Trener ženske ekipe Budućnosti u intervjuu za mondo.me otkriva koja od njegovih izabranica može da ga pobedi u basketu i zašto prilikom boravka u Engleskoj nije propustio priliku da poseti Old Traford.
Nekada odlični šuter Budućnosti, Crvene zvezde, FMP Železnika, Nansija i Makabija iz Haife, Goran Bošković je leta 2014. odabrao put kojim se u svetu košarke ređe ide - po završetku igračke karijere prihvatio se kormila ženskog seniorskog tima svog matičnog kluba.
Godinu i po kasnije, kaže da se ne kaje zbog ove odluke. A i zašto bi, nakon tri osvojena trofeja za 18 meseci, od kojih je poslednji, titula šampiona Međunarodne regionalne lige, najvredniji pehar u klupskim vitrinama.
Narednih nedjelja, pri tom, Bošković sa košarkašicama Budućnosti napada, sa pozicije favorita, još dva domaća trofeja...
"Ovo je sjajno iskustvo za mene, naročito što je prvo u mojoj trenerskoj karijeri, a ovako bogato i sadržajno. Naravno da se nijednog trenutka nisam pokajao što sam baš sa košarkašicama mog kluba zakoračio u trenerske vode, iako je sve bilo novo za mene, u smislu drugačijeg temperamenta, prirode i taktičkih mogućnosti u ženskoj košarci", kaže Bošković na početku razgovora za redakciju MONDO Podgorica, četiri dana nakon trijumfa u Međunarodnoj regionalnoj ligi.
Da li ste se lani, nakon prve sezone u ulozi trenera ženskog tima, nadali ovom uspehu?
"Iskreno, jesam. Prošle sezone smo takođe igrali na finalnom turniru i stali u polufinalu zbog poraza od dva poena razlike. Kasnije je Venecija osvojila titulu, a taj tim smo u ligaškom delu sezone samo mi savladali. Nakon toga smo zadržali kostur tima i plasman na finalni turnir regionalne lige se logično nametao. Kada smo još dobili domaćinstvo, jasno je da smo razmišljali i o tituli".
Sjajna sezona košarkaša Budućnosti u ABA ligi, kao da je u javnosti pomalo skrajnula izuzetne rezultate košarkašica...
"Treba biti realan i izbegavati takve analogije, jer je popularnost muške košarke ipak mnogo veća od ženske. Košarkaši su, pri tom, napravili fantastičan rezultat i ovoliku pažnju javnosti su svakako zaslužili. Tu nema ljubomore, a bila bi i neprirodna, jer smo deo iste porodice. Žao mi je samo što nije bilo još više publike na našim mečevima, jer bi onda doživljaj bio potpuniji. Ne govorim to zbog žala za publicitetetom, već zbog atmosfere".
Mnogo trenera kaže da vođenje ženskog tima nosi specifičnu težinu zbog drugačije psihologije igračica. Kako ste se snašli na tom planu?
"Nisam se mnogo trudio da zalazim u tom smeru, između ostalog imajući u vidu da su žene svojom psihologijom bile i ostale misterija za muškarce. Naravno, kao trener uvek morate da imate u vidu i taj momenat sportske psihologije, bez kojeg nema uspeha. Ali, ja nisam mnogo pronicao u žensku psihologiju mog tima i igračica, već isključivo onu košarkašku".
Nakon dve uspešne sezone u Budućnosti, ali i u ulozi trenera u reprezentaciji, imate li viziju šta je potrebno učiniti da bi se kvalitet ženske košarke u Crnoj Gori podigao na takav nivo da se mogu očekivati reprezentativni i klupski uspjesi u kontinuitetu?
"Uslov svih uslova je da se proširi baza, da se kroz kvantitet traži kvalitet. Dakle, da što više devojaka trenira košarku, jer trenutno imamo dramatično usku bazu i jako je teško, da ne kažem nemoguće, crpiti iz nje kvalitet koji nas može dovesti do dobrih rezultata na evropskim ili svetskim takmičenjima".
Prilikom boravka u Mančesteru sa reprezentacijom niste propustili priliku da obiđete stadion Junajteda. Kao navijač?
"Ne, više kao poštovalac lika i dela Aleksa Fergusona. Iako nema veze sa mojim sportom, fascirinirao me je njegov način vođenja ekipe, psihološki pristup kriznim situacijama, igračima, utakmicama…Čitao sam dosta o njegovom radu i bio mi je doživljaj da vidim uživo njegovo radno mesto".
Košarkaško ime izgradili ste u klubovima koji trenutno dominiraju u regionu - Budućnosti i Crvenoj zvezdi. Ono "već viđeno", da se ta dva tima sretnu u finalu ABA lige, neočekivano je došlo pod znak pitanja nakon prvih polufinalnih mečeva...
"Veoma mi je drago da su baš Budućnost i Zvezda vodeći klubovi na ovim prostorima. Naročito Budućnost, u kojoj sam ponikao i koja je simbol mog grada, pa je doživljavam iz najintimnije perspektive. Naravno da veoma volim i Zvezdu i da se uvek radujem njenim uspesima. Što se tiče plasmana u predstojeće finale ABA lige, verujem da će se Budućnost vratiti u seriju protiv Mege, kao i da će Zvezda ostati na evroligaškom koloseku, tako da ih ipak očekujem u završnoj borbi za titulu".