Nekadašnji mladi reprezentativac BiH Renato Gojković govorio je za MONDO o propasti FK Istra, zašto su (gotovo) svi igrači napustili klub i zašto su prihvatili novac od igrača Dinama.
Fudbalski klub Istra iz Pule ovih dana je u centru pažnje, nažalost zbog katastrofalne situacije u kojoj se nalazi, zbog koje su reagovali čak i fudbaleri zagrebačkog Dinama.
Otkako se američki vlasnik Majkl Glover ljetos povukao iz kluba, tačnije digao ruke od njega, klub je krenuo da tone, a to su na svojoj koži najbolje osjetili igrači.
Na gostovanja su išli bez para u džepu, ostali su i bez hranarine, dugovanja za plate su rasla i malo-pomalo počeli su da tuže i napuštaju klub.
Njihova sudbina dirnula je i fudbalere drugih klubova u Hrvatskoj, pa su fudbaleri zagrebačkog Dinama sakupili novac između sebe i dali ga igračima Istre. To su, kako su istakli, učinili iz kolegijalnosti, a ne iz milostinje.
U razgovoru za MONDO jedan od fudbalera Istre, Renato Gojković, govorio je o ovom činu svojih protivnika na terenu, a sada prijatelja van njega, te o polusezoni za koju nikada ne želi da mu se ponovi.
"Oni su zvali našeg kapitena, rekli šta žele da učine i pitali su nas da li smo za to. Mi smo razgovarali i odgovorili smo da jesmo, jer smo bili u katastrofalnoj situaciji. Prije dva mjeseca imali smo sastanak sa ljudima iz kluba, rekli su da će doći Austrijanac da preuzme klub i da će isplatiti jednu platu. Meni to nije bilo normalno da čovjek kupuje klub, a isplaćuje samo jednu platu, a zna se koliki su dugovi. Ja sam prvi rekao da sam za. Nakon svih ovih priča i obećanja nisam više znao da li će klub propasti, hoću li moći bilo šta da naplatim. A ja sam sve svoje troškove morao plaćati. Hvala igračima Dinama. Koliko god da je novca, dobro nam je došlo, posebno pred ove praznike. Ljudi su bili već u bezizlaznoj situaciji, bilo je igrača koji nisu imali za kartu da se vrate kući“, kaže Gojković.
Dodaje da bi isto učinio, da je obrnuta situacija.
"To što su uradili nikog nije uvrijedilo niti bi trebalo da vrijeđa. To je bilo sasvim u redu u ovoj situaciji kada mi ništa nismo primali u svom klubu. Isto bismo i mi uradili, da smo bili u obrnutoj situaciji. Oni nisu uopšte to morali da daju, ali mi smo kolege, vidjeli su da dajemo sve od sebe i bez plate. Oni su to korektno uradili, zvali su nas i pitali, mislim da bi svaka normalna ekipa tako trebala da ponaša ako se neko opet nađe u takvoj situaciji“, smatra Gojković.
Sada je već bivši igrač Istre. Kao i većina fudbalera, napustio je klub i sada je slobodan igrač.
"Meni duguju 7-8 plata, a kada ti duguju tri plate, možeš da tužiš klub i u roku od deset dana ako ti ne isplate ti si slobodan. Ja sam zadnju platu primio 28. avgusta, bila je to plata za april! Ostao sam i odigrao do kraja polusezone, ali sada sam završio sa Istrom“, rekao je Gojković.
On kaže da je sve krenulo nizbrdo ljtos.
"Taj vlasnik Amerikanac, u avgustu ili februaru, ne sjećam se, rekao je da odlazi i da neće da ima više veze s klubom. Mi smo čuli priče i da on namjerno hoće da propadne klub. Sve je krenulo nizbrdo. Blokiran je račun kluba i trebalo je 3 miliona kuna (oko 450.000 evra op.a.) da se on odblokira, tih para nije bilo, a igračima se ništa mimo računa ne može isplatiti“.
Samo pola godine ranije, kaže Gojković, sve je izgledalo drugačije.
„Završili smo tu polusezonu kao šesti i u januaru smo bili na pripremama u SAD. Mislili smo na pripremama smo u Americi, sad može samo da bude bolje, međutim, nije...“, kaže i potom nastavlja:
"Sve je krenulo loše, a onda je ispalo i valjda da grad ne želi više Seada Haraselimovića (zamjenik izvršnog direktora i desna ruka Majkla Glovera, opa.a.) u klubu i pričalo se da će kad on ode grad sa sufinansira klub. Mi smo vjerovali u te priče da će biti bolje. Krajem priča uslovljen je njegov odlazak, ali ništa se nije promijenilo. Uspjeli su tek da nam isplate jednu platu kad je ljetos prodan Mato Miloš u Benfiku. Ja sam tako dobio posljednju platu 25. avgusta, to je bila plata za april. Ostali su mi dužni sedam,osam plata, nekome i više, nekima manje“, priča Gojković.
„Svo vrijeme slušali smo priče, a sve su nas lagali, kako bismo što duže ostali u klubu. Govorili su nam sad će da legnu pare od TV prava, kao to nam ne mogu uzeti pa ćemo dobiti platu. Pa su rekli isplatiće HNS ono što isplaćuje svake godine, pa ni to nije bilo. Onda je krenulo klub će da prodaju nekom Austrijancu, pa ako ne bude on, onda će jedan Švajcarac da ga kupi...“
Igračima je na kraju prekipjelo i krenuli su da odlaze. Prvo Mitrevski i Gotal zatim Ivušić, Bertoše, Ofosua, Puclina, sve prvotimci...
Zeleno-žuti odradili rekuperacijski trening, otišli Mitrevski i Gotal - https://t.co/07ScFbx37hpic.twitter.com/Ypd3cFSn5s
— NK Istra 1961 Pula (@NKIstra1961Pula) November 20, 2017
Koliko je sve na kraju imalo veze s fudbalom opisuju Gojkovićeve sljedeće riječi.
„Kad si profesionalac trebalo bi samo da treniraš, da igraš, da misliš samo na teren, a m smo prije svakog treninga dolazili u svlačionicu i između sebe držali sastanke. Raspravljali smo da li da igramo, treniramo. Petorica hoće, petorica neće, pa dođe i trener kaže bolje bi bilo d aigrmao da nas neko vidi, korisnije će nam biti. U takvoj situaciji negativa se uvuče u glavu, pričaš i slušaš samo negativno, izgubiš volju za fudbalom, pogotovo kad si daleko od kuće“.
Nekadašnji mladi reprezentativac BiH kaže da mu nije bilo nimalo jednostavno.
"U Hrvatskoj ti kao profesionalac si praktično registrovan kao mini firma i moraš da plaćaš sebi zdravstveno i penziono osiguranje, a moraš i da plaćaš sebi stan, režije... Ja sam svaki mjesec morao da dam 3500 kuna na te doprinose, sa stanom i režijama ta cifra je bila preko 5500 kuna, ja sam na početku svakog mjeseca praktično toliko u minusu. Moram da plaćam, a ako ne platim idu kamate... na kraju smo svi krenuli da tužimo klub i da dobijamo papire. Nismo imali izbora“, ističe Gojković.
On smatra da je ekipa Istra, koja je sada na rubu zone ispadanja mogla mnogo da uradi, da je sve bilo kako treba. Tome u prilog govore i pojedine dobre partije, poput pobjede 1:0 nad Rijekom i remija sa Dinamom.
„Mi smo imali dosta dobru ekipu, mogli smo da se borimo možda ne za sami vrh, ali mogli smo realno da budemo peti ili šesti na tabeli. Ali nije moglo, jer smo mi u međuvremenu doošli do toga da nemamo za gorivo da idemo na teren koji je udaljen pet kilometara od Pule. Nismo htjeli više da trošimo svoje gorivo, jer nismo uopšte dobijali plate. Poslije smo trenirali na umjetnoj travi, a to nije bilo dobro. Imali smo dobru ekipu, ali iako novac nije glavni, znači dosta za atmosferu u ekipi. A eto protiv tih ekipa, Rijeke, Dinama mi smo se skupili i rekli smo da ćemo zapeti i tako je i bilo“...
Istra je posljednju utkamicu jesenjeg dijela sezone u subotu protiv Osijeka dočekala sa 12 igrača, ali uprkos tome odigrala je 1:1 sa apsolutnim favoritom.
„Igrali smo protiv ekipe koja je izbacila PSV u Ligi Evrope, a nas je bilo 12, odnosno toliko je bilo igrača iz prvobitne ekipe, dok smo ostalo popunili juniorima. Očekivalo se da nas nabiju sa nekoliko golova razlike, ali smo na kraju osvojili bod“, kaže Gojkovića.
Na kraju razgovora za MONDO pitamo kakvi su mu planovi dalje, a on uz osmijeh odgovara:
„Želim u neki stabilan klub. Ispalo je da nemam baš sreće. I u Čeliku su kasnile plate, u Puli je bilo dobro, na krjau i tu je kasnilo. Sad bih htio u neki klub koji je stabilan. Možda to bude i vani, ali gdje god da bude htio bih da imam sigurnost“.