Mlaka i razvodnjena nedelja na FIBA Svetskom kupu ulazi u "pakleni" finiš...
Sistem po kome je organizovan aktuelni šampionat sveta nije dobar i poželjno je da sledeći put bude bar malo drugačiji.
"Sledeći put" će zbog krupnih promena u međunarodnom košarkaškom kalendaru biti tek 2019. godine, tako da ima dovoljno vremena da se proanalizira šta sve nije valjalo i osmisle kvalitetnija rešenja.
U Španiji smo imali prebukiranu prvu fazu, često sa dve, pa i tri zanimljive utakmice u istom terminu, a zatim eliminacije u dva grada - Madridu i Barseloni - za razliku od 2010, kada su od osmine finala nadalje svi mečevi igrani u istanbulskom "Sinan Erdemu".
Ideja organizatora sigurno je bila da i Barselona (grad i košarkaška publika) dobije svoj deo "kolača", ali je uoči borbi za medalje utisak da se sa spajanjem dva dela "kostura" zakasnilo jednu rundu.
Da li su timovi u ravnopravnim pozicijama, ako je utakmica za titulu, ili bronzu, jednom od njih četvrta uzastopna u određenoj dvorani, a onom drugom tek prva?
Da li su učesnici meča za treće mesto ravnopravni, ako je jedan (Litvanija) odigrao polufinale 43 sata ranije, a drugi (Srbija ili Francuska) će imati samo 18 sati predaha između dva izlaska na parket?
Odgovori se nameću sami...
Deoba "nokaut" faze između Madrida i Barselone na neki način obara navijački ugođaj i kvalitet medijskog praćenja.
Prve nedelje je svaka grupa imala po šest ekipa i kolorit je od zvaničnog hotela, preko ulica i trgova, do dvorane, bio impresivan. U eliminacijama broj učesnika mora da opada - takva je priroda takmičenja - ali bi atmosfera sigurno bila na višem nivou da su Srbi, Francuzi, Amerikanci i Litvanci prethodna dva-tri dana bili na istom, umesto na stotinama kilometara udaljenim mestima.
Raspored takmičenja je tek čudan i nelogičan.
U prvoj fazi je svaki tim odigrao pet utakmica za šest dana. Usledila je minimalna pauza zbog selidbi u druge gradove, pa mečevi osmine finala za vikend. To je u zbiru šest utakmica za osam ili devet dana, zavisno od toga ko je igrao u subotu, a ko u nedelju.
A, od ponedeljka ujutru, do petka u 22 časa, kada se sastaju Srbija i Francuska, u Madridu su odigrane slovima i brojem dve (2) utakmice! I to u sredu, jedna za drugom.
OK, to veče jeste bilo praznik košarke i nešto što će se dugo pamtiti, ali zato su ponedeljak, utorak, četvrtak i veći deo petka ostali prazni, polumrtvi, pa je i tenzija oko događaja neminovno splasnula.
(I posle svega toga će neko morati da igra za bronzanu medalju praktično bez odmora...?! Muhamed Ali i Džordž Formen su 1974. u Kinšasi boksovali od četiri sata ujutru, da bi američka publika gledala direktan TV prenos u udarnom terminu. Ne vidim zašto drugo polufinale nije zakazano bar za 20 časova)
Očekivanom pobedom SAD nad Litvanijom, turnir je u četvrtak oko ponoći spao na tri učesnika.
Amerikanci su u finalu, a da ih nijedan od dosadašnjih osam protivnika nije mučio duže od 20-25 minuta, niti izgubio sa manje od 20 poena razlike. Lako bi moglo da se ispostavi da sve one povrede i otkazi sa kojima je morao da se suoči Majk Kžiževski, na kraju neće predstavljati nikakav problem.
Špancima se kao bumerang vratio nakaradni format takmičenja, osmišljen tako da ne ostane ni teoretska mogućnost da se sa Amerikancima sretnu pre finala.
Pobedom Francuza, koji su ispravili greške iz ubedljivog poraza u grupi i iskoristili psihološko opterećenje domaćina, pao je u vodu kompletan marketing plan, kojim je bilo predviđeno da prvih 75 utakmica FIBA Svetskog kupa bude predigra jednoj, poslednjoj, gde će se na parketu naći unapred projektovani učesnici.
Kako je rekao jedan naš poznati trener: "Sport i postoji zato što retko gde u životu pobeđuje pravda..."
Ili, malo prostijim rečnikom, kao glumački bard Mija Aleksić u "Maratoncima": "E, pa, gospodo, malo ste se za....li!"
Francuzi su u poslednjem kolu grupe u Granadi imali kombinaciju, po kojoj bi uz malo rizika izbegli Španiju u četvrtfinalu, i prema uvreženom mišljenju stekli bolje izglede da dođu do medalje. Mogli su Špancima na noge da pošalju nas, ali su odigrali pošteno i to im se, za sada, vratilo na najbolji način.
Kao što sam tog dana (4. septembra) napisao da verujem u plasman "orlova" u polufinale, sada pišem da su i Srbija i Francuska kvalitetnije ekipe od Litvanije i da će na kraju svako dobiti nagradu za uloženi trud, ponašanje i naravno, prikazane igre.