Centar"!? Kasai dosudio penal na osnovu TV snimka zbog faula nad igračem koji je bio u ofsajdu!? Na dodelu Zlatne lopte petoj Zvezdinoj zvezdi ne dođu predsednik Saveza i čelnici Zvezde!?

POTOP! Noje, vrag je odneo šalu. Pripremaj materijal za barku!

I dozvoli mi poslednju želju. Da bar na trenutak odlutam u prošlost. Uz pomoć onih koji su voleli fudbal. Onako iskreno. Naivno i detinjasto. Srcem i dušom.

FUDBAL BEZ DUŠE - KOLUMNA NEŠE PETROVIĆA

.....

Dva Radeta. Dunić i Arsenijević. Ne očekujem da ih se setite. Bili su kapiteni Paji i Vasketu. U ono romantičarsko doba. U dresu "majstora" sa Novog Beograda.

"Bili smo u rangu Partizanovih beba. Samo na amaterskom nivou. Mene je Matekalo zvao da idem sa njima u Vijaređo, ali nisam mogao zbog fakulteta. Nama su studije bile na prvom mestu, a fudbal ’zabranjena ljubav’. Puna izazova i strasti", priča Dunić.

Uzorni studenti, sjajni fudbaleri, veliki ljudi. U tim okolnostima, ni kapitenska traka nije velika mudrost.

"Ni danas nije teško biti kapiten ako imaš neku ideju. Ako poseduješ prirodni autoritet. Imao sam sjajan odnos sa Samardžićem i Vasovićem. Cenili su ono što sam umeo sa loptom, ali i ono šta sam radio van terena. Na fakultetu, u društvu, za kafanskim stolom, u biblioteci, sa devojkama...".

Ima toga i danas. Samo su termini različiti. Fejsbuk, splavovi, tabloidi, starlete...

"Ne samo da je ostao bez duše, fudbal je izgubio svaki smisao. Igrači se više ne rukovode željom da sami nešto postignu, već čekaju da im padne sa neba. Uz pomoć menadžera, lažnih savetnika i lovaca na laku zaradu. Oni ih ubeđuju u nešto u šta i sami ne veruju da je realno i ostvarivo".

Sajam taštine. Parada sujete i lažnih obećanja. Tmurno je, Noje. Sve tmurnije. Ubrzaj!

"Za razliku od ove dece, mi smo imali detinjstvo", priča Rade Arsenijević, legenda beogradskog fudbala i otac poznate pijanistkinje Marine Arsenijević.

"Ustanemo i odmah ispred kuće na fucu. Bio je na Dorćolu jedan veliki entuzijasta, neki Mitke Dimitrijević. Krene ujutru na pijacu, vidi nas na ulici, pa za ruku. 'Ajde ti mali u Zvezdu. Ti tamo, u Partizan. Ovaj u Ofku... Kroz tu loptu mi smo vaspitavani. Valjajući se po blatu, shvatali osnovne vrednosti života. Uz pomoć pedagoga... Mitketa, Boška Radića... učili su nas da prvo budemo ljudi, a tek onda dobri fudbaleri".

Ma koga danas zanima ta prva kategorija.

"Bili smo sirotinja. Vaske i ja komšije. Krenemo na utakmicu gladnih stomaka. Bio je tu neki ekonom Boban Petrović, neka mu je laka zemlja, sačeka nas ispred svlačionice i kaže: ’Rade, imaš 50 dinara za svaki gol’. Znate li šta je to za nas? Dva obroka. Ruska salata i jogurt. Dam dva gola i eto klope i za mene i za Vasketa. Kasnije sam postao profesionalac u Radničkom. Bilo je i premija. Jednom posle Rijeke, čak 50.000. Pojam. Ali, nikada taj novac nije imao prioritet u odnosu na ljubav prema lopti".

Vreme kada je sirotinja bila na terenu, a buržuji na tribinama. Uz uzajamno poštovanje. Bez trunke zavisti i ljubomore.

"Nismo imalu utakmicu ispod 15.000 ljudi. Radnički je bio mali klub. Igrali smo i pred 30.000. Svi žive za fudbal. Dam gol Beari na 'Marakani'. Slučajno, pogodi me lopta u grudi. Komšija hoće da me ubije. Kako sam se drznuo da zatresem Zvezdi mrežu. Ja se onda pravdam, znaš, nisam hteo, omaklo se i tako... Ma ne može da se poredi. Ako ste ikada razgovarali sa Rajkom i Bobekom, onda znate zašto je fudbal nekada bio gospodski posao".

Jesam Rade. Imao i čast i privilegiju. Reč je o jednoj uzvišenijoj kategoriji. Kakva gospoda! To mu dođe kao eufemizam. Ne možemo ih u isti koš sa onima koji se nikada nisu valjali po blatu, klizali na kiši i padali po snegu.

Gospodo Infantino i Čeferin, fudbal nije odbojka. Najbolje da izbacite enac i raširite mrežu nasred terena.

Smestite vaše šeike, Kineze i emire u luksuzne lože. Dajte im džojstike u ruke i objasnite propozicije igre. Roboti su poređani i spremni za upotrebu.

Samo pazite! Kada se na ekranu pojavi GAME OVER, ne postoji taster za CONTINUE!

.....

Barka je sagrađena. Noje, čekaj me. Stižem!

Ma letim!

Samo što dalje od potopa fudbalskog besmisla!
--------------------------------------------

SVE KOLUMNE NEŠE PETROVIĆA