Vojvodina je igrača koji vredi preko 100 miliona evra svojevremeno prodala za milion, ali će kakva-takva nadoknada za ovaj očigledan previd (da ga tako nazovemo) stići ukoliko Lacio ne bude oklevao dugo sa transferom...
Kada su u julu 2014. godine, tokom jednog od brojnih borbi za prevlast u klubu, odlučili da prodaju 19-godišnjeg Sergeja Milinković-Savića belgijskog Genku za milion evra, čelnici Vojvodine (pretpostavljamo) nisu mogli ni da sanjaju kakav će to poslovni previd biti.
Ne zbog toga što se cena tog momka tri i po godine kasnije kreće od 100 do čak 170 miliona evra - to realno niko nije mogao da pretpostavi - već zbog toga što ga je Genk samo godinu dana kasnije, posle 24 nastupa, "preprodao" Laciju za 18 miliona evra.
Iako je tačno da igrač ne košta isto kada odlazi iz srpske Superlige i belgijske Jupiler lige, tačno je i da se ne radi o razlici do koje se stiže množenjem sa 18.
Isti klub koji je Gojka Kačara prodao za tri, Danijela Aleksića za 2,25, a Slobodana Medojevića za dva miliona evra, sada može samo da se nada da će putem FIFA fonda solidarnosti i trening kompenzacije dobiti kakvu-takvu nadoknadu za ovo, može se reći, nedomaćinsko poslovanje.
Spletom neverovatnih okolnosti, ta "kakva-takva nadoknada" u Sergejevom slučaju uopšte neće biti mala, iako Voši na osnovu njegovog školovanja i vremena provedenog u Veterniku sleduje svega tri odsto od narednog transfera ovog traženog fudbalera.
Kada je Sergej prešao u Genk, o uslovima pod kojima je otišao nije se govorilo javno pa je tako teško zaključiti da li je Voša sebi obezbedila i procente od narednih prodaja nove zvezde evropskog fudbala (što bi svakako ublažilo utisak da se radilo o lošem transferu).
I to samo pod uslovom da Lacio odluči da ga proda, prema FIFA pravilima, "pre kraja sezone u kojoj igrač napuni 23 godine". A, to je tekuća sezona jer je Sergej rođen 27. februara 1995.
Ukoliko ga predsednik "nebesko plavih" Klaudio Lotito proda za, primera radi, 100 miliona evra, Vojvodini shodno tabeli fonda solidarnosti sleduje tri miliona. Evo i kako…
Sergej, rođen u španskoj Ljeidi gde je u tom trenutku fudbal igrao njegov otac Nikola Milinković, došao je u Omladinsku školu Vojvodine 2006. godine sa 11 godina, a otišao u Genk 2014. godine sa 19. Za igrače od 12, 13, 14 i 15 godina klubovima sledi 0,25 odsto od transfera, a za igrače od 16, 17, 18, 19, 20, 21, 22 i 23 godine 0,5 odsto.
Četiri puta 0,25, plus četiri puta 0,5 jednako je tri odsto, što bi u najboljem slučaju - ukoliko se (ne)svesno ne preteruje kada se pominje suma od 170 miliona evra - iznosi 5,1 milion evra.
Hipotetički, ukoliko Milinković-Savićev transfer ne bi bio ugovoren pre početka sezone 2018/19, Voši bi ostale "mrvice" od njegovog odlaska iz Genka u Lacio.
To nije sve…
Pored fonda solidarnosti, FIFA klubove koji školuju fudbalere solidno pomaže i trening kompenzacijom koja ne zavisi od visine transfera igrača, već je fiksna i menja se svakog leta.
Na leto 2017. Srbija je svrstana u treću i četvrtu kategoriju. Samo klubovi iz "liga petice" imaju sve četiri kategorije, mada je naša liga ranije bila u drugoj, trećoj i četvrtoj kategoriji. Šta to znači?
Znači da su naši superligaši, samim tim i Vojvodina, u trećoj kategoriji, a svi profesionalni klubovi nižeg ranga od Superlige u četvrtoj - računajući i mlađe selekcije klubova iz treće kategorije.
Prema aktuelnoj tabeli, sezona jednog igrača u trećoj kategoriji naplaćuje se sa 30, a četvrtoj sa deset hiljada evra. Vojvodina će tako do Sergejevog debija za prvi tim moći da "naplati" njegovo školovanje po ceni od 10.000, a od tog trenutka 30.000 evra.
Milinković-Savić je potpisao profesionalni ugovor sa Vošom 26. decembra 2012. godine, što bi trebalo da znači da ima samo jednu punu sezonu sa prvim timom (2013/14).