"Sve su to normalni ljudi, s jasno izraženim egom", kaže najbolji srpski sudija u intervjuu za "Alo".
Narednog proleća, naš najbolji arbitar Milorad Mažić (43) sudiće jubilarnu, 100. utakmicu na međunarodnoj sceni.
Godinu 2017. dočekuje sa 97 nastupa na FIFA i UEFA takmičenjima, tokom kojih je kod nadređenih izgradio reputaciju pouzdanog, časnog i preciznog sudije, kadrog da vodi najvatrenije mečeve bez obzira da li se vatra odnosila na rivalitet i netrpeljivost klubova i navijača ili rezultatske važnosti same utakmice.
Evropska i svetska prvenstva, Liga šampiona i Liga Evrope, "Kamp Nou", "Old traford", Istanbul, Moskva, Atina, Rim, ali i Dnjepropetrovsk, Rostov, Talin, Limasol, Krakov, Madeira, Poznan, Tbilisi...
Na tom putu, prva pištaljka Srbije susretala se i sa najvećim zvezdama svetskog fudbala, prema kojima se trudio da ima identičan kriterijum kao i prema igračima Grashopersa ili reprezentativcima Trinidada i Tobaga...
"Sve su to normalni ljudi, s jasno izraženim egom", kaže Mažić u intervjuu za novogodišnji trobroj tabloida "Alo!" i dodaje:
"Sasvim razumljivo, s obzirom na to o kakvim se veličinama radi. Mnogima sa sudio više puta i, čini mi se, svaka nova utakmica u nizu je to i potvrđivala – da smo izgradili odnos međusobnog poštovanja. Svako od nas je profesionalac u svom poslu".
I, Mažić ovo ne kaže slučajno. Predrasude su deo svakodnevice, a u fudbalu i sportu ih iz raznih razloga ima i više nego što je podnošljivo.
Sudija iz Vrbasa polako se "peo" na FIFA i UEFA rang listi i dobijao sve ozbiljnije mečeve, naročito od proleća 2013. kada je odlično vodio utakmicu četvrfinala Lige Evrope između Totenhema i Bazela (2:2), a potom i polufinala između Fenerbahčea i Benfike (1:0). Ipak, kao i prema mnogo čemu što dolazi iz naše zemlje, pojedini strani mediji a priori su imali negativan stav prema Mažiću, događalo se ne samo da novinari, već i sami akteri utakmica postavljaju javno pitanja – a, zašto on?
Danas, ne samo da se niko to ne pita, već je Mažić redovan učesnik završnice svih velikih fudbalskih takmičenja i sudija čije se odluke na terenu sve manje komentarišu i osporavaju.
Zasluge za to pripadaju pre svega njemu, koji se izborio sa svim preprekama – kaže da ne bi menjao svoj put jer se očeličio na vreme – ali, deo zasluga za Mažićev uspon pripada i legendarnom Pjerluiđiju Kolini, koji je oduvek verovao u njega.
"Odlično se poznajemo i sarađujemo. Gospodin Kolina je sjajna ličnost, izgrađena u našem poslu. Njegova reč uvek ima težinu i bezbroj puta je savetima dokazao koliko je posvećen dužnostima prvog čoveka UEFA u sudijskoj sferi. Od njega svako od nas može mnogo da nauči, a uputstva i konkretni zadaci najbolji su dokaz njegove angažovanosti u sudijskom departmanu. I svaka slučajnost u njegovom uspehu je isključena", rekao je Mažić, koji kaže da navija isključivo za reprezentaciju Srbije.
Mažić je kratko prokomentarisao šta je osnovna razlika između srpskog i vrhunskog evropskog fudbala.
"Naravno da se kod nas igra sporije nego u Ligi šampiona. Kompleksna je priča o tome šta nedostaje našem fudbalu da bude kvalitetniji. Polazna tačka su veća ulaganja, bolji tereni, stadioni, ali i opšta slika koja prati naše takmičenje. Činjenica je da se u Srbiji i danas školuju talentovana deca, problem je što odlaze mnogo rano i naši ljubitelji fudbala ne mogu mnogo da uživaju u njihovim partijama", rekao je Mažić, koji kaže da su mu hobi knjige, da prati politiku i to obrazlaže rečima da "kao fudbalski ambasador naše zemlje ima obavezu i da sa svih aspekata odgovori ulozi".