Gradonačelnik Beograda Siniša Mali najavio je danas da bi u drugoj polovini 2018. godine trebalo da počne izgradnja Nacionalnog stadiona. Kapacitet oko 60.000 mesta. Pročitajte šta se sve govorilo o ovome prethodnih godina.
Fudbalski stadioni u Beogradu i u Srbiji su u zaista lošem stanju, da ne upotrebimo neku težu reč. Čak ni stadioni dva najveća srpska kluba - Crvene zvezde i Partizana ne zadovoljavaju visoke kriterijume UEFA i FIFA i često se dešava da oba kluba dobijaju međunarodne "packe" zbog trenutnog izgleda infrastrukture.
Gradonačelnik Beograda Siniša Mali i predsednik Fudbalskog saveza Srbije Slaviša Kokeza sastali su se danas u Starom dvoru sa predstavnicima projektantske kuće "Fenvik iribaren arhitekts" (Fenwick Iribarren Architects) koja će se baviti izradom projekta za izgradnju nacionalnog stadiona.
Reč je o projektantskoj kući koja je radila veliki broj stadiona u Evropi i svetu po standardima UEFA, saopšteno je posle sastanka.
"Ovo je prvi sastanak na kojem je predstavljeno nekoliko potencijalnih lokacija za izgradnju novog nacionalnog stadiona. Odmah nakon odabira lokacije, krenuće faza projektovanja, kako bi se u drugoj polovini sledeće godine krenulo i u njegovu izgradnju. Grad Beograd, zajedno sa FSS-om, formiraće posebno radno telo koje će se samo time baviti", rekao je Siniša Mali.
Mali je dodao da je "veoma važno da u Beogradu postoji odgovarajuća sportska infrastruktura, kako bi grad mogao da bude domaćin velikih sportskih događaja".
"Ovo je jedan od najvećih infrastrukturnih projekata u gradu, koji će umnogome promeniti sportsku sliku Beograda. S obzirom na to da predviđamo izgradnju stadiona za 60.000 gledalaca, što je ozbiljan kapacitet, moći će da se organizuju i utakmice Lige šampiona i Lige Evrope. To upravo i jeste naš cilj, da Beograd dobije moderan stadion gde mogu da se organizuju sportski događaji po najvišim kriterijumima UEFA, kako bi u nekom trenutku Beograd bio domaćin finala Lige šampiona ili Lige Evrope, kao što je ove godine u Skoplju bila organizovana utakmica Superkupa Evrope u kojem su igrali najbolji klubovi na svetu Real Madrid i Mančester junajted", reči su gradonačelnika.
Predsednik FSS Slaviša Kokeza je ocenio da je izgradnja ovakvog stadiona neophodna, s obzirom na to kako se fudbal razvija u Evropi i svetu.
"Svake godine se suočavamo sa sve većim zahtevima kad je reč o funkcionalnosti stadiona i kriterijumima za organizaciju utakmica u kvalifikacijama za svetska ili evropska prvenstva. Ne treba zaboraviti da od iduće godine počinje i novo reprezentativno takmičenje Liga nacija. U odnosu na standarde stadiona širom Evrope, mi smo, nažalost, negde daleko iza i to moramo da promenimo. Izgradnja novog stadiona je neophodnost u odnosu na to kako se razvija fudbal", rekao je Kokeza i zahvalio se gradu Beogradu, državi i UEFA koji će učestvovati u realizaciji ovog projekta.
O "srpskom Vembliju" govori se godinama unazad.
Još 2012. godine, tadašnji čelnici Fudbalskog saveza Srbije su u javnoj diskusiji ukazali na potrebu izgradnje ovakvog objekta, koji, rekli su, ne bi bio puki sportski objekat, već multifunkcionalan, sa više namena, sa više sadržaja, na njemu bi mogli da budu održavani koncerti (kao što je to, recimo, slučaj sa "Vemblijem") i koji bi "živeo sedam dana u nedelji".
"Proces je zahtevan. Plan je da apliciramo za sredstva do 2014. godine, a da stadion bude gotovo do 2019. godine", rekao je pre pet godina tadašnji potpredsednik FSS Ivan Ćurković.
Još tada je istaknuto kao veoma važno da stadion treba da ima dobru vezu sa aerodromom, autoputem, dakle odličnu saobraćajnu infrastrukturu, uključujući veliki parking.
Tada je beogradska firma "Solidity real estate" uradila analizu potencijalnih lokacija za budući stadion. Pominjalo se pet opcija, odnosno lokacija.
Prva je da nacionalni stadion bude izgrađen u Staroj Pazovi. U njoj se već nalazi "Kuća fudbala", što je, naravno, prednost, ima dovoljno slobodnog zemljišta, a i povezanost Stare Pazove sa Beogradom i Novim Sadom je odlična, a mogla bi da bude još bolja.
Druga opcija je desna obala Dunava u Beogradu, odnosno pozicija Luke Beograd. Atraktivna lokacija, koja bi oživela "umrli" deo Beograda, rehabilitovala bi ga, baš kao što je to, recimo, London uradio sa istočnim delom grada, gde je za Olimpijske igre stacionirao i olimpijski stadion i O2 Arenu i olimpijsko selo koje je potom pretvoreno u stambeni prostor.
Ostale tri opcije su, rečeno je tada, manje pogodne ili teško izvodljive, ali ne treba ih potpuno odbaciti.
Dakle, treća opcija je (bila) renovinaranje ili izgradnja novih stadiona na mestu postojećih - Crvene zvezde, Partizana, OFK Beograda i Rada. Prema proceni firme "Solidity", Rad ima najveći potencijal, s obzirom na 10 hektara prostora u tom delu Banjice. Problem kod ovih stadiona, odnosno sportskih objekata je pravna regulativa i neuređeni vlasnički odnosi.
Partizan je, svojevremeno, imao gotovo projekat novog stadiona, ali je "birokratija" to zaustavila. Takođe, godinama unazad priča se i o novom nacionalnom stadionu, stadionu koji bi koristio kako srpskoj reprezentaciji, tako i klubovima.
Četvrta opcija je takozvani "Beogradski Banat", odnosno pozicija kod današnjeg "Pupinovog mosta". Tu ima dovoljno "slobodnog" zemljišta. A peta opcija, koja je predstavljena pre pet godina, bila je "Sremski Beograd", odnosno lokacije iza Bloka 45 ili u Zemunu u neposrednoj blizini železničke stanice.
Problemi kod te dve opcije su u infrastrukturi, jer bi moralo mnogo toga dodatnog da se uradi, pre svega u smislu saobraćajne dostupnosti, a to bi, naravno, i mnogo više koštalo.
I nekadašnji predsednik FSS Tomislav Karadžić pričao je o potrebi izgradnje i lokacijama za Nacionalni stadion. Tada su pominjanje lokacije kod aerodroma i u Železniku.
Iste godine, tadašnji premijer, a sada predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će država opredeliti 150 miliona evra za izgradnju Nacionalnog stadiona.